Дакле, овде бисмо могле да наставимо нашу преписку са друге теме, јер је тамо оф топик.

http://forum.burek.com/svako-ima-odredjeno-dugme-koje-kada-se-pritisne-izaziva-havariju-koje--t139904.msg7827857.html#msg7827857

Онда ће пре бити да је то до твог окружења, а не до тога да је сваки брак склопљен међу младим партнерима (или је само један млад) осуђен на пропаст.

Наравно, Лоли, кад је право време - то знам само ја, а друго је питање да ли се за то икада стварно може бити спреман. 

Хоћу рећи, то је ствар између двоје људи, и све и да постоје канони и закони о томе, то је ствар нечег другог, што свима са стране може да делује као лудост.

Уф, онда је стварно боље склонити се. Шта год да урадиш, само ћеш се изнервирати, и уплашити пред чињеницом да климакс од до јуче нормалних људи, данас прави фрикове, са примесама психотичног понашања. 

Nekad je bilo lako, udas se mlad 18 - 20, izradjas copor djece, umres u ili na porodjaju ili u 50 i nekoj. Nemas vremena da mislis o sreći, tuzi, sudbini,  jer moras da radis ko konj po citav dan svaki dan - ja ovo o sirotinji raji da se odma razumijemo.

Ali danas kad ljudi ladno zive 70 - 80 godina, udavati se sa 20 i ocekivati da ces sa nekim skladno da prozivis 50 - 60 godina - tesko. Izgleda da brak ima rok trajanja. Ako ne pukne cim se djeca rode u prvih 5-7 godina, pukne kad djeca odu na fakultet ili se osamostale. Ljudi ukapiraju da imaju 45+ godina i da hoce da prožive ovo malo života što im je ostalo kako oni hoce bez opterećenja da moraju da brinu o mužu / ženi.

Eto i Nadalovi roditelji se razvedoše, a mi bi rekli - a šta je njima to trebalo?

U naseg naroda i nasem okruzenju, postoji mnogo ustaljeno idiotsko misljenje, da ljudi treba da se vencavaju sto ranije, da sto mladji imaju decu, kako je to bitno, da je trudnoca sigurnija kad su zene mladje, da muskarac koji se ne daj boze ne ozeni do 30 neki olos, da je zena koja se ne uda do 25 frigidna ili drolja itd.

Na zalost kod nas okolina previse utice na razmisljanje ljudi, mali milion puta sam video situaciju tipa 4 drugarice nerazdvojne, svuda zajedno, sve zajedno, jedna resi da se uda, i vidis u roku od 6 meseci sve ostale tri se udaju, nije bitno dal' su u vezi mesec, dva tri, pet itd.

Ona prica da je za zene trudnoca rizicna posle 30te nema veze sa mozgom, cak je i jedan nas poznati(blesavi) ginekolog i akuser to pokazao na svom primeru, on(60ak godina) i njegova zena(50ak godina) su za poslednjih 10 godina dobili troje dece, zdrave prave i citave, iz inata da dokazu svima da zena koja iole zivi zdrav zivot ima potencijal za radjanje do svoje 50te godine. Inace u EU i SAD doktori uglavnom postavljaju granicu oko 40 godina kod zene koja zivi relativno zdrav zivot. To samo kod nas mame oce da postanu babe sto pre, pa smisljaju neke price o svemu i svacemu.


Nema pravo vreme, nije nikad kasno, ali prerano ipak na zalost postoji.
Na zalost takvih uspelih brakova je danas vrlo malo, takvi brakovi mogu da opstanu ako su sklopljeni pre 20-30 godina, kad je drustvo bilo drugacije. Danas 99% brakova sklopljenih oko 20ak godina prsne mnogo brzo. A i ako ne prsnu, onda su kao eksplozivne supstance dospele na granicu detonacije, tj. jedno ili oboje zbog nekog pritiska, trpe i situaciju predstavljaju u lepom svetlu u javnosti.

 Sa 18, 19, 20 ne postoji covek koji moze da se nazove dovoljno odraslim i spremnim za stvaranje porodice, niti je jos uvek formiran kao licnost, uglavnom zene izvlace deblji kraj, jer se nadju upritisku da rode dete rano, zbog toga jer su vec u braku, i niti zavrse neku skolu, niti imaju vremena da traze posao jer godine u kojima su najagilnije i spremnije za aktivaciju "poslovnog zivota" provedu u trudnoci ili podizuci decu. Na kraju zavrse kao domacice, izuzev ako su se udale za nekog imucnog, koji ce da im nadje zanimaciju otvaranjem neke privatne radnje, ali opet u ne mastovitom, smornom poslu.
 Onaj 1% su obicno jako(oprostite sto moram tako da kazem) veoma dosadni ljudi, koje ne zanima drustvo(mislim svakog od njih svoje), putovanje, "istrazivanje zivota".

Nije to do mog okruženja, tako je  bilo gdje i tako je bilo uvijek. Osoba, koja ima 18 godina nije zrela za brak i za obaveze. I kad-tad će se pokajati, mada to mnogi neće priznati. I poželjet će da nađe nekog drugog....da vidi kako je biti sa nekim drugim...Nemoguće je zaljubiti se samo jednom u životu i nikad ni ne pomisliti, kako bi bilo sa nekim drugim.

Prije su se žene rano udavale, jer nisu išle u školu, nisu zarađivale, pa su se morale udati i rađati djecu, kako bi sebi obezbijedile egzistenciju. Roditelji su jedva čekali da udaju kćerku, jer su tada jedna usta manje. Žene su trpile sve i svašta, jer nisu imale izbora. Razvod nije dolazio u obzir, jer to je bruka, a i pitanje je , da li bi ih porodica (otac i majka) ponovo prihvatili. Zato su sa 25 godina bile izrnđale domaćice, jer jadne i nisu imale izbora. Da su se mogle razvesti, sigurno bi to i uradile. Brakovi su bili propast, ali nije moglo drugačije.

Po mom mišljenju, idealne godine za brak su poslije 25-e. Sa 18 nikako.

Cudno...Obicno se upravo ljudi koji nisu u braku ili ozbiljnijoj vezi, ili oni koji nemaju u vidu nista na duze staze ti koji zastupaju tu teoriju ''pravo vreme je kad si spreman'' a kad se javi neko ko je relativno mlad spreman da stupi u brak(24,25 godina npr) obicno ti ljudi budu na tapetu kao neko ko se previse rano odlucuje na taj korak...
A gde je tu''pravo vreme je kad si spreman''?

Inace, jedan od najvecih razloga zasto se ljudi obicno poprilicno mladi uzimaju...Odnosno pre 30, i to svojevoljno...Je upravo taj sto kao mladji mnogo lakse funkcionisu pojedinacno a i sa nekim drugim...Fleksibilniji su, lakse se oblikuju...Kad si u nekim drugim godinama, i trazis nekoga ko je priblizno tovjih godina, formirane ste licnosti,sa vec ustaljenim navikama, nacinom zivota, i tesko se tu dolazi do kompromisa, popustanja...Obicno obe strane zategnu, ili jedna, a to je dovoljno da to ne funkcionise ili da skripi...

Slazem se da postoji prerano, ali isto tako mislim da postoji i prekasno...Odnosno, period kada ce ti biti mnogo teze naci saputnika i sonovati porodicu.
A i misljenja sam da je potpuno sebicno i glupo praviti decu kada vec zadjes u odredjene godine...Na primer, 40+..Prosto, drugacije se odgaja dete kada imas 45 i kada imas 30...
Mnogo energije treba, truda, zivotnog poleta koji u odredjenim godinama kopni...
A i dete treba da ima majku i oca...A ne babu i dedu...

Po meni idealno je između 25-e i 35-e godine. Ni prekasno, ni prerano.

Idealne godine za brak su od 25 g pa nadalje ...moze i sa 50g jer nikad nije kasno da se ljubi strasno 

Mala poteskoca je to sto zenu ogranicava biolsoki sat ali ni to nije problem vise jer uvek mozes sama sebi da rodis dete i ostavris se kao majka .Bolje i to nego biti nesrecan u braku radi reda ,godina ,pritiska familije ,baba Rade sa prvog i strina Mileve sa petog sprata .

Bitno je da se ljudi nadju ,da imaju isti sistem vrednosti ,jedako zalaganje u zajednicu i slicne poglede na bitne zivotne stvari .

potpisujem

Ja znam neke ljude koji su, a za to mogu u vatru obe ruke da stavim, sa 18 bili zreliji nego neki sa sadašnjih 30, 40 godina. Prosto, izuzeci postoje. A ono što vi ovde (neki od vas) masovno radite - trpate sve ljude u isti koš.

Po tebi. Ali, tebe niko ništa ne pita, u tome je problem. 
Hoću reći, ti se udaj kad ti je drago, ali ne postoji takva stvar kao što su ''idealne godine za brak''.
Nekom logikom, treba da je čovek mlad, ali ne previše mlad. A ni premalo. 

Razumeš? Nije moguće odrediti kad je to neko dovoljno... iskusan, spreman, blablaba.... to je, najzad, sve individualno.

Niko ne kaže da je u svakom slučaju opasno i rizično, ali svakako da je rizik veći što je žena starija.
A o ''relativno zdravom životu'' da ne pričamo, jer imamo u sebi osiromašenog uranijuma taman da našoj deci oči svetle u mraku (crni humor  ).

Dakle, definitivno je sigurnije, kako iz medicinskog, tako i iz psihološkog ugla, da je žena mlada kada ima potomstvo. Mlado telo može mnogo toga lakše da podnese i iznese. Naravno, mladost je isto tako relativan pojam prilično, ali je rađanje posle 40 suludo.

Svakako da je dobar razvod bolji nego loš brak, ali je ovo nešto sa čime se nikako ne slažem.
Mislim da je sebično rađati decu sebi, jer svako dete zaslužuje da mu se makar pokuša obezbediti da raste uz oba roditelja.
Dete, zbog majčine samovolje, predodređeno da raste bez oca, to prosto ne zaslužuje, i majčina je krivica ukoliko nešto u vaspitanju deteta krene po zlu.
Te ''emancipovane'' žene koje hoće sebi da rađaju treba da kupe psa. Ne dete.

To se, naravno, ne odnosi na razvedene roditelje, pa donekle ne i na vanbračno rođenu decu, to je druga priča. Ovo se odnosi na hir žena koje su samožive, na prvom mestu.