Iza ovog romanticnog naziva krije se tipicno tropsko ostrvo, istocno i nedaleko od Madagaskara, sirine 65 km., i povrsine 180 kvadratnih km. Sastoji se od glavnog dela i nekoliko manjih. Zove se jos Nosy Mbavy, sto bi prevodu znacilo “devojacko ostrvo”. Administrativni centar, ako se to uopste tako moze nazvati, je Ambodifotatra (udaljen oko 12 km. na sever od aerodroma, koji se nalazi na krajnjem jugu). Iskreno, taj centar, ne lici ni na sta.

Dolazak na ostvo je najjednostavniji avionom, iz Antananariva. Leti se malo manje od sata i to Air Madagaskarom. Cena je oko 300 EUR, povratna. Drugi nacin je doci kolima do mesta Toamasina i preci na ostrvo brodom. Ovaj nacin, iako jeftiniji, je vrlo nezgodan, jer je put do Toamasina naporan i gubi se mnogo vremena.

Od 1685. godine ovo je bio centar pirata u Indijskom okeanu, pa obilazak ostrva predstavlja pravi put u “romanticnu” piratsku istoriju. Legendarni pirati: William Kidd, Thomas White… i danas leze na dnu mora u svojim brodovima. 1750. ostrvo je pripalo Francuzima. A kada je Madagaskar dobio nezavisnost, oslobodjeno je i ono. Stara tvrdjava je danas pod upravom madagaskarske vojske. Katolicka crkva na Sainte Maria datira od 1837. godine i to je najstarija crkva na Madagaskaru.
Sainte Marie zovu jos Rajsko ostrvo ili Tahiti Indijskog okena. Priroda je netaknuta i prelepa, sa bujnom vegetacijom. Puno je orhideja, palmi, manga. Naravno tu su i neizbezni lemuri, kameleoni, gekoni. Tokom obilaska ostrva mogu se videti i stare grobnice koje svedoce o burnoj istoriji. Na njemu su kilometri pescanih plaza, sa velikim brojem palmi. Postoji i veci broj pecina, a u moru su prelepi korali.

Uprkos prirodnim lepotama ostrvom vlada siromastvo. Glavni i jedini put je neasfalitran i tokom kisne sezone tesko prohodan. Zitelji se nisu menjali stotinama godina. Ritam zivota diktira sunce i rucno izradjeni instrumenti. Zive u kolibama od pruca i drveta. Vrlo su prijateljski nastrojeni prema turistima. Ovo se narocito moze reci za zenski deo populacije. Na svakom koraku stoje i “gledaju” strance. U hotelima na recepcijama su plakati: “No sex tourism!” koje je izdalo Ministarstvo turizma Madagaskara.

Klima je ovde tokom zime (jun-sept.) vrlo prijatna, do 25-26 C. Tokom leta je mnogo toplije, iako vetrovi sa okeana raslhadjuju donekle. S obzirom da se radi o tropskoj klimi, podrazumeva se da su kise uvek moguce. Takodje su cesti jaki cikloni koji prosto oduvaju kolibe na obali okeana. Potom ih ljudi opet obnavljaju i tako u nedogled. Na svakom koraku je moguce videti posledice ciklona.

Hoteli na Sainte Maria su uglavnom skromni. Mozda naziv hotel zvuci suvise luksuzno, iako ima i takvih koji su vrlo skupi. Svi su napravljeni od prirodnog materijala, drveta, pruca, lisca. Recimo Lakana hotel, gde smo mi odseli, se sastoji od nekoliko bungalova sagradjenih bukvalno na moru. Do njih se dolazi preko mostica, a tokom noci imate osecaj da spavate na brodu. Inace je i njega razorio ciklon “Ivan” pre par godina. Verovatno nije mnogo skupo obnoviti takve objekte, samo se postavlja pitanje, sta je sa ljudima koji su se tu zadesili tokom ciklona. Predpostavljam da beze u centralni deo ostrva, mada je sigurno da dobar deo strada.
Na ostrvu se moze baviti svim i svacim. Od trekkinga kroz sume, kupanja, ronjenja, surfovanja do iznajmljivanja bajka, motora ili cak dzipa, kojim se moze voziti po losem putu, ali kroz predivne predele. Vrlo je zanimljiva poseta malom otoku Ile aux Nattes, bogatim sumom, razlicitim vrstama ptica, lemura i reptila. Odvojeno je od glavnog dela uskim, plitkim kanalom.

Ipak, ovo mesto je najpoznatije po Grbavim kitovima (Megaptera). Humpback kitovi pripadaju sisarima i podeljeni su u dve glavne grupe. Ondotoceti (sa zubima) i Mysticeti. Poslednjima pripadaju tri porodice: Balaenidae (4 vrste), Eschrichtidae (1 vrsta), i Baleanopteridae. Baleineau azur je najveci kit, ali i najveca zivotinja na svetu. Moze dostici 30 metara duzine i cak 120 tona tezine. Prosecna tezina kitova je oko 30 tona i narastu od 14-15 m. Telo im je sivo-crno. Od predatora najvecu opasnost po kitove predstavljaju ljudi. Usled prekomernog lova postali su ugrozena vrsta. Od 1966. godine postoji zabrana lova na kitove i sada se procenjuje da ih ima oko 80.000 sirom sveta. Osim ljudi opasne su Orke, a ponekad ih i ajkule napadaju, ali samo mlade, iznemogle i bolesne.

U letnje vreme, borave u hladnim morima Antarktika i hrane se planktonom. Tokom lova primenju taktiku slicnu ribolovcima. Skupljaju se u velike grupe, cak do 200 jedinki i formiraju krug. Zatim ispustaju vazduh praveci mehurice kako bi stvorili prepreku za planktone, nesto nalik na mrezu i zatim ih jedu u ogromnim kolicinama, trudeci se da sakupe sto vise masti koja ce im trebati kasnije, tokom migracije.
U periodu od jula do kraja septembra, nakon sto dobiju mlade, i kada na Antarktiku postane suvise hladno, kitovi dolaze u toplije vode tj. u Indijski okean. Mogu se videti oko Indije, u Juznoj Africi, a oko 4000 kitova dolazi i u kanal izmedju Madagaskara i Ile Sainte Maria, kako bi izveli ritual udvaranja i parili se. Tokom migracije prelaze po 25.000 km. Za to vreme, kao i tokom parenja oni ne jedu, vec zive od masnih rezervi, i izgube cak do 10 tona.
Okolo ostrva mogu se videti kako izranjaju iz vode, pa cak i skacu. Ako se spusti specijalni mikrofon u vodu moze se cuti njihova “pesma”. Ovo je vrlo zanimljivo. Kako se zvuk kroz vodu prostire mnogo brze nego kroz vazduh mogu se cuti tonovi sa cak 200 km. udaljenosti. Pevaju samo muzjaci kako bi prizvali zenke. Zvuk ne stvaraju tako sto ispustaju vazduh vec strujanjem vazduha unutar ogromnog tela. Svaki muzjak ima svoju pesmu i svake godine je menja pomalo. Inace kitovi sa juga, tj. Antarktika imaju razlicitu pesmu u odnosu na severne rodjake.

Kitove je moguce videti sa obale, ali je mnogo bolje otici brodicem do njih. Tada se mogu pratiti citave grupe i posmatrati kako skacu, ispustaju vaduh, lupaju repom i sl. Pri tome treba paziti da se ne pribizite previse, jer jedan udar repa kita bez problema prevrne ili cak razori camac. Krajem septembra ili pocetkom oktobra se zavrsava ritual parenja i vracaju se u hladnije vode bogate planktonom. Zive izmedju 40 i 60 godina.

Sto se ostatle faune tice ima svega sto zivi i na Madagaskaru. Veliki broj reptila, vodozemaca, ptica. U vodi zivi i jedna od dve otrovne zmije u ovim krajevima - Hook-nosed sea snake (Enhydrina schistosa).

To je mozda najotrovnija zmija na svetu ili bar medju prvih tri. Po toksicnosti otrova je daleko otrovnija od kobri, mambe i slicno, ali srecom nije agresivna i retki su ujedi. Moram ponosno reci da sam imao tu cast da je vidim!


Izvor: gDestinacija

...