EU objavila novi energetski plan protiv globalnog zagrevanja

Evropa se pretvara u Afriku


Starom kontinentu prete velike klimatske promene ukoliko se ništa pod hitno ne preduzme na smanjenju globalnog zagrevanja. Evropu očekuje rast temperature u proseku za pet stepeni Celzijusa, a katastrofalne posledice bi se osetile na jugu kontinenta.

Oblast oko Mediterana bi pogodile velike suše i došlo bi do rasta nivoa mora, što bi dovelo do migracije stanovništva na sever.

„Italiji preti pretvaranje u pustinju u najmanje pet regiona, a 3.500 kilometara naših plaža moglo bi da završi ispod nivoa mora“, rekao je Paolo Ćento, zamenik italijanskog ministra finansija.

Uz to, tropske bolesti poput malarije preselile bi se iz Afrike u Evropu, a u Italiji su već otkrivene vrste komaraca koje prenose ovu smrtonosnu bolest. Mark Lajnas, autor knjige o globalnom otopljavanju „Šest stepeni“, takođe smatra da Evropi preti velika opasnost:

„U kontinentalnim delovima Evrope rast temperature mogao bi da bude još veći od proseka. Na istoku Evrope i do devet stepeni Celzijusa, što znači da tamo više ne bi bilo snega zimi. Čitave klimatske zone pomerile bi se u pravcu polova Zemlje. Klima kakva sada vlada u Marakešu, u Maroku, mogla bi da se preseli na sever, sve do Londona. Ne zaboravimo da je razlika od svega pet stepeni između klimatskih uslova kakve imamo danas i kakve smo imali tokom poslednjeg ledenog doba.“

Evropska unija sa novom energetskom strategijom, koja predviđa smanjenje gasova staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine, postaje svetski lider u borbi protiv globalnog zagrevanja.EU želi da se emisija štetnih gasova do 2020. smanji na nivo iz 1990. na njenoj teritoriji, a moguće je i uvođenje daljih mera za smanjenje do 50 odsto u periodu do 2050. godine. Cilj je da se rast globalne temperature zadrži na dva stepena Celzijusa. „Potez EU je dobar primer za sve. Zemlje koje se sada opredele za borbu protiv globalnog zagrevanja će od toga u budućnosti imati višestruku korist, i to ne samo ekološku već i finansijsku. One će profitirati prodajući novu tehnologiju.“

Sve toplije
Protekla godina bila je šesta najtoplija otkako se mere temperature. Nju su obeležile brojne klimatske nepogode, poput dugotrajnih suša na krajnjem jugu Afrike, u Australiji i u Kini. Velike poplave pogodile su u aprilu istočnu Evropu, ali i neka područja Afrike i Latinske Amerike.Britanski naučnici su nedavno upozorili da bi 2007. mogla da bude najtoplija u novijoj istoriji.

Izvor

Baroso predstavio novu energetsku strategiju EU

Evropi preti katastrofa


Strategija podrazumeva smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za gotovo trećinu, i to u narednih 13 godina
Potrebna nam je nova, postindustrijska revolucija - reči su kojima je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso opisao planove Brisela za rešavanje problema globalnog otopljavanja i smanjenje zavisnosti Evrope od nafte i gasa, javlja Bi-Bi-Si.

Baroso je obelodanio novu energetsku strategiju za Evropu, koja predviđa smanjenje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za gotovo trećinu, i to u narednih 13 godina. Pored toga, cilj strategije je da obezbedi efikasnije korišćenje energetskih izvora i dalju liberalizaciju energetskog tržišta. Smanjenje emisija štetnih gasova za najmanje 20 odsto ispod nivoa zabeleženog 1990. u Evropi i 30 odsto na globalnom nivou do 2020. godine jedan je od ciljeva nove evropske energetske strategije oko kojeg su stručnjaci podeljeni - jedni veruju da je to preambiciozno, a drugi da je sasvim realno. Uslov je da se postigne međunarodni sporazum i da druge zemlje uvedu slične kvote, što znači da Evropa ne može da deluje sama, bez saglasnosti ostatka sveta, posebno velikih zagađivača kakvi su Amerika, Kina i Indija, navodi Bi-Bi-Si.

 
  JUG SE SELI NA SEVER


Mark Lajnas, autor knjige o globalnom zagrevanju nazvane "Šest stepeni", takođe smatra da Evropi preti velika opasnost. - Verujem da će prosečna temperatura porasti za šest stepeni, a možda još i više jer je to prosek za celu planetu. U kontinentalnim delovima Evrope rast bi mogao da bude još i veći - na istoku Evrope i do devet ili čak deset stepeni, što znači da tamo više ne bi bilo snega. Čitave klimatske zone pomerile bi se u pravcu polova - ako se ostvari projekcija EK o povećanju temperature od pet stepeni, klima kakva sada vlada, na primer u Marakešu u Maroku, mogla bi da se preseli na sever, sve do do Londona. Ne zaboravimo da je razlika od pet stepeni razlika između klimatskih uslova kakve imamo danas i kakve smo imali tokom poslednjeg ledenog doba - kaže Lajnas za Bi-Bi-Si.
   
 
 
 
Evropska komisija je iznela i dramatična upozorenja o mogućim posledicama neuspeha predložene strategije: čitav kontinent bi, u najgorem slučaju, mogao da pretrpi porast temperature od pet stepeni - a posledice katastrofalnih klimatskih promena najviše bi se osećale na jugu, odnosno na Mediteranu. Zamenik italijanskog ministra finansija Paolo Ćento slikovito je opisao šta bi moglo da se dogodi njegovoj zemlji. - Italiji preti dezertifikacija - pretvaranje u pustinju - u najmanje pet regiona, a tri i po hiljade kilometara naših plaža moglo bi da završi ispod nivoa mora. To su ogromne potencijalne posledice ne samo po čovekovu okolinu, već i po našu poljoprivredu i turizam - kazao je Đento.

Uz smanjenje stope globalnog otopljavanja, jedan od prioriteta nove evropske energetske strategije je efikasnije korišćenje postojećih izvora energije, smanjenje zavisnosti od nafte i gasa i stavljanje naglaska na nove, po mogućstvu obnovljive i bezbedne izvore energije - kakvi su vetar ili biogorivo. Džeremi Nikolson, portparol Grupe intenzivnih korisnika energije koja predstavlja britansku tešku industriju, smatra da nijedna opcija ne sme da se isključi, pa ni nuklearna. - Nameću se, međutim, brojna pitanja: odakle ćemo dobiti tu energiju? Koliko su bezbedne isporuke nafte i gasa iz Rusije i zemalja OPEK? Koliko su skupe određene vrste obnovljive energije? Ne zaboravimo da Evropa trećinu svoje struje dobija iz nuklearnih elektrana, koje proizvode vrlo male količine ugljendioksida, i mislim da bi organizacije koje se bave zaštitom čovekove okoline morale ponovo da razmotre nuklearnu energiju kao jednu od opcija za rešavanje problema s kojim se, u to skoro više niko ne sumnja, zaista suočavamo - kaže Nikolson za Bi-Bi-Si.

Izvor: Glas Javnosti