I pored 530 državnih srednjih škola, privatne škole uzimaju zamah
Školarina 7.000 evra
Cena školovanja je od 3.500 evra, ali bez uračunatih knjiga, mada može biti i niža u zavisnosti od uspeha đaka. Za ovaj novac direktori garantuju upis u Kembridž, isti nastavni program kao u državnim školama, a roditelji mogu da kontrolišu ocene putem šifre

BEOGRAD - Ministarstvo prosvete i sporta dalo je dozvole za rad 11 privatnih srednjih škola u Srbiji, od kojih se devet nalazi u Beogradu, a po jedna u Smederevu i Srbobranu. Nastavni planovi i programi uglavnom su preuzeti od državnih, a neke škole imaju samostalne programe i zato su prošle kroz posebnu zakonsku proceduru za dobijanje dozvole za rad. Po zatvaranju privatne škole, ili iz nekog drugog razloga, učenik može nastaviti školovanje u nekoj od državnih škola. Školarine u privatnim školama veoma su visoke za prosečan roditeljski džep i koštaju od 3.000 do 7.000 evra za jednu školsku godinu.

U Ministarstvu prosvete i sporta rekli su da prilikom otvaranja škole osnivač mora dostaviti zahtev za verifikaciju, osnivački akt, elaborat i dokaz o deponovanju novčanih sredstava kod poslovne banke, kojim se obezbeđuju sredstva za tri godine rada škole.
   
      

Spisak privatnih škola

- Opšta gimnazija "Milutin Milanković" Beograd
- Klasična gimnazija, Novi Beograd
- Prva srpska košarkaška gimnazija, Železnik
- Prva privatna ekonomska trgovinska škola, Srbobran
- Gimnazija "Crnjanski", Beograd
- Železničko-industrijska škola (hemija, nemetali i grafička delatnost, mašinstvo i obrada metala, elektrotehnika, šumarstvo i obrada drveta), Smederevo
- Prva privatna ugostiteljsko-turistička škola, Beograd
- Ekonomska škola, Novi Beograd
- Gimnazija " Ruđer Bošković", Beograd
- Škola opšteg zdravlja i lepote "Milutin Milanković", Beograd
- Škola za estetiku, stil i kulturu tela, Beograd
      
      
      
   

- Elaborat treba da ima kratak prikaz društvene i druge opravdanosti osnivanja škole, nastavne planove i programe, detaljan opis školskog prostora, dokaz čiji je to prostor i ugovor o zakupu, detaljan opis nastavnih sredstava u odnosu na propisani normativ za svaku predmet, kao i spisak nastavnika i saradnika - objasnili su u Informativnoj službi Ministarstva prosvete.

Privatne škole u Srbiji dobile su svoj zamah pre tri godine. Najstarija privatna škola u Srbiji jeste Klasična gimnazija, osnovana 1993. godine. Ekonomska škola u Novom Beogradu osnovana je pre tri godine i trenutno ima 62 učenika. Jasmina Anđelković, direktor škole, rekla je da im je Ministarstvo verifikovalo sva četiri razreda za smerove ekonomije, prava i administracije.

- Imamo iste nastavne programe kao državne škole, ali organizujemo grupnu i individualnu nastavu koja je slična dopunskoj nastavi. Organizujemo istraživačke grupe i pripremamo učenike za različita takmičenja. Tu su i kulturni klubovi sa muzičkim i foto-sekcijama, kao i klub mladih istraživača. Školarina je 3.500 evra, a u nju nije uračunata cena knjiga - dodala je Anđelkovićeva.

U Ekonomskoj školi koriste se elektronski dnevnici, ali svaki učenik ima svoju šifru, koju znaju samo roditelji, što drugim osobama onemogućava pristup ocenama.
- Naši učenici vole svoju školu. Njima je u školi zanimljivo jer nastavnici nemaju klasičan sistem predavanja, već učenici na zanimljiv način stiču nova znanja - objašnjava Anđelkovićeva.

Gimnazija "Ruđer Bošković" ima 180 učenika, a rad škole procenjuju komisije iz Evropske unije.
- Naši učenici polažu internacionalnu maturu i sa bodovima koje dobijaju direktno se upisuju na Oksford, Kembridž ili neki drugi poznati univerzitet. Godišnja školarina je oko 7.000 evra, a može se sniziti za 10-50 odsto, zavisno od uspeha učenika u školi i na takmičenjima - priča Mladen Šarčević, direktor Gimnazije "Ruđer Bošković".

Jedanaest privatnih škola daje deci i roditeljima mogućnost da biraju. Na jednoj strani su dobri uslovi, mentorska nastava i visoka školarina, a na drugoj besplatna školarina, lošiji uslovi, veliki broj učenika - oko 530. Šta će pretegnuti, uglavnom zavisi od dubine džepa.
M. Jakovljević

Ma niko ne vodi racuna o tome, skole same formiraju svoje cene rade sta hoce itd. Na primer bar sto se tice fakulteta jer to sigturno znam svi privatni univerziteti ce biti zatvoreni osim Akricevog jer ni jedan ne zadovoljava ni jedan uslov za rad cak ni minimalni a to je da ima 70% redovnih profesora a to nema ni jedan. Sto privatnih skola ja nemam nista protiv njih ali bi ministarstvo prosvete trebalo da povede racuna o tome kolke su skolarine ko otvara skolu kao i koga je zaposlio od profesora

@skinerX
zanima me kako to znas da ces bas svi biti zatvoreni?
jer neki od njih postoje vec vise od deset godina
a neki od njih pokazuju, prema mome misljenju, lepu tendenciju da napreduju i da ulazu u svoje studente.
omogucavaju praksu u inostranstvu, razmenu studenata, praksu i poslove preko leta, stipendiraju studente.
i ne tretiraju svoje studente kao poslednje da ne kazem sta vec su obavezni da budu za njih.

Nije narocito bitno kako profesori tretiraju svoje ucenike za renome skole, bitno je kakvi ucenici izlaze iz tih skola.. a ni od karica ni iz megatrenda ne izlaze geniji. Jedino sto kod karica ti zaista imas kvalitetan program i predavace ali prolazis jer si debelo platio, a na megatrendu.. pa znajuci neke koji ga zavrsavaju i koji ga sturidaju.. Ne kazem.. svuda ima izuzetaka.. ali generalno.. vecina onih koji su ga upisali tu su samo zato sto nisu u stanju zavrsiti neko ljudski fakultet..

"Nije narocito bitno kako profesori tretiraju svoje ucenike za renome skole, bitno je kakvi ucenici izlaze iz tih skola.. "

Da li je isto da profesor predaje tako sto cita ili postoji obostrana komunikacija izmedju profesora i studenata ?
Ako ti cita, ti onda uzmes knjigu i vise ne dolazis na predavanja.

Da li je isto kada ti profesor predaje iz knjige iz 1978 godine predmet ciji se trendovi brzo menjaju. U informatici bi to bilo vidljivo. Ubio bi nekog da mi 120 casova teoretise o 2x86 racunaru kao kao vrhuncu ljudskog dostignuca.....na predmetu npr lupam "Uvod u informaticke tehnologije" a pritom ne pomene P4, Windows, Linux....
Ovakve stvari u predmetima kao sto su pedagogija, psihologija, sociologija prolaze.... Kako ja da znam novosti iz tih nauka ? Toga nema u oglasima i na TV-u. Znaci u drzavnim skolama i fakultetima vlada nedostatak novih informacija...ili nisu dostupne...

Sve je ovo moguci stav prema studentu ili uceniku. Studenata ipak ima mnogo samofinansirajucih koji placaju od 40 do 120 xiljada skolarinu. Pa normalno da treba da se otvaraju privatne skole a da se smanjuje broj drzavnih na nivo koji drzava moze da izdrzi

Rodjak mi je redovni profesor na ekonomskom fakultetu i prko njga dolazim do nekih informacija. Najvise univerziteta bice zatvoreno jer ne ispunjavaju osnovna pravila za dodeljivanje licence za rad

I onako se ispiti ne polazu sa onime sto si na predavanjima cuo nego sa onim sto naucis kuci.
Avion kad ucis kako funkcionise ne dignu te na visinu, ubace u kokpit i kazu ti .. aj se snadji dok padas.. ako pogines.. jebiga.

Ne bih se potpuno slozio sa vama sto se tice privatnih fakulteta.
Naime oni su orijentisani vise ka ljudima koji ce u svom zivotu voditi neki biznis ili biti direktori porodicnih firmi(firmi svojih matoraca).Navescu samo primer sina naseg porodicnog prijatelja inace poznatog Beogradskog advokata(necu reci ime posto je opste poznato),e pa on je svog sina upisao na privatni pravni faks,posto misli da ce tamo dobiti lakse i bolje znanje nego na drzavnom pravnom faksu.Sto se tice megatrenda,konkretno za fakultet za poslovne studije i to smer medjunarodno poslovanje,znam da je kvalitetan.I to dosta kvalitetan,posto ucis sustinu stvari a ne razglabas nepotrebno teoretisanje na 2000 strana(uglavnom suvoparne knjige iz 70-tih godina).Sto se tice buduceg radnog mesta studenta koji to zavrsi,definitivno u porodicnom bussinesu ili ako je 4.godinu zavrsio na nekom od stranih fakultetu sa kojim MT ima poslovnu saradnju onda u nekoj ok firmi(ta diploma stranog faksa ipak ima tezinu).
Znam nekoliko primera ljudi koji rade,konkretno u Lufthansi,Mercatoru,i jos par manje poznatih stranih firmi,tj.predstavnicima kod nas,bas oko medjunarodnog poslovanja.Posao im se izmedju ostalog sastoji i od dosta putovanja.U ssutini lakse nago na drzavnim faksevima,ali samo zato sto je gradivo moderno i prihvatljivo za vecinu studenata.

Tamna strana je los kriterijum,prilagodjen bas onim studenima koji dolaze od situiranih matoraca,ali na svakom faksu ako hoces moze da naucis pa i na MT-u i slicnim,ne sprecava tebe lagan kriterijum da nesto naucis perfektno za desetku