tezile bi da budu u istoj liniji i dalje, ali zbog nemogucnosti da se predje brzina svetlosti, " zaostajale " bi i time bi se duz lagano zakrivila.

Nije samo ego glavni kocnicar...najveci kocnicar je strah...

Dobih ovo preko Emaila (Sančeza), pa kako mi deluje veoma indikativno što se tiče verujućih i ne-verujućih ljudi, podeliću sa vama:

U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

 

Gresis, strah moze biti instrument ega. Ako egu nesto ne odgovara, moze postaknuti osecaj straha za svoj " cilj ". Naravno da panika je paralisajuci strah, ali ego zeza coveka ceo zvot, strah u pojedinim trenucima.

пасивном страху