По ирису се муке познају    
   Завршио је Ваздухопловну академију у Рајловцу, ужа специјалност су му били „мигови”. Ратни ветрови довели су га пре две деценије у Земун. Из невероватног личног животног искуства изродило се оригинално умеће    


Занимљив је човек Тихомир Милетић, некадашњи погонски инжењер ратног ваздухопловства у ЈНА. Ветрови последњег рата у Хрватској и родној Босни и Херцеговини и специфична лична историја довели су га пре две деценије у Земун где и данас живи. Врло виталан, опремљен неким унутрашњим миром и добром енергијом, после невероватних животних искустава и уз снажну подршку породице, са својих 66 година уме и може да помогне човеку на сасвим оригиналан начин. Он се, заправо, бави постављањем дијагнозе посматрајући очи пацијента а то је код нас мало познато. А како је све почело?

Када је дошло време за озбиљан одабир занимања у Рајловцу (БиХ), завршио је репрезентативну Ваздухопловну академију, затим је боравио на специјализацији у тадашњем СССР-у, а ужа специјалност били су му “мигови”. На послу командира одељења провео је осамнаест година, дуго је радио и у Бихаћу, а узгредна делатност су му била допунска усавршавања (преобуке), предавања у сектору мотор и команде која је држао тамошњим пилотима ратног ваздухопловства и техничком особљу.

Доста је радио ултразвуком, откривајући одређена оштећења, иначе оптички невидљива (од зрнаца прашине), која временом могу да угрозе мотор авиона. Ултразвучни апарати-сонери којима је обављао тај посао, настали шездесетих година прошлог века, били су совјетске производње и према речима нашег саговорника, конструктори уређаја нису тада водили много рачуна о човеку који ће њима руковати и евентуалним последицама по здравље. Била су таква времена.

- Свакодневно сам, барем два сата, био изложен директном утицају ултразвучних сигнала који су мењали фреквенцију, па ми је то изазвало одређена оштећења на костима - прича нам Тихомир.

Ипак, најгоре га је тек чекало. После једне саобраћајне несреће у Бихаћу задобио је тешку повреду кичме и био читавих дванаест сати у несвести.

- Нашли су ме тек сутрадан на једној стени, како лежим, са поцепаном униформом, изубијаног... А било је овако: колеге и ја, враћајући се са ноћног летења, зауставили смо се да помогнемо возачу чији се ауто преврнуо на друму, а онда, као у лошим филмовима, налетео је један пијанац и једноставно нас покосио. Памтим само како сам летео кроз ваздух (касније је утврђено читавих седамнаест метара) и ништа више, осим што сам могао посматрати звездано небо какво се у ведрој ноћи може видети на планини, а ја сам био сасвим беспомоћан. Чуо сам како ме колеге дозивају а нисам могао ни гласа да пустим. Хитна помоћ је одвезла остале, моје ципеле које су слетеле при удару остале су на друму, а кад ме није било у болници, пронашао ме је син и колеге након четири сата, тек сутрадан, на стени. Контузије су биле такве да сам месецима био непокретан, а наступиле су и несносне главобоље - сећа се наш саговорник.

Сусрет са непознатим

   
Свако око је прича за себе: различите промене на шареници упућују на стање здравља

   
Тај догађај је из корена изменио његов живот. Премештен је у Сплит због блаже климе, а у међувремену је наступило прогресивно тешко обољење костију (сарком) које га је по свим критеријумима учинило ограничено способним за рад у ЈНА. Међутим, морао је да ради скраћено “по четири сата” како би напунио тридесет година бенефицираног радног стажа, чиме би испунио услов за одлазак у инвалидску пензију, али он није могао да се креће, “нити да хода нити да стоји”. Ипак, искрсла је нова шанса.

- У Сплиту је први пут у СФРЈ основано Друштво за истраживања граничних подручја знаности, после једног које је 1923. постојало у Београду. Са свих шест сплитских факултета делегирана су по два представника, а РВ је добило допис да такође пошаље свог представника у комисију која је у оквиру Друштва била у обавези да проверава и проучава различите такозване “граничне способности”. У то време била је актуелна Џуна Давиташвили и дилема да ли јој дозволити рад, а затим и верификација рада биоенергетичара Зденка Доманчића...

Тако је Тихомир Милетић доспео у један свет који му је, према личном признању, био сасвим стран, непознат и чак одбојан.

- Били смо одлично опремљени а од уређаја за истраживање смо имали полицијски полиграф, лабораторијске микроскопе, Петријеве шоље или посуде у којима се раде експерименти енергетског деловања на организме и много тога још. Кад сам дошао тамо, као војно лице пре свега, имао сам априори одбојан и негативистички став према свему неусвојеном, недовољно испитаном, неутемељеном у науци. Смешне су ми биле све те биоенергије, радиестезије... Међутим, временом се све променило. Окренуо сам се литератури и пронашао много занимљивог и корисног - прича Тихомир уз напомену да је уз то прошао и целу ондашњу земљу и доживео и видео штошта што га је фасцинирало и убедило да је “дух изнад материје”.

Присуствовао је бројним “невероватним дешавањима” што је за посебну причу. А што је најважније, у тој великој животној авантури, срео је и људе који су му помогли да победи сопствену озбиљну болест. Каже да је у том процесу опорављања и оздрављења схватио колико је важно “стање унутрашњег мира, психе која може много тога да савлада, али и физичка активност, начин дисања, исхране, примена фитотерапије, све до биоенергетских третмана”. Истина, још пати од главобоља, али то је, каже, генетика, јер му је и мајка од тога боловала и преминула од последица можданог удара.

До области, пак, која га је одмах опчинила, односно дијагнозе из ириса, дошао је прелиставајући неке руске књиге у којима је нашао врло занимљива истраживања о томе а да није ни помислио како је на прагу свог такорећи новог занимања.

Безболно, брзо и јефтино

   
   Тачно се зна који део ириса „покрива” које органе
(клик за увећање)
   
Већ скоро три деценије, што у Хрватској, што у Србији, Тихомир се бави овом необичном али драгоценом делатношћу: дијагностиком из дужице, шаренице или ириса ока, која се још зове и ирисдијагностика или иридодијагностика, а обавља се визуелним увидом у дужицу ока. При том је још и безболна, брза, јефтина и у високом проценту прецизна а доноси велике уштеде у времену и може да делује превентивно и спасе људима живот, тачније на време упозори на евентуалну опасну болест. Избећи разне непријатне и често агресивне медицинске процедуре и одмах по завршеном прегледу добити резултате, свакако је велика предност ове алтернативне дијагностике која укупно максимално траје четрдесетак минута.

- Дужица ока сматра се формираном између шесте и осме године живота па се већ у том узрасту може приступити овом прегледу. Преглед је једноставан и обавља се помоћу офталмолошке лампе (реч је о хладном светлу које не иритира слузокожу ока), а изглед ириса се повећава за тридесетак пута. Дијагностика даје увид у постојеће стање целокупног организма, односно указује на све промене али и потенцијалне ризике од одређених болести и пре него што се ове развију и у томе је посебно драгоцена - објашњава Милетић.

Реч је о врло старој науци, а подаци кажу да су још у Тутанкамоновој гробници пронађене глинене плочице са цртежима ока са наглашеном дужицом и низом записаних симбола, који су протумачени тек када се развила иридодијагностика независно од овог открића. Данас је то разрађена дијагностичка метода која се примењује у многим високоразвијеним земљама, а по речима нашег саговорника, у Швајцарској је још пре четврт века иридодијагностика била законом прописана у амбулантама опште праксе као обавезна. Онај који ради ову дијагностику обавља посао “скретничара јер усмерава човека према одређеном специјалисти на најкраћи начин, а најважније је разлучити промене које ће наступити од оних које су тренутне”.

Попут отиска прста

- Свако око и свака особа има специфичан и јединствен изглед шареница, попут отиска прста на руци. Око је уникат. Проучавањем шаренице (дужице) или ириса може се видети чак 28.000 нервних завршетака који су сви повезани с мозгом и открити опште стање организма. Унутар дужице ока налазе се хиљаде тананих влакана која примају поруке од сваког нерва у људском телу, путем везе са оптичким нервом и кичменом мождином. У оку се такође налазе микроскопска влакна и сићушни крвни судови који симултано региструју промене ткива са рефлексно везаним органима тела - прича Милетић.

Лаику звучи веома занимљиво јер понекад промене боје дужице ока изгледају као мрље, понекад као штапићи, тачкице и разни други облици. Као знак болести може бити промена боје дужице на одређеном месту, а такозвани срчани прстенови могу указивати на неку болест срца, самосталну или удружену са другим поремећајима.

- Проширена зеница често је знак психичких поремећаја, сужена указује на проблеме са кичмом или менингитис, и слично. Уколико је зеница вертикално овалног облика, упозорава на могућност наглог престанка рада неког виталног органа, а ако је хоризонтално овалног облика, реч је о болестима очне јабучице, хипофизе, штитне жлезде. Ако је изван центра, упозорава на плућне или желудачне болести - упозорава наш саговорник, али то су већ детаљи.

Радмила ГРБОВИЋ
Снимио Владимир МАРКОВИЋ


http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2743&tekst=03