I Orvel bi pozadiveo „Fejsbuku” :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

I Orvel bi pozadiveo „Fejsbuku”

Najpopularnija društvena mreža zapravo su „mašina za digitalni nadzor ljudi“, upozoravaju stručnjaci. Statusi i fotografije mogu da se prodaju, iskoriste za reklamu, dostave tajnim službama...

Andrej Diligenski i Dragan Prlja

O „FEJSBUKU“ su Staljin i Orvel mogli samo da sanjaju! Najpopularnija društvena mreža postala je ništa drugo do mašina za digitalni nadzor ljudi, kojoj svojevoljno predajemo sve lične podatke - fotografije, razmišljanja, želje, aktivnosti...

Ovako „Fejsbuk“ opisuju Dragan Prlja i Andrej Diligenski, autori knjige „Fejsbuk i pravo“, koja se prva u Srbiji temeljno bavi svim virtuelnim zamkama u savremenom društvu i čitaocu objašnjava sudsku nadležnost u sve brojnijim internet sporovima.

- Nažalost, živimo u vremenu kada smo svi samo fajl, kada se naše životne aktivnosti arhiviraju u velike servere, a društvene mreže nas poznaju bolje i od nas samih - poručuje Diligenski. - Najgore je što ovakvom stanju doprinosi neznanje ljudi u šta se upuštaju članstvom u nekoj društvenoj mreži. Više od 90 odsto pre prihvatanja svih uslova korišćenja nije ni pročitalo ugovor sa „Fejsbukom“. A uslovi podrazumevaju i to da sav materijal, statuse i fotografije koje postavite na mrežu, zapravo su vlasništvo „Fejsbuka“, koji njihovom prodajom može i da zaradi, iskoristi ga za reklame ili ga preda tajnim službama.

I pored toga što je „Fejsbuk“ izuzetno popularan u našoj zemlji (otvoreno je gotovo 3,5 miliona naloga, po čemu smo, proporcionalno broju stanovnika, među vodećim državama u Evropi), samo mali broj ljudi je svestan zamki koje ih očekuju na internetu. A činjenica je da su zbog ove mreže, pojedinci u Evropi i Srbiji izgubili radna mesta, ali i platili paprene sudske odštete.

- Dešavalo se da poslodavac lovi lažna bolovanja na „Fejsu“ ili „lajkove“, koji su narušavali ugled firme. Tu je sada i softver za prepoznavanje lica, pa ako na mreži neko postavi vašu sliku u pijanom stanju, ona će automatski biti prosleđena svim prijateljima - objašnjava dr Dragan Prlja, jedan od autora knjige. - Takođe, poznat je slučaj iz Holandije, kada je domaćin preko „Fejsbuka“ pozvao prijatelje na žurku. Došao je neverovatno veliki broj poznatih i nepoznatih ljudi, napravili su potpuni haos, a domaćin je morao da plati 200.000 evra odštete zbog narušavanja javnog reda i mira.

Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće bezbedno koristiti „Fejsbuk“ ili ste onog momenta kada je nalog otvoren, zauvek pristali na odricanje od privatnosti?

- Čim ste na „Fejsbuku“, više ne postoji način da budete potpuno bezbedni. Čak i ako koristite lažne anonimne profile, „Fejsbuk“ će vas vremenom primoravati da objavljujute što više podataka o vama... Gde ste, šta radite, kakva su vam politička ubeđenja... Jednostavno, od „Fejsbuka“, ali i interneta ne možete da se sakrijete - uverava Prlja.

Čak i ako niste član, „Fejsbuk“ „lovi“ vaše aktivnosti. Tako sajtovi koji imaju dodatak za društvene mreže, preko takozvanih kukija prate interesovanja posetilaca i šalju im preporučene reklame. Zbog toga je uloga „Fejsbuka“ danas veoma važna i u marketingu, a ne samo za klasično prikupljanje informacija.

Jedino rešenje za ovaj problem, tvrde sagovornici „Novosti“, jeste digitalno opismenjavanje, koje danas gotovo da ne postoji, kako u svetu, tako i u Srbiji. Jer, narušavanje privatnosti se ne dešava samo na društvenim mrežama, već na celokupnom internetu.

- Ima i doktora nauka, koji su potpuno digitalno nepismeni. Nisu ni svesni da svakom svojom aktivnošću na internetu ostavljaju neizbrisiv trag, koji se negde beleži. Deca su poseban problem, jer su društvene mreže postale obavezan deo njihovog odrastanja. Na njima čak objavljuju i uslikane kontrolne zadatke, a ko nema fejsbuk-nalog često je izopšten iz društva. Zato je edukacija dece o ovom pitanju veoma važna - smatra Dragan Prlja.

On podseća da već postoje države koje pokušavaju da stvore nacionalni, kontrolisani internet, kako bi se odbranili od američke kontrole podataka, ali i finansija na mreži.

- Tako nešto već postoji u Iranu, a sličan internet se priprema i u Kini. Ne samo da novac zarađen preko društvenih mreža uglavnom ide u SAD, već je utvrđeno i da je širom Evrope špijunirano iz američkih ambasada. Zbog toga mnoge države pokušavaju da ovaj problem reše nacionalnim internetom. Naravno, da biste tako nešto izveli neophodno je da budete moćna zemlja, što Srbija svakako nije - konstatuje Prlja.

I ostale društvene mreže narušavaju privatnost korisnika. „Gugl plus“ je gotovo identičan „Fejsbuku“, dok je „Tviter“ nešto manje opasan po ovom pitanju.

- Današnji internet jeste poslednji slobodni medij, ali je ujedno i sredstvo za kontrolu, koju čak ni Orvel nije mogao da zamisli. Orvelova mračna predviđanja su dečija igra u poređenju s onim što mi danas proživljavamo. Slučaj Snouden je samo potvrdio koliko se svakodnevno krši privatnost svakog pojedinca, bilo da je reč o predsedniku neke države ili običnom građaninu. S jedne strane, imamo Snoudena i Asanža kao borce za slobodu interneta i privatnosti ljudi, a s druge internet gigante, koji zapravo žele digitalni nadzor ljudi - kaže Andrej Diligenski.

PROJEKAT TAJNIH SLUŽBI

Nije mali broj stručnjaka za informacione tehnologije koji uopšte nemaju dilemu o tome ko je i zašto pokrenuo „Fejsbuk“. Oni podsećaju da se još 1998. godine pojavila vest o pokretanju centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža. Celu priču oko „Fejsbuka“ tada su navodno preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera...

Cilj je bio kreiranje mreže koja će svojim aplikacijama u kratkom periodu privući veliki broj ljudi. Priče o tome kako je neki student stvorio takozvanu mrežnu revoluciju su smešne, jer je samo zakup sistema za pokretanje takvog projekta sa velikim centrom podataka preskup, ukazuju fejsbuk-skeptici.

- Kao autori knjige ne želimo da podležemo teorijama zavere, iako mnoge takve tvrdnje o nastanku „Fejsbuka“, uopšte nisu bez utemeljenja. Podsetiću vas samo da „Fejsbuk“ poseduje najveće na svetu servere veličine 17 fudbalskih terena i kapaciteta od neverovatnih 500 miliona petabajta, u kojima drži sve podatke - naglašava Diligenski.

PRAĆENJE PRIVATNIH PORUKA

Grupa tužilaca, zastupnika korisnika društvene mreže „Fejsbuk“, pokrenula je tužbu protiv te mreže zbog navodnog praćenja privatnih poruka korisnika radi davanja podataka oglašivačima. U tužbi se navodi da kada korisnici preko privatne poruke dele link za neku drugu veb-stranicu, „Fejsbuk“ to skenira kako bi profilisao aktivnost pošiljaoca na internetu.

Tužba je podignuta u Kaliforniji, a „Fejsbuk“ je takođe optužen za sistematsko presretanje poruka kako bi ih iskoristio i profitirao od deljenja tih podataka sa kompanijama koje prikupljaju podatke, oglašivačima i trgovcima. Tužioci traže odšetu od 10.000 dolara za svakog korisnika.

SUĐENJE SAMO U IRSKOJ Prema rečima naših sagovornika, ako želite da sa „Fejsbukom“ istarete pravdu, čeka vas gotovo nemoguća misija, s obzirom na to da je za tužbe iz cele Evrope nadležan sud u Irskoj. - Dosadašnja praksa je pokazala da je za ličnu pravnu borbu protiv „Fejsbuka“, recimo zbog narušavanja privatnosti, potrebno najmanje 100.000 evra. Ono što je takođe važno, svi pojedinačni slučajevi protiv „Fejsbuka“ u Evropi su izgubljeni - otkriva Dragan Prlja.

Preuzeto sa ...