Igra ignorisanja
(S. Pečeničić)

Bez obzira na postojanje snažne obostrane ljubavi, u ljubavnim vezama su česte situacije u kojima partneri imaju različite interese ili želje. Tada oba partnera pokušavaju da utiču na onog drugog da se ponaša onako kako oni žele. U pokušaju da u ovom konfliktu prevlada njihova želja ili volja, neki počnu da se pozivaju na ljubav: „Ako me zaista voliš, onda ti mora biti važno kako se ja osećam i učinićeš kako ja želim“. Ovo je tipičan manevar emocionalnog iznuđivanja. Njegova suština je u pretnji: „A ako nećeš da učiniš to što želim, ti me ne voliš i ja ću da odem“. Ova pretnja može biti neizgovorena ali može biti i jasno izrečena optužba.

Jedan od načina na koje partner može da parira ovom iznuđivanju jeste da negira da voli: „Idi, baš me briga“. A kada onaj prvi „ode“, nastaje jedan odnos u kome se oboje pretvaraju da im nije stalo jednom do drugoga. Prkoseći jedno drugome, a i ljubavi koja postoji između njih, ljudi počnu da napadno nose maske neljubavi.

Kada između sebe pokrenu ovu igru ignorisanja, partneri se ponašaju na dva nivoa komunikacije. Na onom očiglednom jedno drugom pokazuju da im nije stalo, a na drugom, skrivenom, pažljivo prate šta se dešava jer im je upravo veoma stalo.

A kada započne igra ignorisanja, tada se u vezi uspostavi novo pravilo: izgubio je onaj ko je slabiji, ko prvi popusti, ko prvi prizna da mu je stalo, da voli. I tako ljubav, voleti drugog, postane „slabost“, „slaba tačka“, a ravnodušnost „prednost“. U odnosu u kome se dvoje ljudi ignorišu, ponašaju kao da ni jednom nije stalo do onog drugoga, jedino što ukazuje na postojanje odnosa je to što nastavljaju da budu zajedno.

Glavni manevar u igri ignorisanja je naterati drugoga da prizna da mu je stalo. Da bi se to postiglo potrebno je učiniti nešto zbog čega će se partner toliko loše osetiti, toliko uplašiti da će zauvek izgubiti voljenu osobu, da više neće moći da izdrži da se kontroliše i da se pravi da mu do nje nije stalo. Najčešća sredstva za to su ostavljanje i izazivanje ljubomore. Zato partneri vuku poteze „napuštanja“, direktno ili indirektno poručuju da odlaze, da su otišli, da se za njih zanima neko drugi. Sve u želji da će partner pasti na kolena i moliti ih da se vrate. I ako se to desi, ljubav se ponovo izražava, sve do sledeće partije u ovoj igri ignorisanja.

Partner koji više ne može da izdrži, a koji ne želi da izgubi, svoju emociju maskira u ljutnju zbog nečeg drugog, i ne popušta. Neki dobri igrači se toliko zaigraju da igra završava stvarnim raskidom. A neki nastavljaju da igraju ovu igru sa nekom osobom i godinama nakon raskida sa njom.

Zoran Milivojević
[objavljeno: 05/04/2010]

Decak i Devojcica i "ne dam ti se" igra ...

Malo drugacije...

Ponekad treba malkce ignorisati pantera, cisto radi novih uzbudjenja i pomirenja 
Zdravo je to! 

Pochetak u tekstu je chista ucena... a dalji tekst objasnshnjava chisto uzdizanje ega...

Stvara se to zadovoljstvo prilikom imanja moci da se kontroslishe nechiji zivot... i to, paz'te sad, zbog toga stho ta "kontrolisana" osoba voli ovu prvu... To se prvoj usladi (imati kontrolu nad necijim zivotom, kome ne bi a? Igrati se Boga)... I ne sumnjam da je to prelep osecaj za one koji pate za tim... (ne moze se svako odusevljavati time, i nema svako srca (i srchku) da radi tako neshto)... A svi znamo, da sve sto je lepo - kratko traje...

S tim sto posledice mogu biti i te kako trajne... i pre svega ozbiljne...

Najgore je kada se coveku svidi to toliko da ne ume da stane... i jednostavno se "navuche" na takvu "igru"... Recimo - uvek kada ne moze neshto da dobije mirnim i kompromisnim reshenjem...

Jer ovo je upravo to - bez kompromisa...

@Loli, svadje su zdrave na neki nachin, i prichanje o problemu... Takmichenje u tome ko moze duze bez onog drugog i nije tako uzbudljivo, jer niko ne voli da bude doveka "gubitnik"... (Jednom ce neko pobediti a drugo izgubiti (normalno), drugi put ce pobednik opet igrati na pobedu ali gubitnik ce uloziti sve da opet ne ispadne gubitnik)...

Imao sam situacija ovakve prirode, i zaista mi je zao sto postoje osobe koje ljubav smatraju "slabom tachkom" i nemaju nimalo grize savesti da istu zloupotrebe... Nije bezazlena stvar voleti nekoga... Ne vidim zasto bi se onda tako postupalo njome...

Razlika je kada neko to radi bez nekog bitnog razloga,a razlika je u tome kada neko ignorise da bi se ta veza vratila na svoje.
Bolesno je ucenjivati tako,cisto da bi dobila uloga Boga...Ali kada su tu neke krucijalne stvari u pitanju,koje se kose sa nekim pravilima-varanje itd-onda neke osobe to rade,tipa-ako me volis,neces biti sa nekim,bla bla...
Kada se vec dodje do toga,bolje raskinuti,sve ostalo je lose.
Tako da na kraju krajeva,te ucene nisu potrebne,ali i ako ih neko koristi,nisu to uvek klasicne ucene,nego ocaj.
Aj kao ovo je bilo neko opravdanje za takve osobe,al ono,sve je to go q... 

kako vrijeme prolazi, ja za slične igrice više nemam živaca 

Naravno... jer je takvo ponashanje samo po sebi detinjasto... to neki shvate pre, a neki kasnije...

jao .. ko ima zivaca da ih baca na ovakve igrice .. 

Mnogi ih nemaju zato shto su ih upravo izgubili zbog toga u mladosti... nauchili su da se ne upushtaju u takvo "kolo", dodushe na tezi, ali verovatno efikasniji nachin...

Onaj ko je spreman da chini tako neshto, nije spreman da voli onoliko koliko je verovatno voljen od strane osobe koja to trpi...