redstoji temeljna izmena i dopuna Zakona o rehabilitaciji
I rehabilitacija i odšteta
Autor: M. Ilić | 25.05.2008 - 00:02



Zakon o rehabilitaciji čeka temeljna revizija, a jedna od budućih odredbi trebalo bi da omogući onima koji su osuđeni iz političkih i ideoloških razloga i pravo na odštetu.

- Srpski zakon o rehabilitaciji iz 2006. godine žrtvi političke represije daje pravo samo na to da se presuda protiv nje proglasi ništavnom i žrtva smatra neosuđivanom, a kada je kažnjena bez odluke da se utvrdi da je to učinjeno iz političkih razloga. To je samo deo duga prema žrtvama. Zbog toga bi Zakon trebalo da sadrži i pravnu rehabilitaciju u širem smislu, kao što je, na primer, vraćanje naplaćene kazne, obeštećenje za narušeno zdravlje ili prekinutu karijeru, priznavanje u radni staž vremena provedenog u zatvoru - kaže za "Blic nedelje" dr Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union" i predsednik radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o rehabilitaciji.
Profesor Vodinelić dodaje da će ove novine sadržati Nacrt o izmeni i dopuni Zakona o rehabilitaciji koji bi trebalo da bude završen za oko dva meseca.
Mana postojećeg zakona nije samo u tome što sadrži samo devet članova i što je i više od deset puta kraći od sličnih zakona u drugim evropskim državama.
- Predugo čekani zakon doneo je mnogo pravne nesigurnosti i raznovrsne neustavnosti. Toliko je nedorečenosti, zakonskih praznina, neodređenosti i nerazumnih rešenja stalo u tih devet članova, da nema ni manjeg zakona ni veće muke za sudove i one kojima je stalo do rehabilitacije - iznosi profesor Vodinelić.
Branislav Bosiljković, sudija beogradskog Okružnog suda koji radi na predmetima rehabilitacije, kaže da za njega i njegove kolege jedan od najvećih problema predstavlja činjenica što zakon ne predviđa postupak po kome se vrši rehabilitacija, niti sadrži kriterijume po kojima sudije treba da sude. On dodaje i da bi u Nacrtu za izmenu i dopunu postojećeg zakona trebalo da postoji odredba po kojoj bi u postupku rehabilitacije, pored podnosioca zahteva, trebalo da učestvuje i država.
Profesor Vodinelić posebno ukazuje na neshvatljivi deo jedne od postojećih zakonskih odredbi po kojoj se zahtevi za rehabilitaciju mogu podnositi i zbog presuda donetih posle oktobra 2000. godine, tačnije, "do dana stupanja na snagu ovog zakona" - 25. aprila 2006. godine.
- Po ovoj odredbi ispada da je političkih i ideoloških presuda i proizvođenja žrtava političke represije putem sudova bilo ne samo u doba KPJ, SKJ i Slobodana Miloševića, već i u vreme donošenja zakona. Ne verujem da iko u ovoj zemlji misli da je srpsko pravosuđe u 2006. godini isto kao i ono iz 1946. godine - kaže profesor Vodinelić.
Prema podacima Ministarstva pravde, srpski sudovi su od 2006. do sada doneli 554 rešenja o rehabilitaciji.
Najveći broj zahteva za rehabilitaciju stigao je Okružnom sudu u Beogradu. U Palati pravde kažu da su od 1. maja 2006. do 20. maja ove godine primili 682 zahteva. Za isto vreme doneto je 250 rešenja.
Kada je reč o poznatim ličnostima, do sada su, između ostalih, doneta rešenja o rehabilitaciji Slobodana Jovanovića, profesora i rektora Beogradskog univerziteta i predsednika izbegličke vlade u Londonu, književnika Borislava Pekića i Momčila Ninčića, ministra spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije.
Prva osoba koja je rehabilitovana u Srbiji bio je Nikola Despotović. gvožđarski trgovac iz Šapca koga su 27. avgusta 1943. ubili četnici, a komunisti po dolasku na vlast proglasili narodnim neprijateljem i konfiskovali mu imovinu.

Slučaj Žanke Stokić
Postupak za rehabilitaciju čuvene glumice Živane - Žanke Stokić još nije počeo u beogradskom Okružnom sudu, jer su ostali bezuspešni dosadašnji pokušaji da se uđe u trag presudi kojom je ova srpska umetnica februara 1945. bila osuđena na osam godina gubitka nacionalne časti.
- Nedostatak dokumentacije je zaista veliki problem. Od dvadesetak predmeta na kojima sam radio ili još radim, samo su u tri bili kompletni spisi. Ima i predmeta koji su bez ijednog dokument a- kaže sudija Branislav Bosiljković.

Najobimniji predmet
Najobimniji predmet koji se po zahtevu za rehabilitaciju formira u beogradskom Okružnom sudu, odnosi se na slučaj generala Dragoljuba Draže Mihailovića, vođe četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata i vojnog ministra Kraljevine Jugoslavije, koji je osuđen i streljan 1946. godine. Kako saznajemo u Palati pravde, veće koje radi na ovom predmetu još prikuplja dokumentaciju.

Izvor: Blic