Južnoafrikanka traži odmor   

Klivija je omiljena sobna biljka i rado se gaji, jer lako uspeva. Pogodna je i za odgajivače početnike pošto brigu i negu nagrađuje obilnim cvetanjem, kao i celim izgledom. Pripada istoj familiji kao i amarilis, samo nema lukovicu, već mesnati koren s veoma kratkim laticama.

Postojbina klivije je Južnoafrička Republika. Cveta najčešće od februara do maja, ali ima i izuzetaka. Klivija dobro uspeva u prostorijama u kojima je temperatura 12 stepeni. Ne podnosi mračna mesta, a voli prozračna i svetla, ali ne i direktno sunce. Leti, kada se biljka iznosi, najbolje je da se stavi na neko polusenovito mesto. U sobi joj odgovara mesto pored prozora gde nema direktnog sunca. Ne voli promene mesta. U jesen, od septembra pa sve do januara, biljka mora da miruje. U to vreme oskudno se zaliva i ne đubri se niti prihranjuje. Lišće treba stalno brisati i povremeno orošavati. Biljku treba držati u svetloj prostoriji u kojoj temperatura ne prelazi 15 stepeni. Ako joj se ne obezbedi mirovanje i odmaranje, neće cvetati.

Leti kliviju treba obilno zalivati. Pošto su njeni meki i mesnati korenovi prilično osetljivi, višak vode iz podmetača treba prosuti. Povremeno treba dodavati tečna mineralna đubriva. Ako je saksija postala mala i korenovi počinju da izlaze iz nje, biljku treba presaditi. Najpovoljnije vreme za to je neposredno posle cvetanja. Presađuje se pažljivo zbog veoma kratkih žila. Zemlja u saksiji se promeni i stavlja se ona kupljena u cvećari ili neka druga kvalitetna zemlja. Na dno saksije obavezno se stavlja drenažni sloj.

Mlade biljke zalivaju se hranljivim rastvorom od proleća do avgusta jedanput nedeljno. Klivija se obično razmnožava odvajanjem bočnih izdanaka, ali može i semenom.