Хтедох да поставим овај чланак на ову тему, али сам случајно отворио нову. Извињавам се аминима. (знам, љигав сам ии гадан као Тадић )
Иако су ЕУ и САД хапшење Радована Караџића поздравиле као до сада највећи корак Србије у испуњавању хашке обавезе и опредељености ка европским интеграцијама, овога пута није уследио ни тренутак предаха у испостављању нових захтева.
Само дан после објављивања вести о хапшењу једног од најтраженијих хашких оптуженика, високи функционер америчке администрације Данијел Фрид изнео је нови захтев. „САД желе да међународна заједница што пре преузме изгубљену контролу над севером Косова где већином живе Срби”, рекао је у Бриселу помоћник америчког државног секретара за Европу после консултација између ЕУ и НАТО-а. Позивајући на што бржу реконфигурацију Унмика, Фрид је нагласио да север Косова не може да остане „ван контроле, нити ван Косова”.
И председавајући Савета министара ЕУ Бернар Кушнер истог дана је критиковао намеру Београда да од Генералне скупштине УН тражи да Међународни суд правде оцени легалност једнострано проглашене независности Косова.
Оценивши намеру Србије изненађујућом, шеф француске дипломатије је поручио својим „српским пријатељима да је мало чудно да они желе да нас учине незаконитим, и то нас, који желимо да они дођу код нас”. „Ако би, случајно, тај суд прогласио незаконитим такав потез, било би необично да Србија жели да ступи у нелегалност. Ту постоји нека противречност”, закључио је Кушнер.
Да се путеви ка европским интеграцијама и „сређивање” заосталих проблема (Косово и пуна сарадња са трибуналом) нису укрстили само у традиционалној српској склоности ка заверама, види се и из изјаве европског комесара за проширење, који је у уторак на конференцији за новинаре у Бриселу изјавио да би „било добро да се питања ЕУ и Косова посматрају одвојено, колико год то буде могуће”.
Јучерашњи „Њујорк тајмс” је приметио да хапшење Караџића није само победа међународног права, него и потврда да омиљена европска доктрина „лаког притиска” добро функционише. „Док се охрабрује приближавање Србије ЕУ, инсистира се на изручењу оптужених за ратне злочине. Европски приступ једноставно добро функционише”, закључује се у коментару и наводи да је успех велики, иако се доста чекало на њега.
Кушнеров захтев да се одустане од Међународног суда правде, који је председавајући ЕУ у уторак у Бриселу упутио министру спољних послова Вуку Јеремићу (уз примедбу да ће то „свакако тражити и други”) пратила је најава да би Привремени споразум са Србијом могао да ступи на снагу до краја јула.
Нови захтев из ЕУ у Београду је јуче тумачен на различите начине, а министар Јеремић, после изјаве дате у Бриселу да је српска влада решена да „најодлучније брани и поштује међународно право, и кад је у питању суверенитет и интегритет земље и коначно решење статуса Косова”, током јучерашњег дана није стигао за „Политику” да објасни како ће се односити према Кушнеровом захтеву.
Опозиција је опет, нове захтеве из ЕУ и САД одмах видела као још једну прилику у којој ће владајућа коалиција поклекнути.
Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић сматра да је „врло вероватно” да ће Србија под притиском ЕУ одустати од захтева да тражи мишљење Међународног суда правде о косовској независности. Самарџић је јуче Бети рекао да ће вероватно у замену за одустајање Србије од те иницијативе, ЕУ одустати од услова да се ухапсе сви хашки оптуженици како би се активирао прелазни споразум са ЕУ. „Верујем да ће они са тим прелазним споразумом уценити Србију, а да је ова влада веома подложна уценама. Као да даје знаке – уцените нас да би наше јавно мњење видело колико је све то тешко а ми ћемо тешка срца то да прихватимо”, рекао бивши министар за Косово и Метохију.
С друге стране, функционер Г 17 плус Жељко Ивањи сматра да се само ради о Кушнеровом личном ставу који не обавезује и да се тај захтев не може повезивати са ступањем на снагу ССП-а.
Бивши министар спољних послова Горан Свилановић верује да влада Србије неће пристати на захтев француског министра спољних послова. Он је за Бету оценио да је Кушнерова изјава „можда неспретна”, али да је јасна порука о односима Србије и ЕУ. „Ако влада пристане на улогу ЕУ на Косову и постигне сарадњу с Хагом, онда нема више отворених питања, и то је ситуација у којој Србија није била ниједном од 2000. године”, истакао је Свилановић.
Tema: 
)
