U Srbiji sve više onih koji žele da se podvrgnu estetskoj hirurgiji
I muškarci hrle pod nož zbog lepote
Autor: Nataša Korlat | 13.08.2007 - 08:05


- Bilo mi je užasno teško kada sam godinu dana nakon porođaja shvatila da se moje telo pretvorilo u odvratnu, strijavu, debelu masu. Iako me je muž obožavao, bilo me je sramota da se skinem pred njim. Smršala sam, ali su opuštene grudi i naborani stomak za mene i dalje predstavljali pravu noćnu moru. Odlučila sam se na operaciju. Trajala je četiri sata. Zahvaljujući njoj, sada se osećam kao normalna osoba - priča o svom iskustvu Novobeograđanka V. S. (30).
Ne postoje precizni podaci o tome koliko se stanovnika Srbije zarad lepšeg izgleda podvrglo hirurškom nožu, ali se veruje da je taj broj u stalnom porastu. U prilog tome govori i podatak da je broj klinika za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju duplo veći u odnosu na 2002. godinu. Prema podacima Ministarstva zdravlja, u Srbiji su registrovane 23 bolnice i ordinacije za plastičnu i estetsku hirurgiju, a samo u Beogradu otvoreno je 18 takvih ustanova. Ostale se nalaze u Kragujevcu, Novom Sadu i Čačku.
- Estetska hirurgija u Srbiji je sve popularnija i u tom pogledu nalazimo se negde između Istoka i Zapada. Prilično smo razgolićena nacija, a iako je naše društvo konzervativno, sve više u njega prodire zapadnjačka kultura. Ranije su se estetskom zahvatu podvrgavali samo oni koji imaju dublje džepove, a danas je sve više „običnog“ sveta, koji veruje da će se uz lepši izgled bolje osećati - priča dr Jelena Šukrija, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije u specijalnoj bolnici „Orea“.

Muškarci na liposukciji
Na privatnim klinikama pacijenti i dalje najčešće povećavaju grudi, zatežu bore oko očiju i usana, operišu nos i uši, a povećanje usana postalo je toliko često da neki hirurzi ovu estetsku operaciju posmatraju kao kozmetički zahvat. Primetno je da specijalne bolnice ovog tipa najviše posla imaju pred leto, kada se veliki broj pacijenata odlučuje na isisavanje sala ili liposukciju. Tome posebno pribegavaju muškarci.
- Muškarci čine čak 40 odsto naših pacijenata, a najčešće rade liposukciju, lifting, zatezanje kapaka i korekciju nosa. Odnos žena i muškaraca koji dolaze na plastične operacije prethodnih godina se drastično promenio. Pre samo nekoliko godina svega 10 odsto muškaraca dolazilo je u našu kliniku - kaže dr Šukrija.
Broj žena koje se odlučuju na estetske operacije iz godine u godinu sve je veći, a stručnjaci kažu da se Srbija u tom segmentu ozbiljno približila Evropi.
Kako kažu hirurzi, pacijenti vrlo često dolaze sa nerealnim željama i zahtevaju intervencije koje ne bi pristajale njihovom licu ili figuri.
- Mnogi pacijenti dođu sa slikom nekog glumca ili manekena i hoće da mu uradimo „baš takav nos“ ili žele prevelike grudi. Međutim, dešava se da se njihove želje ne podudaraju sa oblikom njihovog lica ili figurom. Njihov nerealan zahtev se ne uklapa u hirurške standarde ili je u suprotnosti sa normama koje u takvim estetskim procedurama postoje. Ukoliko je pacijent i pored naše sugestije uporan u svojim zahtevima, to znači da nije shvatio suštinu estetske hirurgije ili kod pacijenta postoji dublji psihološki problem. Tada ga šaljemo psihologu, a ako ni to ne pomogne, odustajemo od operacije - priča profesor dr Jefta Kozarski, specijalista za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

Rizik uvek postoji
Iako se većina hirurških zahvata najčešće završava bezbedno, rizik od mogućih komplikacija uvek postoji. Na prvo mesto, dr Kozarski stavlja opasnost od anestezije jer se nikad ne zna kakva će biti reakcija pacijenta na anestetike koji se primenjuju za različite oblike anestezije.
- Bolesnik može biti alergičan na neki sastojak, a da ni sam to ne zna. Operaciju može da zakomplikuje i krvarenje, odumiranje kože, zgrušavanje krvi, tromboembolija ili masna embolija pluća ili mozga, a može doći i do pojave nekroze, tj. do odumiranja kože ili neke infekcija rane. Sve to može da se dogodi pri skoro svakom estetskom zahvatu. Naravno, do komplikacija može doći i usled greške hirurga - kaže dr Kozarski i napominje da su najopasnije operacije sa umerenim i visokim stepenom rizika kao što su liposukcija, skidanje viška kože i sala sa stomaka i smanjivanje grudi. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, smatralo se da silikoni izazivaju razna oboljenja, kao što su rak dojke, reumatoidni artritis i druge sistemski bolesti. Zbog toga su u Evropi i Americi napravljene ozbiljne studije na tu temu, a prema rečima dr Kozarskog, nije pronađen nijedan naučno zasnovan dokaz da su silikoni uzročnici navedenih oboljenja. Suprotno uvaženom mišljenju, čak i majke koje imaju silikone bezbedno mogu da doje decu. Silikoni mogu biti opasni ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, udarcem volana u grudi ili prilikom pada na stepenicama. Tada silikon može da pukne i u tom slučaju obavezno mora da se izvadi ili zameni.

Zbog posla idu pod noŽ
Stručnjaci se slažu da je na povećan broj estetskih zahvata u Srbiji svakako uticao i tempo života i zahtevi koji poslodavci stavljaju pred zaposlene. Osim profesionalnih sposobnosti, danas se traži i lep izgled, a „direktorski stomaci“ koji su nekada bili zaštitni znak uspešnih ljudi više nisu poželjni.
- Sve je manje onih koji se posle radnog vremena mogu posvetiti trošenju kalorija, a to se posebno odnosi na muškarce. Ranije je zaposleni imao vremena da posle radnog vremena ode u teretanu ili na plivanje. Danas je za većinu ljudi u Srbiji to nemoguće jer sa poslom završavaju najranije u pet - objašnjava psiholog Jelena Subotić, specijalista psihoterapije u Domu zdravlja „Ristić“.
Iako žive u drugačijem vremenu, većina odraslih i danas smatra da je estetski zahvat ozbiljna hirurška intervencija. Kod novijih generacija to, ipak, nije slučaj.
- Devojčice odrastaju u drugačijim kulturno-sociološkim uslovima. Na televiziji i bilbordima videće nekoga ko je uspešan i ko lepo izgleda i smatraće da je lep izgled najbitniji u životu, a posebno kad im se kaže da estetske operacije i nisu tako strašne - priča Jelena Subotić i dodaje da bi pre svake operacije pacijent trebalo da porazgovara sa psihologom ili psihoterapeutom, kao što je to slučaj na Zapadu.

Najčešći zahvati na VMA
operacija                                            | cena zahvata | dodatni troškovi | ukupno
operacija ušiju                                   36.000                 4.000                      40.000
korekcija nosa                                  70.000 preko    30.000               ~ 110.000
povećanje grudi                               110.000**           26.000                   136.000
zatezanje i uklanjanje viška
kože i sala sa stomaka                   90.000                  40.000                   130.000
zatezanje kapaka                              48.000                  7.000                      55.000
*cene su u dinarima
**cena obuhvata operaciju i implant
***troškovi anestezije, zavoja ili ležanja i lekova

Stranci plaćaju 30 odsto skuplje
Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu svako može da se podvrgne plastičnoj i estetskoj operaciji. Ukoliko se radi o vojnom osiguraniku, a operaciju želi uraditi iz funkcionalnih ili psiholoških razloga, zahvat može biti besplatan. Na primer, ukoliko dete ima prominentne uši, a posle pregleda psihologa se utvrdi da je zbog toga odbačeno u društvu ili se oseća manje vrednim, operacija će biti besplatna. Slično je i sa deformacijom nosa, koja ima za posledicu otežano disanje. Na VMA se primaju na operativno lečenje i strani državljani. U tom slučaju, troškovi su skuplji za oko 30 odsto u odnosu na cene za civilne i vojne osiguranike u Srbiji.

Najčešći zahvati na privatnim klinikama:
operacija                                                          cena
popunjavanje usana                                    oko 400
povećanje grudi                                            od 1.700 do 6.000
liposukcija                                                      oko 2.000 po regiji
korekcija nosa                                              od 1.000 do 2.000
operacija ušiju                                              600
*cene su u evrima

Povećavanje grudi pod opštom anestezijom
- Grudi se povećavaju pod opštom anestezijom. Napravi se rez na jednom od nekoliko mogućih mesta: oko bradavice, na pazuhu, ispod dojke ili na pupku. Tu se naprave tzv. džepovi (ležišta za proteze), u koje se potom stavlja silikonska ili neka druga proteza dojke. Silikon se sastoji od polietanske kapsule, koja čini školjku proteze i od silikonskog gela. Posle operacije može doći i do gubitka osećaja na koži ili bradavicama i do godinu dana, ali je to prolaznog karaktera i nema nikakvih posledica po zdravlje, niti eventualno kasnije dojenje - objašnjava dr Kozarski.

Liposukcija
Klasičnom liposukcijom ne bi smelo da se isisa više od četiri, pet litara sala, kolika je optimalna granica. U suprotnom bi moglo da dođe i do smrtnog ishoda, zbog razvoja trombo ili masne embolije. Takvi slučajevi ranije su se dešavali jer je klasična liposukcija imala ograničenja i određene nedostatke. Danas je liposukcija napredovala i daleko je osavremenjena. Postoje ultrazvučne liposukcije ili tzv. megaliposukcije, koje omogućavaju uklanjanje mnogo veće količine sala.
- Ultrazvučnom sondom kroz mali rez na koži prvo se razbiju masne ćelije, a salo se pretvori u emulziju. Kanilom, koja je povezana sa vakuumom aparata, salo se izvlači u posebnu posudu - kaže dr Kozarski.

Izvor: Blic