Преносимо
Ментални геноцид над Србима
      
Емил Влајки      
петак, 15. јануар 2010.
(Независне новине, 14.1.2010)

Када парламент Србије буде усвојио најављену резолуцију о "геноциду у Сребреници", наводно изнуђену у складу са захтјевима Еуропе, бит ће коначно довршен ментални геноцид над Србима који се одвија већ два пуна десетљећа.

Чудна је судбина тог "геноцидног" српског народа. Стољећима је био брана исламском продору у Еуропу. У Првом свјетском рату се борио против злих сила Аустроугарске и Њемачке и изишао као побједник. У Другом свјетском рату је доживио истински геноцид као казну за његово супротстављање нацизму и фашизму. Почетком деведесетих био је "запикан" од стране САД, Њемачке, Ватикана и Аустрије да буде главни кривац (bad boy) у серији ратова проузрокованих од оних извана који су све урадили да дође до распада Југославије.

Резултат је био највећи етноцид који је један народ доживио након Другог свјетског рата: 400.000 (четиристо тисућа) протјераних из Хрватске, 200.000 (двјеста тисућа) протјераних са Космета, барем 150.000 (сто педесет тисућа) протјераних из садашњег федералног Сарајева. Ако се томе дода одузимање Србији 15% њеног територија, а и чињеница да Војводина и Санџак само чекају миг "великог (САД) брата" да се осамостале, онда је трагедија српског народа, коју Еуропа упорно игнорира, више него видљива. Али, то су Срби, као "геноцидан народ", вјеројатно и "заслужили".

Наравно, етничка чишћења Муслимана и Хрвата од стране Срба вршена су у БиХ, и у том погледу на Балкану нема невиних, али када се све сабере и одбије, онда су Срби надалеко губитничка страна. Уосталом, Срби у БиХ имају храбрости да изврше попис становништва, укључујући вјерску и националну одредницу. Бошњаци то одбијају, јер би се онда јасно видјело да они у претходном рату нису били никакви "јагањци божји" и да су практично очистили свој териториј од свега што је српско.

Али, цинизму "међународне заједнице" нема краја. Она, не само што је Србе бомбардирала, демонизирала и уцјењивала него хоће да се сами Срби осјећају кривима због трагедије која им се наметнула. Јевреји такву врст наметнуте кривице стољећима искушавају, па се то вишевјековно злочиначко наметање кривице сада примјењује и на Србе. Јевреје је то што су "убили" Исуса коштало двије хиљаде година патње. Остаје питање колико ће стољећа Срби патити због наводно почињеног геноцида у Сребреници.

Све у свему, "међународној заједници" није било довољно то што су њезини судови, оправдавајући НАТО агресију над Србима, прогласили један дио злочина у Сребреници геноцидом, него хоће и да и сами Срби тај дио злочина означе као геноцид. Али, пођимо редом, ослањајући се искључиво на западне и муслиманске изворе.

Злочин у Сребреници има двије фазе: злочини почињени над Србима и испровоцирани злочин Срба над Муслиманима (садашњим Бошњацима).

Злочини над Србима у Сребреници и на њеним подручјима одвијали су се од 1992. до 1995. године. Злочине су вршили припадници Армије БиХ (муслиманске војске) стационирани у Сребреници, а под руководством Насера Орића. Тим поводом, два британска академика (Jan Willem и Norbert Both) изнијели су монструозну тврдњу. Они су признали да је Орић вршио злочине над Србима, али је он то, наводно, радио зато што је знао да су Срби геноцидан народ, па их је убијао како касније Срби не би вршили геноцид над Муслиманима!

УН званичник Јасуши Акаши сматрао је муслиманско руководство у Сребреници криминалном бандом, корумпираним и опасним провокаторима, подводачима и црнобурзашима.

Холандске трупе које су посједовале опрему за ноћно осматрање пријавиле су да су видјеле муслиманске војнике како се шуњају кроз периметар око Сребренице и отварају ватру на холандске осматрачке положаје стварајући утисак да то Срби раде.

Генерални секретар УН Кофи Анан рекао је у свом извјештају о Сребреници (1999) да су се Орићеве трупе користиле техникама етничког чишћења сличним онима коришћеним од стране Срба у осталим подручјима палећи куће те убијајући и тероризирајући цивилну популацију.

У вељачи 2004. године, Орић је примио репортера Вашингтон поста:

"Орићеви ратни трофеји не налазе се послагани на зиду, ...већ на видео-касети: спаљене српске куће и тијела српских људи без глава, набацана на тужну гомилу. Морали смо користити хладно оружје те ноћи, објашњава Орић, док се сцене искасапљених мртвих тијела врте са његовог сонy видео-апарата."

Бил Шилер, репортер Торонто стара, извијестио је да је на видео-траци, приликом интервјуа, Орић у својим рукама држао одсјечене српске главе. "Ухватили смо их у замку", рекао је Орић када се поприличан број побијених Срба појавио на екрану. Сљедећа група лешева била је докрајчена експлозивом. "Послали смо их на мјесец", хвалио се Орић. У једном, на видеу приказаном селу, Орић је пожурио да изјави: "Ту смо убили 114 Срба."

Чак је и Стејт департмент примијетио неке од ових стравичних злочина почињених у српским мјестима Кравицама, Братунцу, Бјеловцу, Сикирићима, Вољевици, Југовићима и Лозничкој Ријеци.

Колико је српских села спаљено, а цивила убијено од стране Орићевих трупа које су дјеловале, из наводно демилитаризиране зоне, наочиглед тамо стационираних мировних снага УН, то нитко точно не зна. Срби, чији је нехај надалеко познат, никад се нису (као Хрвати и Бошњаци) потрудили да у детаље то истраже. Процјене из страних извора се крећу око неколико десетина српских села и више стотина убијених српских цивила, док српски извори говоре о 1.500 до 3.000 убијених Срба. Што било да било, данас Запад ни да зуцне о страдањима сребреничких српских цивила. Јасно је да би навођењем ових чињеница био код западног јавног мњења озбиљно уздрман мит о сребреничком геноциду. Поврх свега, Србима није дозвољено да буду жртве, а ако се та чињеница не може ни на који начин избјећи, онда се, вели Чомски, ради о "недостојним жртвама".

Други дио сребреничког злочина, онај извршен од стране Срба над Муслиманима, био је пројектиран од стране Запада, а у спрези са дијелом тадашњег муслиманског руководства. Срби су наглавачке улетјели у постављену замку, што их нимало не амнестира од почињеног злочина. Погледајмо кронологију догађања.

– Представници муслиманске заједнице окупили су се у Сарајеву 28. и 29. рујна. Неки преживјели чланови сребреничке делегацје рекли су да им је Изетбеговић казао да би НАТО, према предсједнику Клинтону, интервенирао у БиХ само под увјетом да Срби упадну у Сребреницу и да притом побију барем 5.000 особа. То није било могуће реализирати, јер је сљедеће године био геноцид у Руанди са милијун жртава. Година 1995. је за то било "идеално вријеме", јер је Клинтону за други предсједнички мандат био потребан форсирани мир у БиХ.

– Очито је, да је Сребреница "дата на тањур" Србима. Орић је са својим штабом хеликоптером пребачен из Сребренице седам дана прије њеног пада. Дан прије пада, цјелокупна мушка муслиманска популација напустила је Сребреницу, укључујући и 5.000 наоружаних припадника Армије БиХ; у Сребреници је остало око 300 мушкараца.

– Злочин над Муслиманима се вјеројатно десио приликом и након заробљавања, када су се Муслимани настојали пробити кроз српске положаје према својим базама. Масовне егзекуције над Муслиманима вршене су у мјестима Пилице, Брањево, Петковац, Козлук и Кравица.

Број хладнокрвно побијених заробљених Муслимана је, међутим, упитан. Постоји разлика у бројкама између декларирано несталих особа и форензичких налаза остатака тијела. Осим за неколико стотина особа, гдје је ствар очита, за друга нађена тијела није јасно у којим су околностима и када погинула или умрла.

Напомена: масовне гробнице су уобичајена ствар у ратним временима када се врши асанација терена како не би дошло до масовних зараза.

– Симптоматично је да ни у холандском извјештају о Сребреници (7.000 страница), ни у француском извјештају (2.000 страница) нема очевидаца почињеног злочина. Нема ни сателитских снимака почињених егзекуција. Једини "прави" свједок је психопата Ердемовић, који је у Хагу устврдио како је приликом масакара лично побио више од 100 Муслимана за 11 килограма злата.

– Када се врши геноцид, онда се неселективно убијају сви припадници неке заједнице, а не остављају у животу репродуктивно способне особе (жене и дјеца).

Јасно је да је "сребренички геноцид", односно почињени злочин над Муслиманима првенствено потребан "међународној – НАТО – заједници" како би оправдала бомбардирање српских подручја у БиХ и Југославији/Србији и како би се одужила исламском свијету за над њим почињене злочине на Блиском и Средњем истоку.

Ако Србија у својој резолуцији прихвати сребренички злочин над Муслиманима као геноцид, како то захтијева "међународна заједница", над Србима ће трајно остати печат геноцидности који нитко више неће моћи избрисати. Јер за "међународну заједницу" је важно да управо Срби то кажу, јер све док они то не кажу, квалификација злочина као геноцида је једнострана, она која долази од противничке стране у сукобу НАТО–Срби, и као такова нема важности за јавност ни за повијест. Ако Срби то ипак ураде, они ће довршити ментални геноцид над самима собом, територијални и ментални геноцид над српским народом који су одавно пројецирали и добрим дијелом остварили господари новог свјетског "хуманитарног" поретка.

Пренето са...

Ма он је јевреј немој се одмах живцирати није србин.
А шта мислиш да ли би се неко нама србима требао извинити за злочине који су почињени над
нама и који су 100 пута већег обима него Сребренички масакр (да је та цифра коју ви говорите).
Да да злочин је злочин али ви не видите своје а очекујете да ја поштујем нешта шта сте
очигледно изманипулисали па вам је потребан закон о негирању Сребренице.У том случају
нико више неби могао истраживати колико је стварно стрељано и почињен злочин,а колико
је погинуло у борби током 3 године,а да о онима који су се убијали међусобно и не говорим
или о онима који су изгинули убијајући српске цивиле и палећи и пљачкајући српска села
око Сребренице,Братунца и Власенице.Све је укопано као стрељано.
У праву је Г-дин Емил Влајки.

Две емисије Питања и одговори које се посвећене Сребреници:

13. 12. 2009

Стефан Каргановић је оснивач а Љубиша Симић је виши научни сарадник института Историјки пројекат Сребреница. Колико је заиста ископано тела из гробница у околини Сребренице? Да ли је међу ископаним жртвама било жена и деце? Да ли су све ископане жртве биле погубљене и да ли је тачно да су страдале приликом ослобађања Сребренице? Како је могуће да пресуда генералу Крстићу донета на основу исказа само једног сведока Хрвата Дражена Ердемовића који је направио нагодбу са тужилаштвом. Зашто никада није подигнута оптужница ни против једног од убица које је Ердемовић именовао
Делови: 1, 2, 3, 4, 5


24. 1. 2010

Ова емисија је била посвећена иницијативи у Српском парламенту за изгласавање резолуције о геноциду у Сребреници.

Гости Борис Каргановић, председник нво. Историјски покрет Сребреница.
Делови: 1, 2, 3, 4, 5


Александар Павић, политиколог и аутор књиге забрањена истина о Сребрници, је говорио о циљевима изгласавања резолуције у европском парламенту и најављене резолуције у српском парламенту. "Управо су овакве резолуције добро средство да се она (истина) спречи да изађе на видело. Јер ви декларативним резолуцијама желите да затворите књигу, да се више не испитује шта је заправо права истина". Извештај америчког новинара из Сребренице 16. 2. 1994 у време када је Сребреница била демилитаризована зона под заштитом У: "Ратни трофеји Насера Орића нису окачени о зид његовог удобног стана. Они су на видео касетама, спаљене српске куће и безглави српски мушкарци са њиховим патетично згрченим телима. Морали смо да употребимо хладно оружије те ноћу, објашњава Орић, док се сцене мртвих мушкараца искасапљених ножевима смењују на његовом Сони телевизору."
Делови: 1, 2


Бошко Обрадовић, Српски сабор Двери, je говорио акцији у коју су Двери са мрежом српских невладиних организација кренула како би скренула пажњу наше јавности на опасност од потенцијалног изгласавања резолуције о сребреници у скупштини србије. Зашто је српски парламент од свих злочина и геноцида који су се догодили на овим просторима одлучио баш да издвоји наводни геноцид у Сребреници? Које су могуће последице евентуалног изгласавања такве резолуције? Да ли је Сребреница последња табу тема из рата у бившој СФРЈ? Зашто се у резолуцији не осуде и муслимански злочини по српским селима у околини Сребренице? "нема ни један српски политичар који пред међународном јавношћу сме да постави питање које сте ви поставили: где је милион и седамсто хиљада Срба који су нестали у последњих шездесет година на територији Хрватске?".
Делови: 1, 2, 3

E Stbijo na sta si spala...da sama sebi jamu kopas. 

Емисија од предходне суботе, тема је такође Сребреница.

Питања и одговори 6. 2. 2010.
ТВ Палма плус, Јагодина



Љувиша Ристић, саветник у Институту за изучавање српских страдања у ХХ веку, је говорио о медијским манипулацијама у вези Сребренице; прикривању злочинина над Србима у Сарајеву; ужасним злочинима који се се извршени над Србима из села у околини Сребренице пре њеног ослобођења; наоружавању и организовању Босанских муслимана у оквиру патриотске лиге; да ли је сврха декларација о Сребреници заправо уништавање Републике Српске?;

Др. Миша Ђурковић, научни сарадник у Институту за eвропске студије у Београду, је говорио о медијској блокади у вези са догађајима Сребреници и резолуцији који српски парламент намерава да изгласа. Зашто Република Србија не отвори истрагу о догађајима у Сребреничком крају?

Драгомир Анђелковић, НВО група грађана за истину о Сребреници, је говорио о томе какаве би биле последице усвајања резолуције о Сребреници на спољнополитички положај Србије: "Ми шаљемо Москви и другим пријатељским земљама - дигните руке од нас. Ми дижемо руке од себе, ми се више не боримо за сопствене интересе". Такође, гост је објаснио како би ова резолуција утицала на даље западање Српског народа у летардију, уништила лекитимитет Републике Српске и поспешила даљу дезинтеграцију Србије.

Драгомир Тврдишић, Двери српске, је говорио о највећој акцији српског невладиног сектора у вези са резолуцијом о Сребреници у коју је укључено 82 невладине организације из Србије и српске дијаспоре. Такође гост је скренуо пажњу на потпуну медијску блокаду у вези са овом резолуцијом и чињеници да акција Српске мреже није испраћена апсолутно ни од једне велике медијске куће у Србији. Гост је у име Српске мреже позвао државу да оформи комисију која би коначно до краја испитала догађаје у Сребреници.

цела емисија

Резолуција о Мишару
Штампај | Пошаљи на е-пошту

СНП 1389 и организација НАШИ данас у 12.00 испред скупштине Републике Србије делиће текст резолуције о Мишару. Од срамне власти коју предводи Борис Тадић можемо у будућцем преиоду очекивати да ће разним декларацијама које се усвајају под притисцима НАТО и ЕУ осудити и српске устанике, краљеве, цареве, светитеље!



ИНФО СЛУЖБЕ СНП 1389
НАШИ
Резолуција


-Полазећи од међународних конвенција о заштити људских права чији је потписник и Република Србија доносимо резолуцију којом осуђујемо највећи и најстрашнији злочин који се догодио од 13. до 15. августа 1806. на Мишару

-Имајући у виду да је чланство Србије у Европској унији једини приоритет Србије а да су захтеви страних амбасадора важнији од чињеница и мишљења већине грађана спремни смо да се суочимо са нашом прошлошћу коју су за потребу ове Деклерације фалсификовали западни медији.

-Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, изнад свега жели да робује Европској унији, НАТО алијанси и Међународном монетарном фонду, имамо право и обавезу да се самооптужуујемо и понижавамо пркосећи историји, истини и здравом разуму

-Руковођени неопходношћу континуитета квазиевропске политике режима, брукајући част и достојанство свог народа:

На основу члана 99. тачка 7. Устава Републике Србије и члана 134. Пословника Народне скупштине Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 56/05 – пречишћени текст и 81/06), Народна скупштина Републике Србије, на _______седници ________ редовног заседања у 2010 години, одржаној _____________ 2010. године, донела је Резолуцију


Народне скупштине Републике Србије о ОСУДИ НАЈСТРАШНИЈЕГ И НАЈТЕЖЕГ ЗЛОЧИНА НА МИШАРУ



   1.

      На основу извештаја ЦНН, ББЦ и Б92, Народна скупштина Републике Србије констатује да су српски устаници, у периоду од 13. до 15. августа 1806. године, рушећи легални Османлијски правни поредак, починили најтеже и најстрашније злочине над заробљеницима и исламским становништвом у Београдском пашалуку.
   2.

      Народна скупштина Републике Србије констатује да је ратни злочинац Ђорђе Петровић – Карађорђе и његове паравојне формације, кршећи законе и друге прописе Евроспке уније, извршио убиство над 600 000 грађана исламске вероисповести предвођене мировним активистом Кулин Капетаном.
   3.

      Народна скупштина Републике Србије са осуђује чињеницу да је реч о дуго планираном и припреманом злочину што доказују чињенице да су Карађорђеви саизвршиоци у овом гнусном злочину: Јаков Ненадовић, поп Лука Лазаревић, Лазар Мутап, прота Матија Ненадовић, Стојан Чупић, Никола Поцерац и прота Никола Смиљанић данима у околину Мишара довлачили припаднике српских паравојних формација, оружје и припремали масакр.
   4.

      Народна Скупштина Републике Србије констатује да је после најстрашнијег и најтежег злочина на Мишару, извршен злочин над војницима који су се предали а да су злочини вршени и на територијама које нису припадале Београдском пашалуку. Са највећим згражавањем осуђујемо злочиначки подухват паравојних српских јединица Цинцар Јанка Поповића и Лазара Мутапа који су, јурећи регулатрне османлијске војнике, прешли у Европску Војводину, и у селу Босут довршили злочин убијајући их и пљачкајући.
   5.

      Посебно осуђујемо чињеницу да је злочин на Мишару извршен уз благослов и учешће припадник Српске православне цркве међу којима су се по крволочности наручито истакли функционери СПЦ прота Матија Ненадовић, прота Никола Смиљанић и поп Лука Лазаревић.

Имајући у виду наведене чињенице, Народна скупштина Републике Србије утврђује следеће ставове као оквир деловања државних органа и других јавних чинилаца у сврху „посипању пепелом“ због злочина које нисмо извршили, који се нису догодили или који се последица злочина извршених над Србима а о којима се несме говорити

а) Срби су извршили и сносе одговорност за највећи и најстрашнији злочин на Мишару и повезаним стратиштима попут села Босут.

б) Народна Скупштина Републике Србије у року од три месеца донеће закон о Забрани негирања највећег и најстрашнијег злочина на Мишару са санкцијама које препоручуе Савет Европе: набијање на колац, сечење главе, данак у крви.

в) Обавезује се Влада Републике Србије да донесе конкретан и свеобухватан план мера које ће бити предузете у свим областима њених надлежности у циљу самооптуживања Србије за злочин на Мишару.



У Београду

____________ 2010.

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРЕДСЕДНИК

Славица Ђукић-Дејановић



Глас народа