Do Afrike na dva točka

Svojevremeno na dva točka prošpartao celu Australiju, prvo veće putovanje imao sam 1998. godine, kada sam pod točkovima ostavio oko 25.000 kilometara kroz bespuća Latinske Amerike. Prošle godine sam sa Australijancem Brusom Maklejnom na Đurđevdan krenuo iz Tokija, uspešno savladao 17.000 kilometara i stigao na Petrovdan na sabor u moju rodnu Božicu - priča Dinov

Ovogodišnji tradicionalni Petrovdanski sabor u selu Božica u opštini Surdulica bio je drugačiji nego prethodni. "Krivac" je Božičanin Stevan Dinov (61), koji se pre tridesetak godina otisnuo u daleku Australiju i tamo postao uspešni građevinski biznismen, i pasionirani ljubitelj motora i avantura na dva točka.

Ovog Petrovdana Stevan je iz dvorišta svoje porodične kuće krenuo motorom "BMV 650" na sto dana putovanja, od Božica do Keptauna. U garaži u selu ostavio je "jaguara"da se odmara do njegovog povratka. Na daleki put sa njim je krenuo i Milan Kodak Baja iz australijske Adelaide.
   
      

Pod zastavom MS Srbije

Stevana Dinova i Milana Kodaka je na put ka Africi, od Božice do Beograda pratio na motoru Zoran Mihajlović, predsednik Moto saveza Srbije, koji je novinarima rekao da mu je posebno drago što će Dinov i Kodak kroz Afriku putovati pod zastavom ovog saveza. A predsednik opštine Surdulica Stanislav Momčilović rekao je Dinovu da se nada da će ga ponovo videti u Božici pre kraja predsedničkog mandata. "Iako si radikal, neka bude tako", rekao mu je u šali Dinov.
      
      
      
   

Stevu i Baju su iz Božice, posle bogate trpeze za stotinak gostiju, ispratili mnogobrojni rođaci i prijatelji iz Srbije i Bugarske, i australijski prijatelji koji su došli specijalno za ovu priliku. Među njima Branko Koložegovski, rodom Prilepčanin, koji od 1973. godine živi u Sidneju, i Rifat Džinić iz Bihaća, koji je preko okeana otišao 1970. godine. U Božici je na Petrovdan prvi put bila i Ljiljana Novković-Spasojević, urednik i voditelj srpskog programa australijskog SBS radija iz Sidneja, koja je inače ovih dana u zavičaju kod svojih u Maloj Plani kod Prokuplja.

- Motori i kilometri su već decenijama deo mog života. Kada sam svojevremeno na dva točka prošpartao celu Australiju, prvo veće putovanje imao sam 1998. godine kada sam pod točkovima ostavio oko 25.000 kilometara kroz bespuća Latinske Amerike. Prošle godine sam sa Australijancem Brusom Maklejnom na Đurđevdan krenuo iz Tokija, uspešno savladao 17.000 kilometara i na Petrovdan smo stigli na sabor u moju rodnu Božicu. A ove godine evo krećem iz svog sela ka Keptaunu. Idemo preko Beograda, Zagreba, Milana i Barselone do Giblartara i onda prelazimo na tlo Afrike, računajući da ćemo za 100 dana stići do Keptauna - rekao je Stevan reporteru "Glasa", dok ga je na kapiji ljubila i ispraćala uplakana majka Jonka (88). Na ispraćaju su bili i paraglajderisti iz Niša predvođeni Aleksandrom Đorđevićem kojima je Dinov prošle godine pomogao da učestvuju na Otvorenom prvenstvu Australije u paraglajdingu.

Sa njim je na ovaj put krenuo i Baja poreklom iz Hrvatske. Kaže da Stevanu nije bilo teško da ga ubedi da mu se pridruži, jer su mu motori u krvi.

- Nas dvojica volimo da upoznajemo nove krajeve i ljude. A na motoru, sa vetrom u kosi, svet se vidi bolje i doživljava drugačije. Verujem da ćemo do Keptauna stići i pre planiranog roka - kaže Baja.

Petrovdan je dan kada se u selu Božica u opštini Surdulica, nadomak granice prema Bugarskoj, sjati staro i mlado iz celog sveta da prisustvuje tradicionalnom seoskom saboru. Božica je vekovima selo poznatih građevinskih majstora (dunđera) i pečalbara. Pedesetih godina prošlog veka je u 36, po brdima razasutih, mahala bilo oko 800 domova i oko 700 đaka, a sada je "spalo" na oko 300, uglavnom starijih, meštana i 19 đaka u četvororazrednoj mesnoj školi. Mladi su decenijama odlazili iz Božice.

Posle Drugog rata oko 150 porodica prešlo je u Bugarsku, neki su krenuli preko Surdulice, Niša, do Beograda, a mnogi i u beli svet. Ali Petrovdan je bio i ostao dan kada se "laste vraćaju" u svoju Božicu, da saboruju, obrću nešto na skari ili ražnju i prisete se starih dobrih vremena kada je ovo selo bilo i opštinsko mesto. Među njima je i dalje najviše dunđerskih majstora, ali i univerzitetskih profesora, lekara, advokata, biznismena. Inače, tog saborskog dana Božica i svaka kuća i trpeza u njoj su otvoreni i za svakog putnika namernika, u šta smo se i sami uverili.
Milorad Doderović