Mesto divljeg pejzaža - Stara Baska
 


"Vino se ovde nekad moglo na tanjuru rezati", priča Mate, meštanin Stare Baške i pominje još neke stvari, koje su odavde nestale, na primer, pčelarstvo i mnogo bolje ribare od današnjih. Mi te pobrojane nedostatake uopšte ne primećujemo - osim vinograda, tu su i pčelari i ribari, sad koliko su oni ranije bili bolji, pojma nemamo.
Nama je sve što nas ovde okružuje doživljaj s netaknutom prirodom, a da se ne pominju emocionalni potresi, naravno, krajnje patetični, koji obuzimaju svaku naivčinu, iliti, bivšeg Jugoslovena pri ponovnom susretu s dobrim starim hrvatskim primorjem. Dakle, Stara Baška smestila se u Kvarnerskom zalivu, na jugozapadnoj obali ostrva Krk. Nekada se ovo staro ribarsko selo zvalo Kraj, jer se nalazilo na samom kraju ostrva. Davno, kada je tamo harala kuga, preživeli su se preselili na mesto današnje Stare Baške, nešto malo bliže pre samog kraja ostrva. Od nekadašnje Stare Baške, ostali su zidovi srednjovekovne crkve Sveti Jeronim, kroz čije se razvaline pruža jedinstven pogled na kristalno čisto more.
Plažu svako može da bira prema sopstvenom ukusu u brojnim uvalama, na kojima, ako vam se prohte, možete biti i potpuno sami. Peščanih plaža nema. Ovo je mesto za one koji uživaju u divljem pejzažu čistog mora, kamena i stena. Za one koji traže mir. Broj stalnih žitelja Stare Baške je 70, a leti oko 700. U selu su jedna prodavnica, restoran i mesna crkva Svi sveti. Za meštane, a i za turiste, koji se odluče da ovde provedu odmor, to je sasvim dovoljno. Ako zažele širu ponudu, blizu su gradovi Krk i Rijeka, a za one kojima ne treba viza, ni Trst nije daleko. Na horizontu, s obale, vide se ostrva Galun, Goli otok, Sveti Grgur i, u daljini, ljubičasti Rab. Iznad mora, svuda okolo, brda i krš iz koga se čuje beketanje ovaca.
Pored ribarstva, ovčarstvo je ovde glavno zanimanje. Jagnjetina iz Stare Baške je nadaleko čuvena. Ovce se drže na otvorenom, kreću se slobodno, kao divlje. Pasu lekovito bilje i travu. Tokom zime, kada duva jaka bura, slana voda koju ona nanosi preko ostrva, dosoljava travu. Ovaj prirodni proces kasnije daje jagnjetini poseban ukus, pa se sva ljubav i razneženost prema simpatičnim jagnjićima, načas utopi u apetitu pred poznatim specijalitetom "ispod sača". Kada se ovce šišaju, odvajaju se u torove kamenih ograda u raznim oblicima, koji iz daljine podsećaju na kamene cvetove. Pastiri svoje stado lako prepoznaju. "Znamenje", znak koji ovce nose obično na uhu, prenosi se iz generacije u generaciju, pa se ovde kaže da onaj koji ga nema i nije neki gazda. Jednom rečju, Stara Baška je primer tipičnog, netaknutog mediteranskog kraja, za koji pred proždirućim turizmom ne verujete da više postoji.
Možda su ovde nekad ribari bolje lovili ribu, a verovatno je bilo i više pčelara. Svejedno je. Žalfija, lavanda, smokva, menta i lovor u organik izdanju još se mogu nabrati u ogromnim količinama, sveža riba je uvek na stolu, a dobri meštani su uspeli da sačuvaju svoj mir i ljubazno ga podele sa gostima, posebice sa naivčinama, iliti bivšim Jugoslovenima sa početka teksta. Aleksandra Ćuk

Izvor: Danas

---