kada i gde?

Počelo je s Thomasom Malthusom (1766-1834) engleskim političkim ekonomistom i istoričarem i njegovom teorijom objavljenoj u knjizi "An Essay on the Principle of Population". Teorija kazuje kako je siromaštvo u principu nerešiv problem jer se stanovništvo povećava geometrijskom progresijom a zalihe hrane aritmetičkom. Strah engleske aristokratije i političke elite od engleske sirotinje bio je toliki da su teroju odmah prigrlili. Iz nje je dalje proisticalo da je svaki napor oko postizanja boljih uslova života za niže slojeve uzaludan i bio bi bacanje novca u rupu bez dna.
1859.  Charles Darwin objavljuje svoju knjigu "The Origin of Species by Means of Natural Selection or The Preservation of Favoured Race In the Struggle for Life". Kasnije njegov polu-nećak Francis Galton i engleski psiholog, Darwinovim teorijama prirodne selekcije daje notu socijalnog intervencionizma. Drugim rečima, slabe i neprilagođene koji i inače umiru u prirodi u ljudskom društvu treba eliminisati merama socijalne represije. Time je definisao novi subjekt i nazvao ga EUGENIKA. To je startna tačka današnjeg globalističkog sveta i njegovog poimanja dobrog i vrednog i onog drugog, bezvrednog i nepoželjnog. Sledi čitav niz teoretičara Eugenike ali ona dobija na snazi kada je prihvata krupni američki kapital tj. moćni Rockefelleri, Carnegie, Ford i drugi. Eugenički principi socijalnog darvinizma pružili su im alibi za gomilanje bogatstva pa su finansirali rasističke institucije kao na primer onu Margaret Sanger, nazvane nevino, "Američka fondacija za planiranje roditeljstva". Ali principi Eugenike su podrazumevali okrutne metode sterilizacije i kastracije nepoželjnih. Sangerova je isticala "faktor kvaliteta nad faktorom kvantiteta" i javno se izrugivala inferiornim rasama. 1933 lični lekar Adolfa Hitlera dr.Gerhard Wagner veličao je Sangerovu i zamolio zemljake da se ugledaju na nju. Još 1902. Dekan univerziteta Stanford u Kaliforniji, David Jordan u knjizi "Blood of a Nation" tvrdio je kako je siromaštvo genetski uslovljeno, kao i darovitost, i kako obrazovanje tu nema nikakvog uticaja. Dve godine kasnije, Institut Carnegie osniva laboratoriju u Cold Springs Harbouru na kome su se evidentirali i mapirali milioni porodičnih stabala "običnih" Amerikanaca, sa ciljem da se preventivno uklone ona inferiorna stabla. Prvi put se kao idealan, javlja nordijski tip "Arijevca", visok, plavook i plavokos. Nasuprot su bili Crnci, Azijati, Hispanci te fizički ili umno retardirani belci. Trebalo je napraviti popis tih krvnih stabala te ih podvrgnuti doživotnoj segregaciji i sterilizaciji  da bi se "ubila njihova životna stabla". 1911 Carnegie finasira istraživanje Američkog instituta za oplodnju o "najboljim praktičnim sredstvima za uklanjanje nasledne osnove u ljudskoj populaciji".  Ubrzo primat u finasiranju projekata Eugenike preuzimaju Rockefellerovi. Istaknuti eugeničar Paul Bowman Popenoe objavljuje svoju knjigu "Primenjena eugenika" ( Applied Eugenics) gde kaže: "Prva metoda koja se nameće jeste smaknuće...njenu vrednost za održanje standarda rase ne smemo podceniti", zatim sledi "uništenje pojedinaca nekom prirodnom nepogodom, poput velike hladnoće ili bakterije ili telesnog nedostatka". Dalje, "5 milona Amerikanaca uskoro će završiti u ludnicama i ima još 5 miliona intelektualno defektnih, s prosečnom inteligencijom manjom od 70%, koji će biti teret rase a ne njeno bogatstvo." Već 1927. odlukom Ustavnog suda Savezne države Virdžinije program prisline sterilizacija postaje ustavan. U jednoj američkoj umobolnici pacijentima su davali mleko krava za koje su znali da boluju od tuberkuloze. U Kaliforniji je sterilisano 9.782 osobe, većina su bila žene "sumnjivog morala". Na suđenju nacistima u Nirnbergu, optuženi su se pozvali na presudu Ustavnog suda Virdžinije i suca Holmsa.
U vezi s nacistima zna se da je Fondacija Rockefeller preko svoje kancelarije u Parizu donirala fantastičnih 410.000 dolara stotinama nemačkih genetičara. A 1926. dala je svotu od 250.000 dolara (danas oko 26 miliona dolara) za osnivanje zloglasnog berlinskog instituta Keiser Wilhelm.
Vodeći stručnjak tog instituta bio je Ernst Rudin, arhitekta eugeničkog programa Adolfa Hitlera. Oduševljen radom Rudina, američki magnat ponovo poklanja toj nacističkoj ustanovi 310.000 dolara kao jednu u nizu predstojećih donacija! Taj je institut dobijao "po 150 do 200 mozgova" žrtava nacističkih eutanazija nad "defektnim" Nemcima, Jevrejima, Ciganima i drugima. Hitler je bio veliki poklonik američke Eugenike kojoj se divi i u Mein Kampfu 1924. gde kaže: "Danas postoji jedna zemlja u kojo su vidljivi barem mali pomaci u smeru bolje zamisli useljavanja. Naravno, to nije naša "uzorna" Nemačka Republika, nego SAD".
Nekoliko godina kasnije Hitller piše pismo divljenja američkom eugeničaru Medisonu Grantu, da bi pohvalio njegovu knjigu "The Passing of the Great Race". U toj knizi Grant piše: "Napori oko preživljavanja male dece u nižim slojevimna, često rezultiraju ozbiljnim narušavanjem rase".
1940. nakon obilaska nemačkih Instituta smrti, izvršni sekretar američkog eugeničkog društva je izrazio svoje oduševljenje nemačkim napretkom  on hvali nemačku odlučnost, "dok smo se mi šunjali kao mačke". Amerikance su naročito fascinirala nacistička "dostignuća" iztraživanja nad blizancima, pa je Rockefeller poslao tim povodom još 9.000 dolara. Direktor berlinskog instituta bio je Otmar Freiherr Von Verschuer zagovornik "potpunog rešenja jevrejskog problema". Jozef Mengele "anđeo smrti" iz Auschwitza bio je dugogodišnji asistent Otmara Freiherra. Kad je Mengele postavljen na položaj kapetana i logorksog lekara u Auschwitzu Freiherr je zapisao: Moj sistent dr.Jozef Mengele (doktor medicine, doktor nauke) pridružio mi se u ovoj grani nauke! Sada je na položaju kapetana i logorskog lekara u koncentracionom logoru Auschwitz. Antroploška ispitivanja najrazličitijih rasnih grupa u ovom logotu sprovode se s dopuštenjem SS Reichsfuhrera (Himmlera)."
Doduše fondacija Rockefeller je (javno) prestala slati novac nacistima 1939. Svi putevi finasiranja nacista do tada išli su preko Alana Gregga direktora Medicinskog odseka fondacije Rockefeller.
Šta se desilo nakon rata sa Otmarom Freiherrom Von Ferschuerom? Pobegao je iz Nemačke i izbegao suđenje u Nirnbergu. 1948 imenovan je dopisnim članom  Američkog društva za ljudsku genetiku.  Bila je to nova organizacija koja je se skrila iza novog termina GENETIKA umesto dotadašnjeg okaljanog - EUGENIKA. Članstvo u toj ustanovi Otmaru Freiherru osigurao je njegov dugogodišnji saradnik i eugeničar dr.Frantz Kallman koji je nekada sa njim radio na "genetskoj psihijatriji". Kalman je bio vatreni nacista čije se jevrejsko poreklo otkrilo u toku rata pa je morao napustiti Nemačku.

 U aprilu 1974.  Nixonov ministar inostranih poslova i savetnik za nacionalnu sigurnost Henry A. Kissinger poslao je jedan tajni dokument službenicima Vlade SAD, ministru odbrane, poljoprivrede, i zameniku ministra inostranih poslova i direktoru CIA-e. Naslov dokumenta je bio: "Posledice svetkog porasta stanovništva po sigrunost SAD i njihove interese u stranim zemljama". Naručio ga je Nixon, na preporuku Johna D.Rockefelera III. Projekat je dobio ime NSSM 200 (National Security Study Memorandum 200).
Taj projekat je držan u strogoj tajnosti, sve dok ih jedna tužba koju su podnele organizacije povezane s Katoličkom crkvom, nije 1989., prislilila da ga obelodane. Ali još kada je nakon afere Watergate, Nixon podneo ostavku, njegov naslednik Gerald Ford, odmah je potpisao izvršnu uredbu kojom se projekat NSSM 200 pretvara u službenu politiku SAD. To se deslio posle konferencije u Bukureštu 1974., gde UN nisu prihvatile američki "Plan za svetsko stanovništvo" koje je osmislia Fondacija Rockefeller tj. Johh. D.Rockefeller III, lično. To je bio plan za drastično smanjenje broja stanovništva u svetu. Debakl toga plana uverio je Amerikance da moraju raditi odlučnije i ne tako javno. Metode projekta NSSM 200 prvi put su se počele primenjivati u Brazilu. Uzbunu je digao "Jornal de Brasil" 1991. nakon što je procurila vest o postojanju tajnog dokumenta  američkog Veća za nacionalnu sigurnost. Nakon što je brazilska vlada, na inicijativu 165 članova brazilskog kongresa, pokrenula službenu istragu o tome, bili su šokirani činjenicom da je 44% brazilskih žena, (90% afričkog porekla) starosti od 14-55 godina - već trajno sterilisano. Brazilska vlada je utvrdila i koje su organizacije i agencije umešane u taj genocid:
International Parenthood Federation,
US Pathfinder Fund,
Association for Voluntary Surgical Contraception,
Family Health International,
a sve se sprovodilo pod vođstvom USAID (United States Agency for International Development), organizacije pod patronažom američkom Ministarsta inostranih poslova.
Razvojem genetskog inženjeringa sterilizacija se može postići samim unosom genetski modifikovane hrane. NSSM 200 se upravo naširoko primenjuje preko takve nezdrave hrane koju proizvode i licenciraju velike američke kompanije kao što su Monsanto, Du Point, Syngenta i drugi, proizvođači GM semena. 2001. jedna manja kompanija, Epycite iz San Diega, objavila je kako je uspela proizvesti kontracepcijski kukuruz. Uzeli su antitela žena s retkim stanjem poznatim kao imunosna neplodnost, izolovali gene koji regulišu stvaranje tih antitela, i uz pomoću tehnika genetskog inženjeringa, ugradili te gene u stabljike konvencionalnog kukuruza.  Odmah su potpisali ugovor o zajedničkom strateškom istraživanju i finansiranju s kompanijom Dow Chemical, prozvođačem zloglasnog Agent Oranga, najubojitijeg otrova za totalno uništenje za  vreme Vijetnamskog rata. Epycite je potpisala i ugovor sa Institutom za otkrića u poljoprivredi, koji pripada kompaniji Syngenta, a zatim i ugovor s kompanijom ReProtect LLC iz Baltimora o razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju utemeljenih na antitelima. U septembru 2002. televitija CBS izveštava kako američko Ministarstvo poljoprivrede, pokreće 32 probna projekta uzgoja raznih kultura s ugrađenom drogom kao i tehnologiju spermicidnog kukuruza kompanije Epicyte. (Juče sam čuo u vestima RTS-a kako je Izrael spreman da "pomogne Srbiji oko razvoja biotehnologije!!!"). Revolucionarno otkriće kompanije Epycite smanjilo je troškove proizvodnje antitela u kontracepcijske svrhe za 90%, a svoj izum su predstavili kao doprinos u problemu rešenja prenaseljenosti. Njihov spermicidni kukuruz biće dostupan tržištu 2007. godine.
Treba reći i to šta su Fondacija Rockefeller i UN-ova Svetska zdravstvena organizacija učinile u Nikaragvi i drugim zemljama "trećeg sveta" gde su Rockefellerovi i uvaćeni na delu. Otkriveno je kako su Rockefellerovi finasirali program Svetske zdravstvene organizacije o "reproduktivnom zdravlju", tokom koga je otkrivena i posebna vakcina protiv tetanusa. Saradnja Fondacije Rockefeller i Svetske zdravstvene organizacije na postizanju tog cilja trajala je punih 20 godina. Prema izveštaju Svetkog instituta za vakcine (Global Vaccine Institute), ranih 1990-tih Svetska zdravstvene organizacija nadgledala je masovnu vakcinaciju prptiv tetanusa u Nikaragvi, Meksiku i Filipinima. Meksička katolička organizacija "Comite Pro Vida de Mexico", ispitala je veliki broj tih vakcina i utvrdila da sadrže ljudski korionski gonadotropin, skraćeno hCG. Bilo je nelogično da se taj sastojak nalazi u vakcini namenjenoj zaštiti ljudi od infekcije rana zarđalim ekserima. Neobično je bilo to što je hCG prirodni hormon koji se koristi za održavanje trudnoće. Ali u kombinaciji sa nosačem tetanusnog toksina, on stimuliša stvaranje antitela protiv hCG što sprećava održavanje trudnoće, tj. na podmukao način dovodi do pobačaja. ( Možda bi trebalo razmisliti o nesrazmernom broju pobačaja u Srbiji tokom poslednjih 15-tak godina, olako pripisivanih posledicama stresa. Takođe svaki četvrti brak u Srbiji je danas neplodan. U krajnjem slučaju, mi ne možemo znati da li se nalazimo na spisku zemalja na udaru NSSM 200, ali bi posmatrajući politički pritisak globalističkih centara moći i njihov rasistički pristup rešavanju srpskog pitanja, logično bilo predpostaviti da jesmo.)
Meksička organizacija "Comite Pro Vida de Mexico" zaključila je takođe da se vakcina Svetske zdravstvena organizacija davala samo ženama u dobu plodnosti, tj onim od 15-45 godina starosti. Prisustvo hormona hCG u toj vakcini bio je dokaz da je on tamo NAMERNO ugrađen, jer nema nikakvog naučnog opravdanja za njegovo prisustvo tamo. Na tom genocidnom projektu učestvovale su i sledeće organizacije: Sveindijski institut medicinskih nauka, Univerzitet Upsala iz Švedske, Helsinški Univerzitet, Državni univerzitet Ohio, Vlada SAD preko Instituta za zdravlje dece i ljudski razvoj (National Institute of Child Health and Human Development) koji je deo Nacionalnih instituta za zdravlje. Institut za zdravlje dece i ljudski razvoj bio je snabdevač hormonom hCG. Te je činjenice potvrdio cenjeni Britanski medicinski časopis "The Lancet" u članku, "Clinical Trials of a WHO Birth Control Vaccine". Do sredine 1993. Svetska zdravstvena organizacija potrošila je 365 miliona dolara (ionako oskudnog budžeta) na naučna istraživanja koja su se odnosila, kako su to nevino nazvali, "reproduktivno zdravlje". Rukovodioci Svetske zdravstvene organizacije odbili su komentarisati zašto se u vakcini protiv tetanusa nalazi hormon hCG? U početku su poricali njegovo prisustvo a kasnije pritisnuti dokazima odbrusili kako je to "beznačajno". Vakcinu se proizvodile kompanije Connaught Laboratories Ltd. iz Kanade, Intervex i CSL Laboratories iz Australije.

 argent

1972.god u SFRJ. NE mogu  da pronadjem gde sam to procitao. potrazicu..

primjetio sam da stariji ljudi 50+ govore kako djeca nenormalno (u odnosu na njihovo djetinjstvo) rastu za svoje godine.
Onda izlazi moguce da kljukaju zivotinje hormonima za rast i da je mozda to uzrok...

Au sta nam rade....