Niko ne zna šta se dešava između jednog muškarca i jedne žene kad oni ostanu sami (osim njih dvoje, naravno). I niko od nas ne zna šta tačno može da bude problem s kojim se njih dvoje suočavaju, i niko ne zna šta je tačno ono što čini da taj par uprkos svim negativnim predviđanjima uporno ostaje zajedno. Najgora stvar koja može da se dogodi jeste da bez nekog predznanja nekome uskraćujemo pravo na zanos i zaljubljenost. Postoje žene koje provociraju i izazivaju, ali i tada je na sceni sve ono što je u međuvremenu ugrađeno u naš karakter. I neće se svaki muškarac isto ponašati u takvim prilikama. Odnos snaga između polova različit je onoliko koliko se i mi međusobno razlikujemo. Sve opcije su u igri.

Ipak, postoji tu jedan aspekt priče koji upotpunjava sliku o tome ko je u jednoj vezi superioran, a ko inferioran. Za početak, ne treba mešati inferiorno ponašanje s elementarnim džentlmenstvom. To je ono što muškarci s balkanskih prostora nikako ne mogu da savladaju. Ujedno, reč je o najprimitivnijem obliku balasta nasleđa koji ponekad izgleda kao torta na sprat čije određene delove treba baciti, a druge omirisati, probati i svariti (na sopstveno zadovoljstvo i bez frustracije). Pozabavimo se samo najpoznatijim pravilima bontona za koja se čulo čak i u planinama. Ukoliko ste optuženi za otvaranje vrata nežnijoj polovini ili pridržavanje kaputa, uvek ćete imati jasnu sliku o tome ko vam to govori. Pred vama je muškarac koji se još uvek očajnički bori da odredi sopstveni identitet nasuprot ženi, od koje zazire i koje se plaši.

Neka vrsta razumevanja mogla bi da bude najbolji odgovor na pitanje kakav je odnos snaga unutar jedne veze. Jedino uz razumevanje eventualno priznavanje onoga što mislimo i osećamo neće biti doživljeno kao znak slabosti.


Izvor: Krstarica