Игра игнорисања



Без обзира на постојање снажне обостране љубави, у љубавним везама су честе ситуације у којима партнери имају различите интересе или жеље. Тада оба партнера покушавају да утичу на оног другог да се понаша онако како они желе. У покушају да у овом конфликту превлада њихова жеља или воља, неки почну да се позивају на љубав: „Ако ме заиста волиш, онда ти мора бити важно како се ја осећам и учинићеш како ја желим“. Ово је типичан маневар емоционалног изнуђивања. Његова суштина је у претњи: „А ако нећеш да учиниш то што желим, ти ме не волиш и ја ћу да одем“. Ова претња може бити неизговорена али може бити и јасно изречена оптужба.

Један од начина на које партнер може да парира овом изнуђивању јесте да негира да воли: „Иди, баш ме брига“. А када онај први „оде“, настаје један однос у коме се обоје претварају да им није стало једном до другога. Пркосећи једно другоме, а и љубави која постоји између њих, људи почну да нападно носе маске нељубави.

Када између себе покрену ову игру игнорисања, партнери се понашају на два нивоа комуникације. На оном очигледном једно другом показују да им није стало, а на другом, скривеном, пажљиво прате шта се дешава јер им је управо веома стало.

А када започне игра игнорисања, тада се у вези успостави ново правило: изгубио је онај ко је слабији, ко први попусти, ко први призна да му је стало, да воли. И тако љубав, волети другог, постане „слабост“, „слаба тачка“, а равнодушност „предност“. У односу у коме се двоје људи игноришу, понашају као да ни једном није стало до оног другога, једино што указује на постојање односа је то што настављају да буду заједно.

Главни маневар у игри игнорисања је натерати другога да призна да му је стало. Да би се то постигло потребно је учинити нешто због чега ће се партнер толико лоше осетити, толико уплашити да ће заувек изгубити вољену особу, да више неће моћи да издржи да се контролише и да се прави да му до ње није стало. Најчешћа средства за то су остављање и изазивање љубоморе. Зато партнери вуку потезе „напуштања“, директно или индиректно поручују да одлазе, да су отишли, да се за њих занима неко други. Све у жељи да ће партнер пасти на колена и молити их да се врате. И ако се то деси, љубав се поново изражава, све до следеће партије у овој игри игнорисања.

Партнер који више не може да издржи, а који не жели да изгуби, своју емоцију маскира у љутњу због нечег другог, и не попушта. Неки добри играчи се толико заиграју да игра завршава стварним раскидом. А неки настављају да играју ову игру са неком особом и годинама након раскида са њом.

Зоран Миливојевић

Izvor: Politika

totalno idiotski, a opet, potpuno istinito   

Udaranje na sujetu i drugi sportovi

sve bi bilo divno kada bismo svi bili u fazonu - hocesh ? necesh ? mrsh u pizdu materinu 

kad bi moglo to tako...

kažeš sebi, čim prestane da mi bude lepo, raskidam.. ali K.... moj ! Kako vreme odmiče, sve je teže prelomiti...

Pravo zboris...

Nikada nisam bila ni ruki, a kamo li sampion u tim emocijalnim igricama...

ja kazhem da bi bilo idealno ... daleko od toga da je lako, pa chak  moguce

Loše je kada jedan jaše... To nije brak, e sada... ima tu više varijacija.
Meni se čini da je to ignorisanje, na neki način, ne svesni.... Da je to stvar usklađivanja, ne popušta uvek jedan. A čini mi se, možda grešim, da su žene (kada bolje razmislim ima tu i podosta muškaraca danas) razmaženije.
Zavisi šta je predmet spora...

Recimo, dragi jel se nećeš ljutiti da izađem sa drugaricama ili da vežbam da ti budem lepa i sl... Zašto bih se ljutio, ali taj tvoj izlazak ne može nikako da se odrazi u negativnom smislu na porodicu...
Ne možeš ti sebi da ugađaš i ostaviš kuću, muža, decu u haosu... Prvo, hajde da sve lepo završimo. Pa možemo šta god želimo, šta se dogovorimo...

Valjda se znaju i neki prioriteti, nemožeš ti sebi sada da kupiš neku garderobu. Možeš što se mene tiče, al valjda moramo da imamo nešto da jedemo... Moj je utisak da žene mnogo vole da kupuju, to im je duševna hrana. Nemam ništa protiv, moje su potrebe vrlo skromne, ali sobzirom da svi raspolažemo ograničenim sredstvima...
Ako će porodica zbog toga da pati, onda nije fer... I na to lepo ukažeš i kod svakog razumnog ženskog bića se ta strast svede na minimum. Pa, ako imaš neki dugoročni plan, recimo da kupiš stan, nađeš joj neku želju, onda je lepo podsetiš na to i eto, sama se racionalizuje u kratkoročnom periodu...

A bitno je, ako ne možeš da izdržiš i prvi popustiš, da sa svojim partnerom porazgovaraš o celoj situaciji i iznedriš priznanje da taj ili takav njen zahtev nije bio realan... Može i izvinjenje zbog takvog emotivnog ucenjivanja. Kako je moguće da te ona pogrešno razume, kako je mogla da pomisli da si ti škrtica ili da je ne voliš i nećeš da joj ugodiš... Ma, ne ti si samo mislio najbolje za porodicu i tako... A zaista je tako, osim kada su suprotstavljena dva sebična interesa...

Za sve to je vrlo često potrebno strpljenje i takt, ali se isplati... Čuva vezu i dostojanstvo, a dugoročno čuva ljubav i brak... I onda čak i onaj koji prvi popusti dobija satisfakciju i priznanje da voli i da se brine... A onaj drugi da je razmažen i pomalo sebičan...

Ko je gledao Grlom u jagode, imao je priliku da vidi pretecu ovih modernih igara bez granica, znanu kao udaranje ceznje... Lepa ilustracija, obavezno pogledati ako niste, a imate prilike

Nemam ja jetru za takve igrice... nikad nisam ni imao, a i smatram to najglupljim mogucim gubljenjem vremena

Svakako je gubljenje vremena, ali ako ti je stalo, a taj do koga ti je stalo počne da igra tu igricu,...

Šta god da uradiš pa, čak i ništa da ne preduzmeš, uključio si se u igru sa aspekta onoga koji je započeo. Zato bolje mudro...