"Ukinite imunitet za UN"
18. jun 2008. | 14:42 -> 18:04 | Izvor: B92, Beta
Hag -- Porodice žrtava genocida u Srebrenici 1995. pozvale su holandski sud da ukine imunitet Ujedinjenim nacijama u tužbi koju su podnele protiv UN i Holandije.

Tužba je podneta zbog toga što oni nisu zaštitili muslimanske civile, a to im je bio zadatak u Srebrenici. U Hagu je danas počeo glavni pretres po civilnoj tužbi koju je prošle godine podnelo oko 6.000 rođaka žrtava Srebrenice. Porodice oštećenih smatraju da se imunitet UN ne može primeniti u ovom slučaju.

Majke i supruge muškaraca ubijenih u Srebrenici zahtevaju da holandski sud utvrdi da su za masakr, pored Vojske Republike Srpske, bili odgovorni i holandski vojnici koji su pod zastavom UN čuvali u to vreme zaštićenu zonu Srebrenicu.

Ova tužba je samo jedan od postupaka koji se već vodi i u kojeme se postavlja pitanje odgovornosti UN i holandskih vojnika.

Majke Srebrenice krive holandske vojnike da su i oni ogovorni za zločin koji se dogodio u julu 1995. Pošto su snage predvođene Ratkom Mladićem ušle u Srebrenicu, hiljade Muslimana potražili su utočište u holandskoj vojnoj bazi u obližnjim Potočarima.

Holanđani su ih međutim predali Vojsci RS, kaže Sabaheta Fejzić, koja je u tom zločinu izgubila supruga i sina

Oni traže od suda da prizna odgovornost Holandije i UN u masakru 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, koji su srpske snage pod vođstvom Ratka Mladića počinile u Srebrenici, koja je tada bila prolgašena zaštićenom zonom pod zaštitom holandskih vojnika u sastavu UN.

Pravni zastupnik Holandije Bert Jan Hucagers rekao je da sud treba da se proglasi nenadležnim za tužbe protiv svetske organizacije, navodi agencija AFP.

Hucagers je rekao sudu da su Bosanski Srbi krivi za masakr, a posebno general Mladić, i da je važno za UN da zadrži imunitet da bi mogle da sprovode svoju dužnost. On je rekao da se Holandija ne smatra odgovornom za zločine počinjene nad hiljadama Muslimana.

Advokat koji zastupa porodice iz Srebrenice Marko Gericen rekao je da je Holandija dozvolila da interesi UN prevladaju nad interesima 6.000 žrtava i da njihove porodice posle 13 godina traže "priznanje i nadoknadu", prenosi Rojters.

U odvojenom procesu u ponedeljak u holandskom sudu saslušane su dve pojedinačne tužbe protiv Holandije u kojima joj je pripisan nemar u slučaju Muslimana iz Srebrenice.

Masakr u Srebrenici je jedini ratni zločin u ratu u bivšoj Jugoslaviji koji je međunarodni sud proglasio zločinom genocida.

Obeležavanje 13. godišnjice

Organizacioni odbor za obeležavanje 13. godišnjice genocida u Srebrenici usvojio je program manifestacije, koja će se održati od 27. juna do 17. jula. Centralna manifestacija će biti 11. jula u memorijalnom centru u Potočarima kod Srebrenice.

Predstavnice udruženja porodica žrtava odlučile su da nagrada "Srebrenica 1995" ove godine bude dodeljena američkom senatoru Džozefu Bajdenu.

»Niko nije tražio vagon prve klase« - iz sutrasnjeg broja casopisa Vreme


Prema navodima muslimanskih zvaničnika, prebacivanje stanovništva po severnoj Bosni odigravalo se gotovo isključivo u zapečaćenim teretnim vagonima.

Prema navodima svedoka, prva su dva voza, u kojim se nalazilo oko 4000 ljudi deportovanih iz mesta Kozarac, prošla kroz Banjaluku oko 12. juna 1992. Deo ljudi je transportovan u putničkim, no većina je putovala stočnim vagonima.

"Čak i oni ljudi koji su bili u putničkim vagonima izgledali su iscrpljeno i u užasnom stanju. Ali stražari nisu dopustili da iko s njima razgovara", priča jedan saradnik Merhameta, muslimanske dobrotvorne organizacije u Banjaluci, koji je bio na licu mesta pri prolasku prvih vozova.

Nakon vozova koji su prošli oko 12. juna 1992, prema navodima muslimanskih zvaničnika, teretni vagoni natrpani deportovanim ljudima redovno su prolazili kroz Banjaluku, no to se događalo nakon što je nastupio noćni policijski sat, u vreme kada niko od građana nije smeo da se približi železničkoj stanici.

Šef policije u Banjaluci Stojan Župljanin, prikazao nam je deportacije u ružičastom svetlu, sugerišući nam da su starci, majke s decom i mala deca, u stvari, zatražili da budu deportovani na način koji krši međunarodne konvencije o zaštiti civila u ratu. Župljanin nam je izjavio da su vozovi bili organizovani zato što je "određen broj muslimanskih i hrvatskih građana izrazio želju da se iseli iz srednje Bosne". On je implicirao da su izbeglice bile srećne zato što su prevožene u stočnim vagonima: "Niko od izbeglica nije tražio vagone prve klase, niko od njih nije rekao da ne želi ići ako im ne osiguramo putnički voz. Sve je bolje od hodanja." Naznačio je da je alternativa bio prisilni marš od 150 kilometra.

Na pitanje zašto policija nije dopustila muslimanskim volonterima da osiguraju hranu i vodu za izbeglice, Župljanin je samo rekao: "To je bila mera sigurnosti."

Roj Gatman, Seška Stanojlović ("Svedok genocida" 1993)

off obrisan

Ljudi imajte malo obzira.

Prava slika Srebrenice: Muslimani počinili najviše zločina

Autoru Milivoju Ivaniševiću bilo je dovoljno 65 strana da opiše, kako ih on naziva, obmane svetskih zvaničnika nad stanovništvom celog sveta, a na čak 70 strana su pobrojana imena mučenih i pobijenih Srba iz Srebrenice i biračkog kraja

Knjiga „U Traganju za istinom“ govori o jednoj sasvim drugačijoj realnosti o događajima u Srebrenici, gde pisac u potpunosti poriče da su Srbi mučili i ubijali muslimane.

Autoru Milivoju Ivaniševiću bilo je dovoljno 65 strana da opiše, kako ih on naziva, obmane svetskih zvaničnika nad stanovništvom celog sveta, a na čak 70 strana su pobrojana imena mučenih i pobijenih Srba iz Srebrenice i biračkog kraja.
Ne oslanjajući se samo na svoja saznanja, Ivanišević u knjizi navodi kontradiktorne citate predstavnika protivničke strane posle događaja u Srebrenici.

Prema Ivaniševićevom istraživanju, najveće zločine u Srebrenici počinila je vojska Bosne i Hercegovine pod vođstvom Nasera Orića, uz blagoslov Alije Izetbegovića, tadašnjeg predsednika BiH. Izvrtanja istine u organizaciji Kofija Anana i bosanske strane, prema tvrdnjama autora, dovela su do toga da su Srbi predstavljeni svetu kao zločinci koji su mučili i ubijali žene i decu muslimane. U knjizi su izneti podaci prema kojima je bilo potpuno obrnuto.

Arhiva skriva istinu

Naime, Ivanišević navodi reči profesora istorije i nekadašnjeg prorektora na Ilinois univerzitetu u Čikagu dr Nikole Moravčevića, koji je u intervjuu jednim dnevnim novinama u Srbiji opovrgao tvrdnje preovlađujućeg stava svetske javnosti.

- Imao sam sreću da, dok sam bio prorektor na Univerzitetu upoznam Butrosa Galija koji mi je dozvolio pristup arhivama. Možda je prejako reći da su šokantni podaci, ali sam došao do dokumentacije koja ukazuje da je u Sekretarijatu Saveta bezbednosti postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova dopisivao srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je činila druga strana. I za mene je bilo iznenađenje da je i put informacija koje su stizale, u najvećem delu, bio prilično čist, a da su ih službe u SB upotrebile tako da dokažu svu monstruoznost Srba. Ustanovio sam, i napisao, da se išlo čak dotle da je izveštaj prvog komandanta snaga UN u Bosni Satiša Nambijara o zločinima bosanskih muslimana, skinut sa agende dnevnog reda zasedanja - rekao je Moravčević.

Zloupotreba mrtvih

Pored ovog citata, Ivanišević takođe piše i o tome da su mrtvi u Srebrenici zloupotrebljavani, odnosno da se u spiskovima pokopanih žrtava iz jula 1995. godine nalazi veliki broj osoba koje su kasnije bile registrovane kao birači opštine Srebrenica za izbore naredne 1996. godine.

Ovakav pogled na dešavanja u Srebrenici zaista može da zaintrigira čitaoca i da ceo katastrofalni rat u Bosni i Hercegovini prikaže na jedan potpuno drugačiji način, koji svetskoj javnosti nije bio najrealnije prikazan ni s jedne ni sa druge strane.


Izvor: Glas Javnosti