Lisabon i Batalja u Portugalu, te španske pokrajine Kastilja i Leon koje su skrajnute sa turističkih mapa, gradovi Salamanka, Segovija i Madrid, istorijski su najznačajnija odredišta Iberijskog poluostrva



Iberijsko poluostrvo, koje zauzimaju Portugal i najvećim delom Španija (uz Andoru i Gibraltar), zbog svoje veličine, ali i bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa, specifičnosti i kontrasta, ne može da se obiđe u samo jednoj, ma koliko dugoj poseti. Jedan od mogućih izbora, za prve prolećne dane i one koji nisu isključivi ljubitelji sunca i plaže, jeste i obilazak kraljevskih gradova ovog poluostrva.

Palate i zaostavština Maora

Neodoljivost Portugala leži, pre svega, u njegovom staromodnom šarmu, a Lisabon deli nepodeljenu ljubav svih koji su ga posetili. Treba videti glavnu gradsku aveniju, park Eduarda VII, Trg markiza De Pombala, Rosio i Restauradores, ploviti rekom Težo u zoni Trga Komersio, pored kule Belem i spomenika Navigatorima.



Iz Lisabona treba otići na izlet u Sintru, elegantni gradić u kome su zbog prijatne klime portugalski kraljevi provodili leta. Zbog bogato ukrašenih palata, senovitih šuma i ruina maorske kule iznad uspavanog seoceta, Sintra je kao iz bajke. To je i mesto koje je lorda Bajrona inspirisalo za poemu „Putovanje Čajlda Harolda". Grad je pod zaštitom Uneska, a jedna od najinteresantnijih građevina je bizarna i prelepa palata Da Pena, najpotpuniji primer portugalske arhitekture iz romaničkog perioda. Smeštena je na stenovitom vrhu, a do 1839. tu su bile ruševine manastira Nostra senjora da Pena. Tada je kupio kralj Konsort dom Fernando Drugi od Saksa Koburg-Gota i izgradio ovu čudesnu palatu.
Sledeća stanica je Batalja u kojoj se nalazi dominikanski manastir iz 14. veka, čuven po raskošnom manuelinskom stilu - sa osobenostima prelaza gotske u renesansnu umetnost. Obavezno treba videti i Koimbru, jedan od najstarijih univerzitetskih gradova u Evropi i prestoni grad portugalskih kraljeva, ukotvljen na obalama reke Mondego. Portugalski deo ture završava se u Portu, glavnom gradu severnog dela zemlje i jednom od najstarijih na Iberijskom poluostrvu, po kome je Portugal dobio ime. Treba videti katedrale iz 12. i 13. veka, 75 metara visoku Klerigoš kulu, Trg Umberta Delgada, železničku stanicu „Sao Bento", Ribeiro istorijsku četvrt na obali reke Douro, koja se, zahvaljujući živopisnoj arhitekturi, nalazi na listi svetske kulturne baštine.

Renesansa i „Zlatni grad"



Put se nastavlja ka Španiji i pokrajini Kastilja i Leon. To je Španija bez stereotipa, prozor u dušu ove zemlje. Neki od najlepših gradova nalaze se baš tu, uzdižući se ih usamljenih polja centralne Španije. Dobro sakrivena s utabanih turističkih staza, ona je za one koji žele da otkriju nešto o čemu nisu mogli ni da sanjaju da postoji. Salamanka je jedan od najlepših renesansnih gradova Evrope i grad s najstarijim univerzitetom u Španiji (osnovanim 1218. godine). Grad je svrstavan, posle Bolonje, Oksforda i Pariza, u četvrti vodeći univerzitetski centar, kada doživljava pravi kulturni i arhitektonski procvat. Tada dobija i naziv „Zlatni grad", po specijalnom pesku od koga su izgrađene fasade mnogih građevina.
Treba videti: Španski trg, „Kuću školjki" - karakterističnu po kombinaciji gotske i tipične španske renesansne arhitekture, univerzitet, staru romaničku i novu katedralu. Put se nastavlja ka Avili. Grad se nalazi na 1.100 metara nadmorske visine, najviši je u Španiji, a prepoznatljiv je po dugim zidinama srednjovekovne tvrđave, najbolje očuvane u Evropi. Avila je poznata i kao mesto rođenja svete Tereze Avilske, zaštitnice reda Karmelićanki i velike reformatorke katoličke crkve.

Penelope Kruz i Madona

Segovija se takođe nalazi na listi svetske kulturne baštine i jedan je od najživopisnijih gradova Španije. Simboli grada su: najbolje očuvan rimski akvadukt, velelepni dvorac Alkazar de Segovija, nastao u 12. veku (poslužio kao inspiracija Voltu Dizniju). Dvorac Alkazar poznat je i po tome što je upravo tu španska kraljica Izabela obećala finansijsku pomoć Kolumbu u osvajanju novog kontinenta.
Konačno vibrantni Madrid. Nijedan grad na planeti nije toliko živ i koji kroz svoju energiju šalje jednostavnu poruku: mi stvarno znamo kako se živi. Da je žena, Madrid bi bio nešto između Penelope Kruz (prelepo i tipično španski) i Madone (sve bolja što je starija). Da je muškarac, trebalo bi da bude Havijer Bardem (ne najlepši na svetu, ali s nečim posebnim, neodoljivim). Provod je zagarantovan, ali ipak treba nešto i obići: Španski trg, spomenik Migelu Servantesu, Gran Via, Kalje Major, Puerta del Sol, Trg Cibelije, Prado... I tu završite put. Ostale tajne magične Španije ostavite za neki sledeći dolazak.



Izvor: Press