Tri veceri za redom, od ponedeljka do srede, Amerikanci su pratili neobično izdanje jednog od najstarijih kvizova na njihovoj televiziji. Bilo je to nadmetanje ljudi i mašine. Posle uzbudljive borbe koja i inače odlikuje svaku epizodu kviza Džeperdi (Jeopardy), pobedila je mašina – IBM-ov superkompjuter Votson (Watson) bio je bolji od svojih organskih protivnika.

Posle prvog dana kad su Ken Dženings i Bred Rater uspevali da drže ritam s mašinom, drugog i trećeg dana usledio je protivnapad kojem dvojica najvećih dosadašnjih šampiona ovog kviza nisu uspeli da se odupru. Na kraju, u finalu, Votson je ubedljivo pobedio osvojivši ukupno 77.147 dolara, dok je Dženings sakupio 24.000 a Rater 21.600. Dženings je na kraju, šaleći se, uz svoj poslednji odgovor napisao „Pozdravljam naše nove kompjuterske gospodare“.

Ispostavilo se da je mašina i pored toga što se kolebala u nekoliko kategorija, brže pritiskala zvonce i pokazala bolje znanje od ljudskih šampiona. Međutim, stiče se utisak da još nije vreme da se predamo i pognemo glave pred mašinskim gospodarima, jer iako se Votson odlično pokazao i izveo neke nove stvari, još uvek je samo mašina. Pravo razmišljanje ugradili su mu ljudi koji su ga dizajnirali i podesili njegov softver. Prema tome, pobedili su ipak ljudi.

IBM-ov superkompjuter koji se takmičio u ovom kvizu mnogi posmatrači smatraju jednim od najvećih kompjuterskih unapređenja u poslednjih nekoliko decenija, jer je pokazao da kompjuteri mogu da daju i više od pukog računanja i dokumenata – da odgovaraju na pitanja koja postavljaju ljudi.

IBM-ovi istraživači i industrijski analitičari smatraju da je ova mašina bila bolje opremljena da verbalno komunicira s ljudima nego ijedna pre nje. Veliki korak je to što je u stanju da „razume“ pitanja i kontekst. Drugim rečima, savladala je teži deo slagalice – kako da efektivno proceni nameru sadržanu u pitanju, odnosno da dešifruje jezičke trikove koje ljudi intuitivno razumeju. Votson je u kvizu dobro odgonetao postavljene zadatke, mada su njegovi konkurenti na mahove uspevali da ga preteknu i po sedam puta zaredom.

Na kraju je Votson osvojio glavnu nagradu od milion dolara, koju će pokloniti u dobrotvorne svrhe – uložiće ih u projekte World Vision i World Community grid. Dženings je dobio 300.000 dolara a Rater 200.000, ali svaki je obećao da će polovinu takođe pokloniti dobrotvornim organizacijama.

Iako je takmičenje prikazivano prve tri večeri ove nedelje, ono se zapravo odigralo još u januaru, a sada je prikazivan samo snimak. Mesto dešavanja bila je IBM-ova istarživačka laboratorija T.J. Watson u Jorktaun Hajtsu, u blizini Njujorka.

Zanimljivo je da su među odgovorima za koje je trebalo formulisati pitanje (ovaj kviz je po tome različit od svih drugih) bila i dva koja su imala veze s nama. U jednom slučaju Votson je pogodio pitanje na odgovor „Milorad Čavić je ovom čoveku zamalo upropastio savršene olimpijske igre 2008. izgubivši od njega za stotinku sekunde“ (Ko je Majkl Felps?), a u drugom je pogrešio kad je upitao da li je jedina zemlja iz bivše Jugoslavije koja je članica Evropske unije – Srbija.



Sad kad se nadmetanje završilo započele su rasprave o tome da li je bilo pošteno i da li je Votson imao prednost u brzini i konzistentnosti s kojom je pritiskao dugme zvonceta. I mada će neki na ovaj okršaj gledati kao na klasično nadmetanje čoveka i mašine, ono je zapravo znatno više od toga.

I pored Votsonove mogućnosti da razume kontekst ljudskog jezika, IBM je više puta naglašavao da njegov cilj nije da napravi samosvesni superkompjuter koji će moći da se otme kontroli kao HAL 9000 iz Svemirske Odiseje 2001 ili Terminator, već mašinu koja zna da postavlja pitanja i odgovara na njih, poput kompjutera iz svemirskog broda u filmu Zvezdane staze: sledeća generacija.

Da bi konstruisao Votsona IBM je upotrebio 200 miliona strana raznog sadržaja (oko milion knjiga), 15 terabajta radne memorije, 2880 procesorskih jezgara i oko šest miliona logičkih pravila za određivanje najboljeg odgovora (odnosno pitanja). Votson je smešten u deset ormana sa 90 servera Power 750 (svaki sa četiri osmojezgarna procesora Power7) uz koje idu i dve poveće jedinice za hlađenje i ima sopstvenu sobu u pomenutoj laboratoriji. Koristi operativni sistem Linuks i postiže brzinu od 80 teraflopsa. Sve to je bilo potrebno kako bi mogao da razlaže jezičke zagonetke koje su mu dostavljane kao tekstualne datoteke, umesto glasom kao što to radi kompjuter u Zvezdanim stazama.

Ovim takmičenjem nije sve završeno. Na stranu glas, IBM veruje da će tehnologija primenjena kod Votsona moći da se upotrebi u raznim područjima, a pre svih u medicini. U četvrtak je započeo zajednički projekat s Univerzitetom Kolumbija i Univerzitetom Merilenda čiji je cilj stvaranje servisa koji će služiti kao kibernetski pomoćnik lekara, navodi Njujork Tajms. IBM će pored toga sarađivati i s kompanijom Nuance Communications kako bi u taj medicinski projekat uveo i prepoznavanje govora (što bi se moglo uraditi do kraja 2012).

Dodatne detalje Votsonovog nadmetanja u kvizu možete pogledati ovde, a neka od filozofskih pitanja koja se sada postavljaju u vezi s njim naći ćete ovde.

Izvor: Mikro