Ilse Koh, (nem. Ilse Kohler Schnitzel, 22. septembar, 1906. – 1. septembar, 1967.), je bila supruga Karla Oto Koha, komandata koncetracionog logora Buhenvald (nem. Buchenwald).

U istoriji je ostala zapamćena zbog uzimanja suvenira od kože ubijenih zatvorenika sa karakterističnim tetovažama. Priča se, mada nije potvrđeno, da je posedovala abažure napravljene od ljudske kože, međutim, zna se da je njen trpezarijski sto bio ukrašen sa smanjenim ljudskim glavama. Bila je poznata pod imenom "Veštica iz Buhenvalda" ("Die Hexe von Buchenwald") i "Kurva iz Buhenvalda" ("Buchenwälder Schlampe") od strane zatvorenika zbog svoje sadističke okrutnosti prema njima.

Rođena u Drezdenu, Nemačkoj, njena istorija počinje 1936, kada je počela da radi kao čuvar i sekretarica u Sahsenhauzen koncetracionom logoru, blizu Berlina. Tu se je upoznala i udala za komandata Karla Koha. U Buhenvald je došla 1936. ne kao čuvar, nego kao žena komandanta. 1941. je postala glavni posmatrač (nem. Oberaufseherin) nad nekoliko ženskih čuvara koje su služili u logoru. 1943. je postala komandat logora kada je njen muž uhapšen zbog zloupotrebe položaja, pronevere novca i drugih prekršaja i otpušten je iz logora, dok je Ilse ostala – sada romantično vezana za doktora u kampu, Valdemra Hovena.

1944, dok je velika grupa ženskih zatvorenika ulazila u logor, Ilse je nastavila njenu vladavinu terorom i komandovala nad dvadeset ženskih posmatrača u Buhenvaldu. Imala je bič obložen žiletima na kraju, koji je koristila za torturu nad trudnim ženama. U aprilu 1945, Ilse se je preselila iz logora i nastavila da živi u logorskom dvorištu u dobro opremljenoj kući. Nakon što su američki vojnici stigli u Buhenvald, čuli su mnogo priča o bivšoj ženi komandanta logora, i odmah su je uhapsili.

Po zavrčetku Drugog svetskog rata, suđeno joj je na sudu za ratne zločine i izrečena joj je kazna doživitne robije 1947, kasnije promenjena na četiri godine. Nakon odsluženja dve godine od četiri godine njene kazne, bila je ponovo uhapšena i suđeno joj je u Nemačkom sudu za ubijanje Nemačkih nacionalista, i osuđena je na doživitnu robiju. Izvršila je samoubistvo u ženskom nemačkom zatvotu Aihah 1. septembra 1967. Imala je 60 godina.

Izvor: Wikipedia

"Buhenvaldska kurva"

" Ona je bila jedna od najgorih sadista u cijeloj grupi nacističkih mučitelja. I ako se u cijelom svijetu čuje krik, to je krik zbig nevinih mučenika koje je ona ubila"

Rođena u Drezdenu, u ruralnoj Saksoniji, 1906. god., Ilze Kol bila je kćerka radnika. U školi je bila poznata kao tiha, lijepo vaspitana djevojčica iz kuće u kojoj je vladala ljubav, a bila je popularna među lokalnim dječacima.

Jedne večeri, 1936. udala se za Karla koha, modela naciste koji je uvodio i zahtjevao najstrožiju disciplinu. Ilzi uopšte nije smetala njegova profesija i bila je ponosna što je od prodavačice postala žena visokog oficira.

Kada su Karl i Ilze stigli u Buhenvald, prvih nekoliko mjeseci proveli su trudeći se da dobiju drugo dijete. Ilze je vodila luksuzni  život dok su oko nje rasli brutalnost i degradacija. U početku je od zatvorenika tražila da je zovu " milostiva gospođo" a kasnije će preći i na druge aktivnosti.

Opsjednuta svojim izgledom, Ilze bi se kupala u Madeira vinu dok su njeni zatvorenici umirali od gladi.Tokom dana Ilze bi se šetala kroz logor sa bičem u ruci, i tukla bi svakog zatvorenika koji joj se ne bi dopadao.Okrenula se i mlađim muškarcima, oficirima svog muža, ulazeći u ljubavne veze sa desetinom njih istodobno. I zatvorenici su bili primoravani da učestvuju u sramotnim orgijama  i najužasnijim seksualnim aktovima dok bi ona sjedila i sa uživanjem posmatrala scene.

Ilze je svoj logor tretirala kao igralište za svoja zadovoljstva.  Ona je uživala u tome da bolesni trofeji ukrašavaju njenu kuću, pa je naredila da se glave nekoliko zatvorenika odvoje od tijela i hemijski stisnu u veličinu grejpfruta. Divila se tijelima mladih zatvorenika koji su morali goli da paradiraju gore - dolje pred njom, a jer se divila njihovoj glatkoj koži od nje bi pravila korice za knjige, novčanike, rukavice i dr.

Ilze je najviše volila kožu Cigana i ruskih zatvorenika i onda bi naređivala njihovu smrt letalnom injekcijom kako koža ne bi bila upropaštena.

I njen muž Karl je uzivao u perverziji i nepotrebnom nanošenju boli zatvorenicima. Tokom ratnih godina bračni par je nastavio da živi sa svojim načinom života, sve dok se 1941. god. nisu našli pred sudom.

Karl je zbog tačnosti optužbi koje su mu bile dodjeljenje, bio strijeljan 1945. god. Medjutim, njegova žena, "kučka Buhenvalda je i dalje bila živa. Iilze je bila oslobođena iste krivice koja ju je teretila, kao i njenog muža.

Amerikanci su 1945. god. ušli u Buhenvald i svjedočili su o grozotama koje su se tamo dešavale. 1947. god. Ilza je uhvaćena i mnogi zatvorenici su svjedočili protiv nje.

Na početku suđenja sve je to negirela, ali već na polovini je počela da se pravi da ima epileptične napade; nekontrolisano se grčila i gledala u prazno, ali kada ju je pregledao zatvorski doktor, ona se smijala i izjavila kako je uživala u svojoj " prvoklasnoj komediji".

Na kraju je prevda ipak pobjedila.

Čim je izašla iz zatvora suđenje je obnovljeno. Više od 240 svijedoka je svjedočilo protiv nje, i ponovo je dobila doživotnu kaznu, bez samilosti.

Ilze je 1967. napisala pismo svome sinu Uveu, koga je rogila tokom prvog suđenja. Gorko se žalila da je bila žrtveni jarac Nacističke partije. Nije bilo kajanja ni žaljenja za zločine koje je počinila.

Prvog septembra, u 61. god. života Ilze Koh je pojela jednostavan obrok prije nego što će napisati poslijednje posmo svome sinu.. Onda je vezala čaršafe učvrstila ih za lampu iznad svoga kreveta, i objesila se. U pismu je stajalo: "Za mene ne postoji drugi put. Smrt je jedino oslobođenje!"