Robot umesto mame
B. LAĆARAK, 11. jun 2007

BEOGRAD - Mama, kupi mi robota koji ume da rešava domaće zadatke i pomaže svima, ali da ume da mi se raduje i da me zagrli! Želja jednog beogradskog prvaka, u akciji "Dobra igračka" ujedno je i odgovor na pitanje šta mu najviše nedostaje - pažnja najbližih.
Na žalost, ovaj primer koji su zabeležili "Prijatelji dece Srbije" u anketi za izbor najbolje igračke među predškolcima i školarcima, nije usamljen. Stručnjaci ukazuju da, generalno gledano, roditelji deci posvećuju nedovoljno pažnje, pa mališani slobodno vreme ispunjavaju gledanjem TV-a ili igranjem kompjuterskih igrica.
- Deca kasno idu na spavanje, gledaju programe koji nisu prilagođeni njihovom uzrastu, pa se zato u najranijem uzrastu javlja strah od smrti - kaže Vesna Janjević Popović, školski psiholog. - Predznanje koje imaju kad krenu u školu je zabrinjavajuće.Više znaju o dinosaurusima nego o ovci ili kozi. Sve je više dece kojima je neophodna pomoć logopeda, u proseku svaki treći prvak, što nedvosmisleno ukazuje da se sa decom nedovoljno razgovara.
Anketiranjem 1008 roditelja iz 15 predškolskih ustanova u Beogradu došlo se do podataka da deca uzrasta tri do sedam godina dnevno pred televizorom provode od 30 do 360 minuta! Uglavnom se igraju sami. Dečaci najčešće biraju automobilčiće, zatim bidemone, pokemone, kocke. Lopta je tek na četvrtom mestu. Devojčice istog uzrasta najčešće se igraju lutkama.
"Poplava" jeftinih i pomodnih igračaka iz Kine usmerila je dečju pažnju na blejdove i rendžere. U modi su igre koje razvijaju agresivnost, a ne maštovitost, upozoravaju stručnjaci. Crtani filmovi utiču na izbor igračaka, a ponašanje junaka preuzimaju kao model za komunikaciju sa vršnjacima.
- Kinezi prate spoljne trendove, brzo se prilagođavaju i tržištu nude uvek najpopularnije igračke, a taj talas brzo stiže i kod nas - objašnjava Janjević Popović. - Nemoguće je izbeći njihov uticaj na decu, ali može da se ublaži. Ako se sva deca igraju bejblejdovima, onda će i moje tražiti da ga kupim, jer u suprotnom drugari neće želeti da se igraju sa njim. Ali, uz blejd treba kupiti i plastelin, bojice, slikovnicu, ponuditi detetu i nešto drugo što će ga kasnije zainteresovati i prevagnuti u izboru igre.

MAŠTA
DECA danas ne umeju da se igraju samostalno, neko mora da ih "vodi", naglašavaju psiholozi. Nemaju scenario za igru, jer je mašta slabije razvijena, a to će kasnije uticati i na učenje u školi, jer je, verovali ili ne, mašta potrebna i za upijanje ozbiljnijeg gradiva.

KOMUNIKACIJA
ISTRAŽIVANjA koja su rađena pre 20-ak godina pokazala su da majke znatno više vremena provode sa decom, dok su tada očevi, u proseku sa svojim naslednicima komunicirali dnevno 20 minuta.
- Danas je ta pojava znatno izraženija, a deci se poklanja sve manje vremena - upozorava Vesna Janjević Popović, školski psiholog.
IZVOR:NOVOSTI

Dečja mašta trpi svašta
E. V. N., 1. maj 2007

MIKI Maus nema ni mamu ni tatu. Pepeljuga i Snežana imaju zle maćehe. Ivicu i Maricu roditelji ostavljaju u šumi, a Paja Patak živi sa sestrićima. Ovi, iako najpozitivniji Diznijevi junaci, nemaju porodice, ali imaju hrpu neprijatelja. Ako tome dodamo plejadu novokomponovanih histeričnih likova poput Digimona, Pokemona, Jugioa i kojekavih mutanta, pravo je pitanje kakve poruke šaljemo deci kroz bajke, igračke i crtaće.
Kroz vrata dečje mašte ulaze sve vrednosti i stavovi o životu, ali, kako stručnjaci naglašavaju, njih otvaraju i zatvaraju prvenstveno - roditelji.

PRAVO JAČEG

- UŽASAN je, ogroman i zaprepašćujući uticaj koji na decu imaju mediji danas - rekla nam je Zorica Tomić, sociolog kulture. - Televizija ne liči na onu kakva je bila šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Globalistički model doveo je do toga da se svi sadržaji standardizuju. Živimo u apsolutno televizijskom vremenu, a uticaj medija je sto puta veći nego pre dve decenije! Agresija je postala modus operandi, odnosno prisutna je u svim nivioma ponašanja - od ophođenja ljudi jednih prema drugima, pa nadalje. Ona je ušla i u sport, pa tako danas umesto želje da nadvladamo protivnika imamo želju da ga uništimo.
Pravo jačeg je, prema rečima Tomićeve, postalo univerzalna logika, a to se oslikava i u sadržajima namenjenim deci.
- Živimo u siledžijsko vreme, pa je to preslikano i u crtanim filmovima, video-igricama - nastavlja Tomićeva. - Svuda nedvosmisleno i bez ikakvog uvijanja vlada zakon jačeg. Život miša je neprestana borba sa mačkom. Sve ostalo, poput priča o toleranciji i ravnopravnosti je fantazija kojom nam mažu oči.
Postoje dva osnovna razloga zbog kojih ljudi tragaju za nasilnim sadržajima, smatraju stručnjaci.
- Prvi je čista radoznalost, pre svega izazvana publicitetom koji okružuje nasilne filmove, a drugi je da nasilni mediji gledaocima predstavljaju izazov - rekla nam je Kristina Brajović-Car, psihoterapeut Savetovališta za mlade Doma omladine u Beogradu. - Publika hrli u bioskope da vidi o čemu se toliko priča, testirajući, pri tom, i granice svoje izdržljivosti. Privlačnost „zabranjenog voća“ za dečake tinejdžerskog uzrasta, deo je šireg razvojnog puta priprema za odraslo doba. Gledanje video-nasilja sa prijateljima, predstavlja svojevrsni test hrabrosti za ove dečake. Čak je i ispoljavanje emocija u ovom kontekstu prihvatljivo.
Ako se nasilje "isplatilo" heroju s ekrana, dodaje Kristina Brajović-Car, raste i verovatnoća da se nasilje izabere kao opcija za rešavanje problema iz stvarnog života.


ČEKIĆ O GLAVU

ŠTETNE posledice koje nose bajke lakše je sprečiti jer se deca uglavnom vezuju za samo jednu priču. Samim tim što se čitaju, bajke ostavljaju veći prostor za maštanje, proživljavanje i preispitivanje. Sa animiranim filmovima situacija je nešto složenija. Brzo smenjivanje slika, smatraju stručnjaci, sužava prostor za maštu i svodi se samo na imitaciju. Stoga nije suviše začuđujuće kada klinac pokuša da razbije tati glavu čekićem, poželi da uleti u šaht, ili legne na kolovoz. Što da ne, kada će, poput Pere Kojota, za samo sekund - vaskrsnuti.
- Mlađe dete slepo veruje u ono što vidi i čuje, pa je jasna snaga koju imaju magične reči iz bajke i trikovi iz crtanih filmova - objašnjava Aleksandra Jovanović-Mađar, psihoterapeut i autor priručnika za roditelje "Zašto to radiš" i dodaje da je intelekt deteta u njegovoj najranijoj dobi siromašan, pa je ono uvereno da jedna reč ili rečenica sadrži u sebi moć da izmeni stvarnost u onom pravcu u kojem dete to želi.
Branislava Čolak, psiholog, direktor za komunikacije kompanije „Nenj moment“ i stručni saradnik fakulteta za medije i komunikacije, objašnjava da je učenje po modelu izuzetno uticajan i snažan metod oblikovanja ponašanja, kojeg roditelji često nisu svesni. Ona ističe da je utvrđeno da je izloženost nasilju preko televizije, pa i preko crtanih filmova, ili putem video-igara, u značajnoj meri povezana sa ispoljavanjem agresije u kasnijem uzrastu dece.

HEROJI SU RODITELjI

PRETERIVANjE i podražavanje čarobnih moći, upozorava Aleksandra Jovanović-Mađar, može imati i veoma opasne, čak i kobne posledice po dete!
- Dete koje poželi da bude kao Petar Pan i poleti sa prozora može to zaista i da učini ukoliko mu roditelj jasno ne kaže da ljudi ne mogu da lete. Sve je u strpljenju i razgovoru. Roditelj treba da prepozna šta dete voli i da se zapita zašto baš to. Posle toga mora da mu pošalje korektivne poruke i njima razbije opasne iluzije - zaključuje Aleksandra Jovanović-Mađar.
Čolakova se slaže da je potrebno da mališani ove programe gledaju sa roditeljima, koji će svojim komentarima, događaje „sa ekrana“ smestiti u realnu dimenziju, kao što će i svojim negativnim ili pozitivnim objašnjenjima pojedinih akcija, deci dati do znanja da su neka ponašanja neprihvatljiva, za razliku od drugih, koja su poželjna.

LOPTA NIJE U TRENDU

UDRUŽENjE vaspitača nedavno je uradilo istraživanje o uticaju medija, savremenih igara i igračaka na decu. Anketirano je 1.008 roditelja u 15 predškolskih ustanova. Rezultati pokazuju da 20 odsto dece vikendom gleda televiziju od pet do šest časova dnevno, a samo jedan roditelj je rekao da u slobodno vreme vodi dete u zoološki vrt.
Vaspitačice upozoravaju da je loše što je lopta kao igračka potpuno zanemarena. Kako kažu, proterana je čak i iz prigradskih opština, jer je ni tamo ne smatraju dobrom i zanimljivom igračkom. U zapećku su i društvene igre, a one su posebno važne u uzrastu posle pete godine. To je znak da mališani sve manje vremena provode sa odraslima i sa drugom decom. One upozoravaju da su savremene igračke i igrice ubile maštovitost kod dece i da je na tržištu izbolje onih koje asociraju na rat.
Branislava Čolak takođe upozorava da treba imati na umu da su sva ova „tehnička pomagala“ dobar sluga, ali loš gospodar, ukoliko se ne koriste na pravi način.
- Lekari i psiholozi savetuju da deci predškolskog i ranog školskog uzrasta ne bi trebalo da se brani gledanje TV ili igranje video-igara na kompjuteru, ali da ta zabava, svakako, mora da se ograniči na maksimalno dva časa dnevno.
Psiholozi, međutim, smatraju da video-igre mogu imati pozitivan uticaj na razvoj intelektualnih veština. Igrice nenasilnog sadržaja pomažu deci da razviju veštine strateškog i kritičkog mišljenja rešavanjem složenih zagonetki.



RASTKO ĆIRIĆ, PROFESOR ANIMACIJE

NI DECA NISU NAIVNA

- SUROVI svet se mnogo brže probija do dece i to se najviše vidi kroz crtane filmove koji postaju sve manje idealistički. Ona su danas mnogo manje naivna, ne robuju idealizmom i ne možete baš tako lako da ih zbunite - smatra Rastko Ćirić, profesor ilustracije i animacije na Fakultetu primenjenih umetnosti. - Potreba za bajkama će uvek postojati, a deca i sada na njih reaguju isto kao što smo i mi nekada, ali ona drugačije gledaju na svet nego mi kad smo bili mali. Ne mogu da kažem da li je to dobro za njih ili ne, ali je činjenica da ono što se danas servira na televiziji uskraćuje bezbrižnost koju nude Diznijevi filmovi.

IZVOR:NOVOSTI

ih...pa dokazano je da igrice deluju pozitivno na klince... 
sad je samo pitanje kako izabrati idealnu igricu?
Zivimo u nasilna vremena i naravno da su i igrice dosta nasilnije..Da se takve stvari ne prodaju, niko ih ne bi ni pravio

Jbt klinci već od  7-8 godina kreću da igaju pucačine tipa Counter , Unreal , Splinter Cell , čak znam jednog klinca od 9 gosina koji nonstop visi na WOW- u .
Umesto da jure napolju , pikaju fudbal , basket , oni zakržljavaju na kompu .

А да ли игрице дају насиље или насиље прави такве игрице.Ја мислим да када би било другацијих игрица без насиља,насиља не би било.Можда је наслов лош.Боље би можда било Игрице које лоше утичу на децу

Joco ne komplikuj ... to se prodaje ... to je muskoj deci u krvi , ne potcenjuj evoluciju ... nijedan decacic nece hteti da igra barbi igrice ... a izdavacke kuce izdaju ono sto se ce planuti i zgrnuce pare   ..

Ко прича о барби игрицама.Шта је са логичким игрицама,има толико лепих и финих игрица.Они продају игрице да би затим продавли и оружије.Све је то лепо смишљењо.

Nema to veze Joco ... biti skeptik je ok , ali ne treba bas ici u paranoju ... znam kakvi ljude rade u tim firmama i nema to veze ...

Kao sto rekoh , ima i finih igrica ... ali su najprodavanije te nasilnije .. sem toga , imas mnogo vise nasilja na ulici i na tv-u ... normalni ljudi ce ostati normalni i vaspitace svoju decu tako , bez obzira na sve ... zapamti to ..

Не слажем се баш са тим.

Sa cime ? Nisam telepata , moram da te upozorim