Taj razgovor sa njim je vec obavljen i on je citavu tu situaciju prilicno dobro prihvatio... Cak se i nas dvoje dobro slazemo i imamo neki zajednicki jezik... Jedino sto mi smeta je to vezano za spavanje...on gleda i horor filmove..i cita Dilan Dog-a..i za sve je velik i odrastao  ( vec ima simpatije - pubertet je zakucao) ...samo sto eto...plasi se da spava sam...Koliko sam upoznata, i sa majkom spava kod kuce....
Zanima me da li da insistiram kod decka da povede taj razgovor sa njim ili da ih pustim...mada meni je to skroz glupo...toliki decak, koji se nocu rita i gura sve oko sebe...a spava sa roditeljima...ja i sesta smo poslednji put spavale kod mojih roditelja pre polaska u skolu...zato se i cudim...a i generalno mislm da time sto mu je dozvoljeno bas sve sto pozeli, da nije dobro za dete...mislim da to nije pravi nacin za kompenzaciju...ali necu da se mesam...

A, da ga odvedete kod decijeg psihologa... mislim... ipak je on strucniji od svih nas, a to nije sramota... mozda je u pitanju neki veci i dublji problem...

OK, Thanks.... valjda cu naci pravi nacin da predlozim tako nesto.....

nama je dr ovo preporucila kao nacin da izbacimo bebu iz naseg kreveta 
tj. ne bas drzanje za ruke, jer je u pitanju mala beba, ali da drzanje ruke na bebecoj tibi i sl.
ona time ima kontakt sa mamom i ne oseca se samom i napustenom, a svako spava u svom krevetu
da li ce to da 'radi', videcemo... 

Moj klinac ima već 5 i po godina i spava samnom,ponekad sa mojom mamom. Nikako ne mogu da pobegnem na "mojcu", a budim se sva polomljena..