INTERVJU: Ig Perne, ambasador Francuske u Srbiji
Živeti u Beogradu pravo je zadovoljstvo

Uhvatite korak sa EU, ona će biti srećna da vas primi u svoje članstvo kada za to dođe vreme, kaže diplomata dodajući da je status kvo na Kosmetu neodrživ i da potencijalno može da izazove nerede poput onih 2004.Tačan datum kada će Srbija da se priključi Evropskoj uniji, zaista, nije najvažnija stvar. Mnogo je važnije istrajati na putu reformi koji će zemlji doneti ekonomsku stabilnost i prosperitet, jačanje demokratskih struktura, stabilno i perspektivno društvo, zadovoljne građane. Ono što je za vas važno jeste da dostignete nivo EU, da ispunite one standarde koji se od vas kao društva i zemlje očekuju i to prevashodno zbog vas samih. Reforme sprovodite zbog sebe, u interesu boljeg života vaših građana, da one budu što brže i uspešnije. Uhvatite korak sa EU, ona će biti srećna da vas primi u svoje članstvo kada za to dođe vreme - rekao je u intervjuu za Glas Ig Perne, francuski ambasador u Beogradu, odgovarajući na pitanje kada bi Srbija mogla da uđe u EU.

Da li je teško biti ambasador u Beogradu? Koja je bila vaša prva reakcija na imenovanje: "O, Bože, ne" ili "Ok. Biće to izazov".

- Iako Beograd nije bio moj lični izbor, biti ambasador u Beogradu ponuda je koja se ne odbija. To je važno, zahtevno diplomatsko mesto, istovremeno profesionalno veoma izazovno i zanimljivo. S druge strane, živeti u Beogradu pravo je zadovoljstvo. Kulturni život je bogat, ljudi su prijatni i neposredni. Već sam dve godine ovde, tako da sada dobro poznajem grad, ali kada sam stigao, najviše su me iznenadili njegova gotovo primorska živost i otvorenostÖ Biti ambasador znači predstavljati svoju zemlju u inostranstvu, a zahvaljujući dugoj tradiciji prijateljskih i bliskih veza, svoju dužnost obavljam s velikim zadovoljstvom.

Primeri "Lafarža", banke Kredi agrikol, BongrainaÖ dokazuju da su velike francuske kompanije zainteresovane za investiranje u Srbiju. Ima li i drugih koje bi želele da ulažu? Na šta se obično žale - na nestabilnost, birokratiju, korupciju?
- Velika francuska preduzeća su, kao što ste dobro primetili, već prisutna u Srbiji. Neka odnedavno kao Kredi agrikol ili banka BNP, koja je na tržište došla diskretnije. Mnogobrojne druge kompanije zainteresovane su za srpsko tržište, pre svega u oblastima poput telekomunikacija, infrastrukture, posebno gradnje puteva i mostogradnje i obrade otpadnih voda i recikliranja smeća. To vam, možda, deluje od sporednog značaja ali, verujte, to su i te kako važne stvari za život i zdravlje građana. Istina je da su poslovni ljudi iz Francuske nešto obazriviji nego konkurencija i partneri iz drugih zemalja kada je reč o investiranju jer traže veći stepen pravne sigurnosti, efikasno i nepristrasno sudstvo, jasno definisane svojinske odnoseÖ Rečju, stabilno i sigurno okruženje. Na srpskom tržištu smo, zapravo, mnogo prisutniji nego što se to vama čini ili što vam statistike potvrđuju. Zašto? Pre svega, kompanije su danas sve više multinacionalne. Banka Inteza ima jedan deo francuskog kapitala, na primer. Drugi razlog je što danas kompanije imaju svoja predstavništva u mnogim zemljama. Tako se, recimo, "Lafarž" ovde u statistikama vodi kao austrijska firma jer se investiralo putem austrijskog predstavništva tog preduzeća.

Kakav je zvaničan stav Pariza prema problemu Kosova? Mora li njegov status biti definisan do kraja 2006. kako insistiraju neke zapadne sile? Je li mudro dozvoliti da Kosovo postane nezavisno i načiniti veoma opasan presedan?
- Kao što znate, Francuska podržava pregovore koje predvodi međunarodni pregovarač koga su ovlastile UN, a to je gospodin Marti Ahtisari. Ti pregovori imaju za cilj da do kraja godine, ukoliko je to moguće, odrede status Kosova, pokrajine koju 90 odsto čini albansko stanovništvo.
      
TEGLA AJVARA ZA USPOMENU

Šta Srbija treba da učini da poboljša svoj imidž u svetu? Ima li ičeg što biste iz Srbije poneli kući?

- Srbija treba da ispunjava svoje međunarodne obaveze. Obaveze koje je sama prihvatila. Da pokaže kako je odlučno okrenula stranicu prošlosti i kako je usmerena ka budućnosti. A kad je reč o onom što ću poneti sa sobom iz Srbije, osim mnogo emocija i uspomena, mislim da će to biti neki umetnički predmeti, skulpture ili slike umetnika koje sam ovde upoznao i čija su mi se dela izuzetno dopala pa planiram da njima obogatim svoju kolekciju i na neki način ih promovišem u inostranstvu. Od potrošnih dobara koju teglu ajvara i poneku flašu vina.

NIKO NIJE VEROVAO DA ĆEMO U FINALE

Kakav je osećaj osvojiti srebro na SP u fudbalu? Tužni, ljuti, zadovoljni?

- Iznenađen, za početak. Ne verujem da se iko nadao da ćemo doći do finala Svetskog prvenstva, tako da je drugo mesto fantastičan uspeh. No, kad smo već do njega došli, ljudski je bilo i da budemo malo razočarani što nismo prvi. Odlična utakmica u finalu i bolji Italijani kojima treba čestitati.      
   
   



Francuska smatra da je status kvo neodrživ i da potencijalno može da izazove nerede poput onih 2004, te da treba da se iznađe jedno političko rešenje, po mogućstvu održivo i dugoročno za postojeću situaciju. Pregovori nude obema stranama mogućnost da izraze svoje želje. Oni su otvoreni i njihov ishod nije unapred određen tako da je obema stranama ostavljena mogućnost manevarskog prostora za dogovor kako bi se došlo do najboljeg mogućeg ili najmanje lošeg rešenja. Čini nam se opasnim da ovo pitanje ostane nerešeno. Treba poštovati princip realnosti, a realnost je da je Kosovo nastanjeno sa 90 odsto albanskog stanovništva koje želi nezavisnost. Ali, takođe, realnost je da preostalih 10 odsto želi uslove za dostojanstven i bezbedan život na Kosovu. Verujte, Francuska, kao i njeni ostali partneri iz Kontakt grupe, pitanje bezbednosti, slobodnog kretanja, zaštite imovine i kulturno-istorijskih spomenika, uopšte svih stvari u vezi s položajem manjine na Kosovu, smatraju pitanjima od suštinskog značaja. Francuska i ostale članice Kontakt grupe spremne su zbog toga da se maksimalno vojno i civilno angažuju na Kosovu dokle god to bude bilo neophodno.

Francuska ambasada i Kulturni centar spadaju među najveće pokrovitelje kulturnih dešavanja u Srbiji? Spremate li nam neki novi događaj, koncertÖ?
- Kultura je jedan od najvažnijih francuskih izvoznih artikala. U "izvoženje naše kulture" ulažu se velika sredstva. To je naš doprinos kulturnoj raznolikosti. U prethodnoj sezoni imali smo zadovoljstvo da "dovedemo" predstavu Molijera i Lilija "Građanin plemić", pravi muzičko-scenski spektakl s rekonstrukcijom izvođenja ove predstave na dvoru Luja DžIV, Pariski orkestar i izuzetnu izložbu skulptura iz Luvra "U dodiru s antikom", specijalno osmišljenu za slabovide i slepe osobe. Za narednu sezonu izdvajam najnoviju predstavu Morisa Bežara koja je postigla svetski uspeh i koja će zatvoriti BITEF i otvoriti BEMUS.

Građani Srbije teško dolaze do viza EU članica. Ima li šanse da se u bliskoj budućnosti takav vizni režim "olabavi"?
- Olakšice u viznom režimu su predviđene i Francuska ih podržava i želi da građani Srbije lakše putuju u Francusku. Međutim, moramo da podsetimo da postoje pravila i procedure i da ih, takođe, treba poštovati. Oni koji pokušavaju da tu proceduru "zaobiđu" prave problem i sebi i nama i posebno drugim građanima koji podnose zahtev za vizu. Ipak, treba da znate da odeljenja za vize postoje zato da bi davala vize, a ne da bi ih odbijala. Pokušavamo da naše odeljenje za vize bude što bolje organizovano i efikasnije jer je navala velika. I nadam se da je to kao sa ispitima na fakultetu, ako se sećate. Da ste slušali svoje kolege, nikada ne biste položili, ni izašli ni na jedan ispit. Toliko su im pitanja bila teška, a profesori strogi i nepravedni. Uostalom, manje od pet odsto zahteva godišnje bude odbijeno.


Izvor: Glas Javnosti \ Snežana Đ. Pijevac,foto: Rajko Ristić