Slicnost antickih i nasis domacih imena reka ali i drugih geografskih naziva nikako nije slucajna. Anticki nazivi lice na nase slovenske zbog toga sto su te nazive izmisljali nasi pretci; i zvucali su istovetno ili sa malom razlikom danasnjim, a grcki i rimski pisci su ih zapisivali u iskvarenom obliku, onako kako je odgovaralo njihovom jeziku.
Naravno, konvencionalni istoricari tu slicnost pokusavaju da prikazu slucajnom jer im se ova verzija ne uklapa u pricu.

Slovensko poreklo naziva je lako dokazati, zato sto se svako slovensko ime gradi od neke postojece reci. Problem nastaje kod onih imena koja su nastala od jednosloznih reci (kao sto su ti nazivi reka) pa se njihovi koreni mogu naci u bilo kom jeziku.
Naravno, neki strani nazivi mogu da potsecaju na domace, pa se ne treba zaletati sa zakljuccima, vec treba ispitati sve mogucnosti. Tako na primer, da li onaj Servitijum koji je Serbianfighter naveo ima veze sa latinskom reci serve ili sa gradom Srbatovo koji se danas nalazi na tom mestu.

Da bi cela prica imala smisla navescu nekoliko primera koji su toliko ocigledni da se ne mogu osporiti:
Siscia-Sisak (slovenska rec sisati) - Hrvatska
Prilapon-Prilep (slovenske reci pri i lep) - Makedonija
Ulpiana-Lipljan (ime ribe) - Srbija balkanski deo
Acumincum-Kamenica (srednjevekovna tvrdjava u Slankamenu) - Srbija panonski deo
Dirahium-Drac (slovenska rec drati) Albanija
primera je jos jako mnogo...

Safarik je jos u prvoj polovini narocito istrazio ovu oblast. On navodi neke odlicne primere za koje nazalost nemam prilike da se uverim u njihovu istinitost; tako on navodi: Veriniana-Vranje, Velpus-Velevic, Klesuestita-Klestevica. On izvlaci poreklo imena Drava od dreci drvo, Istre od ostrva, pronalazi planinu Desic, u oblasti gde je ziveo narod Desitiates. Inace istoricarima je poznata slicnost izmedju naziva ilirskih i trackih plemena i geografskih naziva na prostorima koja su naseljavali. Tako postoji veza izmedju plemena Autarijati i reke i planine Tare, kao i Pikenza i reke Peka (po meni ova dva imena poticu od reci tarati/otirati i peci).

Tako postoje veze izmedju imena gradova i imena slovenskih bogova, u Makedoniji imamo grad Veles (nosi ime po bogu stocarstva) koji se u anticko doba zvao Vilasora. Jedan bugarski trakolog (priznat od konvencionalnih istoricara, mislim i da ima i neke veze sa nekim bugarskim univerzitetom) navodi da su tracani imali boga Perkousa ili Perkonisa koga povezuje sa slovensko-baltickim Perunom-Perkunasom, on pretpostavlja da je od njegovog imena nastao naziv za grad Perint.

Koliko smo mi potomci predrimskog stanovnistva, a koliko smo dosljaci iz perioda velike seobe, zakljucite po tome sto Juzni sloveni po rasnosti 70-80% pripadaju starosedelackom dinarskom stanovnistvu, a samo 10-15% istocnoevropskoj grupi kojoj pripadaju ostali Sloveni (podatci se razlikuju po drzavama ali i izvorima odakle sam video statistike).