Ne možemo sve znati jer je to nemoguće, a bogami i nepotrebno, ali ako već stareći izgubimo onaj osećaj u stomaku i srcu koji nas vuče kroz život i govori nam šta je istina, a šta ne, onda bar treba ostaviti mesta sumnji da ono u šta verujemo i na čemu gradimo svoj život i stavove može biti iz bilo kog razloga pogrešno. Naravski svako od nas greši, i to je jednostavno tako, jer tako funkcioniše ovaj svet, mi prosto tako učimo i saznajemo, da bismo na kraju došli do istinske radosti, sreće i ljubavi...   A kako ćemo učiti ako ne otvorimo svoj um i srce za nova znanja i iskustva? Ako nam danas nije jasno, to je možda zato što nešto neznamo, zato što nam fali neki komadić u mozaiku istine, koji nas traži isto koliko i mi njega...Ako mislimo da na ovom svetu nema pravde, znači li to da je zaista nema? Imamo li snage i hrabrosti da razlikujemo svoju predstavu o istini od same istine?

zbunjuješ ljude.

mislim da ovde nisi u pravu...razne stvari se desavaju raznim ljudima, ali na to ne treba gledati kao kaznu/nagradu, barem ja na to ne gledam tako...neki dan ovde u sarajevu, 5 beba je poginulo u pozaru u domu za napustenu djecu - mislim da to nije bila "kazna" nizasta sto su te bebe "uradile"...dobre stvari se desavaju losim ljudima, lose dobrima - tako to nekad bude u zivotu, ali vjerujem da je tako sa razlogom, te da cemo taj razlog skontati nakon smrti

ne možete vi znati šta su te bebe činile u prošlim životima,

ne vjerujem u prosle zivote