I deca se sve češće leče od kocke

Sava je dečak od sedamnaest godina, ima pet godina kockarskog iskustva i dva i po meseca se leči od bolesti zavisnosti u Centru za porodičnu terapiju alkoholizma u Paunovoj 2 Instituta za mentalno zdravlje. Za njegovu bolest patološkog kockanja lečenje je dugotrajno i neizvesno, kažu lekari. Počeo je slučajno, bezazlenom igrom na slot mašini koju mu je pokazala tetka kada je imao 12 godina.


Doktorka Vera Trbić, neuropsihijatar i šef Centra za porodičnu terapiju alkoholizma, u kome se već dve godine uspešno sprovodi program lečenja patološkog kockanja, predstavila nam je Savu i njegovu sudbinu kao tipičan primer maloletnika koji je postao zavisan od kocke. Dr Trbić kaže da svetski podaci govore da se u svim zemljama nakon legalizacije kocke povećao broj patoloških kockara, kao i da u posebno rizičnu grupu spadaju deca od 11 do 21 godine starosti.

- Imao sam dobitnički period od tri godine. Sve do novembra prošle godine non-stop sam dobijao, po milion dinara i više. Provodio sam i po 48 sati neprestano u kockarnicama. Ponašao sam se bahato, izlazio po splavovima, spavao po hotelima. Plaćao sam društvu koje je sa mnom bilo samo zbog para. Taksijem sam išao na more u Budvu da se kockam, a roditeljima sam govorio da sam sa drugom i njegovim roditeljima u vikendici. Taksistima sam plaćao da mi iznajmljuju sobu u hotelima „Slavija“ ili „Interkontinental“, jer sam maloletan. Počeo sam ozbiljno u osmom razredu sa kladionicama, pokerom, slot mašinama, ali sam kasnije najčešće igrao rulet, barbut (kockice) i preklape (karte) u kockarnicama „Fer plej“, na Terazijama, u „Ruskom caru“, „Eldoradu“, hotelima „Balkan“ i „Slavija“. Nikada mi nisu tražili ličnu kartu, sem jednom, a tada sam imao spreman falsifikat - priča za „Blic“ Sava, mršavi sedamnaestogodišnjak, nemirnih kestenjastih očiju, dečak iz prosečne, građanske porodice koji posle dvomesečne terapije u dnevnoj bolnici otvoreno govori o svom, kako kaže, nezrelom ponašanju.


Mafija za petama
Sava je prestao da se kocka i potražio pomoć u trenutku kada više nije mogao da podnese pritisak poverilaca, uterivača dugova i mafije koja mu je bila za petama. Doktorka Trbić upozorava da većina patoloških kockara zatraži pomoć tek u trenutku kad zapadne u velike probleme sa dugovima.

- Pacijenti koji su nam se obraćali već su bili u tolikim dugovima da su bili prinuđeni da prodaju stanove da bi ih vratili. Najgore je to što roditelji prvo iscrpe sva negativna rešenja pre nego što se jave. Uobičajeno je da prvo ne vide ili ne žele da priznaju da dete previše vremena provodi igrajući se na kockarskim mašinama. Zatim obično sledi period kada to kriju, mama od tate ili tata od mame, onda traže da dete obeća da neće više da se kocka i tako dok ne upadnu u najgore probleme. Neophodno je prvo edukovati roditelje kako da prepoznaju problem i šta da rade. Najgore je ćutati. Deci takođe treba objasniti razliku između zabave i patologije - kaže za „Blic“ dr Trbić.


Mamci na sve strane
Kod nas nisu rađena ozbiljna istraživanja o „inficiranosti“ ovom bolešću, tako da nema egzaktnih podataka, ali je činjenica da se Centru poslednjih godina javlja sve više ljudi sa ovim problemom, kao i da u Beogradu biznis sa kockarnicama, kladionicama i igračnicama doživljava procvat. Poker aparati i ruleti sve su bliži školama, jer je po novom Zakonu o igrama na sreću smanjena dozvoljena udaljenost od dečjih i školskih ustanova na 150 metara. Na kladionicama i kockarnicama vidno je istaknuto upozorenje da je zabranjen ulaz osobama mlađim od 18 godina, ali to se većinom ne poštuje, jer Sava i njegovi vršnjaci ne bi ni upadali u probleme da se radi po zakonu. Automata je sve više i po kafićima i restoranima.

- Uprava za igre na sreću ima svega 17 zaposlenih i to svakako nije dovoljno da bi se kontrolisala cela Srbija. Još nije formirana služba kontrole. Poreska uprava takođe može da dojavljuje da li se poštuje odredba o zabrani ulaska maloletnicima, a mi redovno obaveštavamo policiju o svim dojavama koje dobijemo. Međutim, nemamo povratnu informaciju od policije šta se događa i u kojoj meri se krši ova odredba - kaže za „Blic“ Marina Miljković iz Republičke uprave za igre na sreću u Ministarstvu finansija, koja je po zakonu dužna da kontroliše sprovođenje zakonskih odredbi.

Puštanje maloletnika u kladionice, igračnice i kockarnice je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do tri godine i novčana kazna od 10.000 dinara do milion. Budimir Poluga, načelnik Odeljenja za javni red i mir beogradske policije, kaže za „Blic“ da su proteklih meseci organizovane redovne policijske kontrole kockarnica i da će podaci uskoro biti poznati.

- Najvažnije je i na tome stalno insistiram da kockarnice budu što dalje od škola, ali izgleda da se o tome ne vodi dovoljno računa - kaže Poluga za „Blic“.



Izvor: Blic \ T. Spaić