Huan Ponse de Leon

Huan Ponse de Leon (špa. Juan Ponce de Leon) (Senterva de Kampo 1460. - jul 1521.) je bio španski konkistador i istraživać. Kao mlad pridružio se u ratu za Grenadu, poslednjim uporištem Arapa na iberskom otoku. Bio je i na krovu sa Kristiforom Kolumbom na njegovom drugom putovanju u Novi svet (Ameriku). Španski kralj ga mu je dodelio titulu prvog Guvernera Portorika.

Prvo putovanje u Ameriku

Predpostavlja se da je Huan prvi put stao na američko tlo kod grada Kokburn (Cockburn Town) na otoku Veliki Turk od otočja Turk i Kajkos ali nastani se na Hispanjoli. Pomaže u osvajanju istočne Hispanjole (danas Dominikanska republika) i dobija titulu gubernatora Provincije Higuej, koju su ustanovili. Kasnije je otišao u osvajanje Novog portorika.

1508. Ponse de Leon podiže prvu naselbinu u Portoriku, zvanu Kapara. Loklani indijanci (Tajani) su se suprostavili ali bili poraženi. Tako je ceo otok Portoriko potpao pod španjolsku vlast i Huan Ponse de Leon dobija 1509. titulu Gubernatoa Portorika. Sa ostalim konkistadorima prinudili su lokalne indijance da su radili za njj, ali puno njih je umrlo prilikom zaraženja sa evropskim bolestima, na koje indijanci nisu bili imuni. Sa iskorištavanjem indijanaca Ponse de Leon je obogateo.
 
Indijanci dočekuju konkistadora Ponse de Leona

Degradacija iz gubernature

Nakon smrti Kristiforja Kolumba 1506., koji je bio imenovan za dosmrtnog vojnog upravnika osvojene zemlje u Novom svetu, Španci odbijaju taj privilegij njegovom sinu Dijegu Kolumbu. Tako je mesto gubernatora Portorika zadržao Ponse de Leon. To je navelo Dijega Kolumba da se prituži na vrhovni sud u Madridu, gde je i dobio sudski spor. Ponse de Leon je lišen gubernature 1512. Pošto se Huan osečao izigranim, nije hteo da služi pod Dijegom, i za sebe je istržio pravo na istraživanje zemlja severno od Kube.

Vrelac mladosti

Uz Huana Ponse de Leona je vezan veliki mit o Vrelcu mladosti, kojeg je Huan navodno tražio po Floridi. U stvari Huan je tražio moralno prerođenje sa slavom i čašču koju je dobio prilikom otkrivanja Floride. Naime, indijanci sa Portorika su govorili Špancima o bogatoj zemlji severno od Biminija (otočje Bahama), gde je Ponse de Leon tražio zlato, robove i nove zemlje nad kojima bi imao upravu u imenu španske krune. Taj mit je prvi put pomenut u memoarima Hernana de Eskalanteja Fontede 1560. Taj mit je bio preuzet i u hronološkoj knjigi Antonija de Herera Tordesiljasa Historia general de los hechos de los Castellanos, koja govori o zbivanjima Španaca u američkim kolonijama od 1492. do 1554.

Otkriće Floride

1513. Ponse de Leon je u svoj trošak napravio ekspediciju sa tri lađe. 27. marta 1513. vidi prve otoke na svome putu ali nastavi plovidbom. 2. aprila otkrije zemlju koju razgalsi La Florida (današnja Florida) i razglasi je španskim posjedom. 2.april je i španski praznik Pascua Florida odatle je Florida dobila svoje ime. Još danas je 2. april državni praznik Floride. Ponse de Leon je nastavio plovidbom uz obalu Floride i kartirao reke na putu i obalu. Nakon plovidbe do današnjih Kej Biskejna, Florida Kejsa, Kap Romana vratio se u Portoriko.

Govori se da Ponse de Leon nije prvi Evropljanin na tlu Floride, jer kažu da je tamo 1513. več naišao na španjolsko govorečeg indijanca.
 
Statua Ponse de Leona u San Huanu,Portoriko. Kip je uljeven od zapljenjenih engleskih topova godine 1792.

Povratak u Španiju

1514. Ponse de Leon se vrati u Španiju gde dobije pravo da osvoji ljudstvo Karibe, otok Gvadelup i kolonizuje Floridu. Ekspedicija na Gvadelup 1515. nije uspela i vrati se na Portoriko gde ostane do 1521.

Poslednjja plovidba prema Floridi

1521. Huan Ponse de Leon sprovede i plan kolonizacije Floride sa dve lađe i 200 ljudi, uključujući bogoslove, seljake, stoku (među ostalom i 50 konja) i alat. Ekspedicija pristane na jugozapadnoj obali Floride pred današnjeg zaliva Šarlot. Tu su Španci napadnuti od strane indijanaca. Pri tom je Ponse de Leon pogođen otrovanom strelicom u ramen. Kolonisti se vrate u Havanu, gde Ponse de Leon umre od otrovanja. Njegov je grob danas u katedrali Starog San Huana u Portoriku.

Izvor: Wikipedia