Hrvati bi se ili ne bi vratili u Srpsku! :: Srpski Nacionalisticki forum

БAЊОЛУЧКИ бискуп, Фрањо Комарица, редовно користи сваку прилику да у jавности апострофира како се избjеглице и расељена лица хрватске националности и даље не враћаjу у Српску, индиректно (или директно) оптужуjући актуелну републичку власт за то.

Тако бискуп Комарица недавно ниjе пропустио прилику да пред наjвећи католички празник подсjети да између два Ускрса "ниjе било помака у рjешавању проблема избjеглих и расељених Хрвата". Наравно, при томе jе мислио на проблеме са њиховим повратком у Републику Српску.

Међутим, да ли су овакве оптужбе Фрање Комарице утемељене на истини или на покушаjу да се стварно стање не прикаже онако како заиста jесте, већ како одговара дневноj политици?

Aко jе судити по тренутном стању на терену, у диjеловима Српске, коjи су приjе грађанског рата у БиХ били насељени хрватским становништвом, већина домаћинстава jе доведена у функционално стање - куће су поправљене или наново изграђене, помоћни обjекти такође, а ту и тамо може се видjети и понеко живо биће. Намjерно кажемо "може се видjети", jер су на поменутим подручjима Српске Хрвати присутни у већем броjу само преко викенда или за вриjеме годишњег одмора.

Иако има све услове за повратак и живот на своjим предратним огњиштима, хрватско становништво не жели за стално да се настани у Републици Српскоj. Вjероватно зато што им jе тамо, гдjе су отишли током рата, сада боље...

Своjевремено, док jе обављао дужност помоћника министра за избjеглице и расељена лица у Влади Републике Српске, Мато Маjсторовић jе често знао да каже како су "средства уложена у повратак Хрвата у Посавину, средства бачена у воду".

Да jе Маjсторовић био у праву, говоре и чињенице са лица мjеста.

Како jе jавио дописник "Гласа Српске" из Брода и Дервенте, Боро Теофиловић, у Посавини jе, захваљуjући донаторским средствима међународне заjеднице, али и новцем коjи су владе оба бх. ентитета уложиле у повратак Хрвата, обновљен велики броj кућа, повратницима jе додиjељена механизациjа за обављање пољопривредних радова, а поклоњена jе и стока. Све то учињено jе са циљем да повратак предратног хрватског становништва буде одржив. Међутим, и поред таквих услова, Хрвати се нерадо враћаjу у своjа пређашња мjеста живљења.

За повратак Хрвата у мjесто Бунар, код Дервенте, америчка агенциjа УСAИД, у сарадњи са Министарством за људска права и избjеглице у Савjету министара БиХ и владама Српске и Федерациjе БиХ, обновила jе 75 кућа Хрватима у овом мjесту, коjи су - наводно - изразили жељу за повратком. Оваj проjекат, назван "Одрживи повратак", коштао jе око 4,5 милиона долара, а подразумиjевао jе и обезбjеђивање услова са самосталну дjелатност повратника, како би сопственим радом зарађивали за своj и животе чланова своjих породица.

Jапанска влада jе житељима Бунара донирала трактор, а сви повратници добили су и по краву. Међутим, од истинског повратка ниjе било ништа. Наводни повратници су стоку, коjу су добили, поклали, а ниjе познато гдjе се загубила механизациjа.

Само у неколико кућа у Бунару данас неко живи, и то - углавном - стариjе особе. У остале куће власници долазе повремено, или да их обиђу или да у њима проведу викенд.

Слична ситуациjа jе у jош неколико села на подручjу дервентске општине, у коjима jе обновљен велики броj хрватских кућа, али у њима нико не живи.

У Шушњарима, на примjер, jош приjе пет година обновљено jе 50 кућа. Идентичан броj кућа обновљен jе и у Пољарима, док jе у Модрану таj броj знатно већи. Међутим, у свим мjестима слика jе иста - обновљене куће "зjапе" празне. Важно jе истаћи да су путеви до свих поменутих мjеста поправљени, доведена jе струjа, а у Модран чак и вода.

Aли jе, такође, важно поновити да се у та села готово нико од Хрвата не враћа...

На коjи начин су обнављане куће и ко jе то финансирао, као и колико jе до сада уложено донаторских средстава у ову намjену, тешко jе рећи. У дервентскоj општини, али и у самом Одсjеку републичког Министарства за избjеглице и расељена лица у овом граду не располажу тим подацима.

- Свако jе улагао, али касниjе нико никоме ниjе полагао рачуне, па не можемо прецизно да кажемо колико jе новца до сада уложено у повратак Хрвата у дервентску општину. У сваком случаjу, та средства су огромна - рекли су у општини Дервента.

Да Хрвати неће да врате у Посавину потврдио jе за наш лист и предсjедник Скупштине општине Брод, Jосип Опачак. Он jе рекао да се у ову општину вратило свега око 700 Хрвата, али да таj броj ниjе званичан.

- У општини не располажемо тачним подацима о повратку Хрвата у Брод. Он jе истакао да разлог зашто се предратно хрватско становништво не враћа у ову општину ниjе безбjедоносна ситуациjа, већ економска. Ниjе само довољно да човjек има кров над главом. Треба да има и посао - истакао jе Опачак.

Када jе риjеч о обнови кућа, Опачак jе нагласио да су куће обнављане преко разних удружења, коjа нису дjеловала у координациjи са општинским органима. Посао су, углавном, склапали представници тих удружења, донатори и поjединци.

- Због таквог начина обнове данас jе немогуће утврдити колико jе донаторских средстава утрошено - навео jе Опачак.

ИСТAКНУТИ привредник из Дервенте, Мато Маjсторовић, коjи jе jедно вриjеме радио у Министарству за избjегла и расељена лица Републике Српске рекао jе да су Хрвати са овог подручjа одувиjек тежили да живе у Хрватскоj.

- Када им се таква прилика пружила, они су ту жељу и остварили - каже он.

Чињеница jе да у Посавини има више обновљених кућа, него хрватских повратника. Приjе годину дана, бивши члан Предсjедништва БиХ, Иво Миро Jовић, изjавио jе у Броду како само у Посавини има пет хиљада обновљених кућа, чиjи су власници Хрвати и у коjима нико не живи.

Хрвати, коjи су приjе рата били носиоци станарских права, пошто су за "jефтине паре" откупили станове у Дервенти и Броду, те исте станове су продали. Сада хрватски политичари шаљу поруке да Хрвати не продаjу своjу имовину, jер ће се можда неко некада у њу вратити.

Дописник нашег листа из Шамца, Васо Aнтић, jавио jе да jе у Тишини, код Шамца, приjе рата живjело 1.125 житеља хрватске националности у 250 домаћинстава. У ово село до данас се вратило свега 150 становника, коjи живе у 50 поправљених кућа. Jош толико поправљено jе донациjама и властитим учешћем, али те куће већ дуже вриjеме нису усељене.

Предсjедник мjесне заjеднице Тишина, Паво Жупарић, рекао jе да jе већина мjештана изразила жељу да се врате своjим предратним огњиштима.

- Педесетак кућа jе поправљено, али су закључане и зврjе празне. Хрвати наjављуjу повратак у Тишину већ дуже вриjеме, али до тога никако да дође. Наjвећи разлог за одлагање повратка jе недостатак посла. Ми смо створили услове за повратак: школа у селу ради, обновили смо путеве, електричну мрежу, реновирали цркву, средили фудбалско игралиште, читаоницу... - истакао jе Жупарић.

Он jе додао да jе прошле године асфалтиран километар и по пута кроз околне засеоке. Пола средстава обезбиjедила jе Скупштина општине Шамац, а пола сами мjештани.

Aли, остаjе чињеница да су у Тишини многе куће закључане, а власници се поjављуjу само викендом.

Слична ситуациjа jе и у другим селима, у коjима су до рада живjели Хрвати - Засавици, Корници, Доњем и Горњем Хасићу. У Засавици, на примjер, готово све куће су поправљене, а вратило се само тридесетак одсто предратних мjештана. Такође, у Корници jе поправљено три четвртине кућа, а усељено jедва половина.

Према попису становништва, обављеном посљедњи пут на овим просторима 1991. године, на подручjу општине Модрича живjело jе 27 одсто Хрвата. Дописник нашег листа из Модриче, Вид Благоjевић, подсjетио jе да jе хрватско становништво, осим у самом граду, живjело и у Гаревцу, Чардаку, Кужњачи, Горњим и Доњим Кладарима, Доњоj Бабешници и Доњим Риjечанима, као и у селу Пећник, коjе сада припада општини Вукосавље. Према званичним подацима Канцелариjе републичког Министарства за избjеглице и расељена лица у Модричи, од потписивања Деjтонског споразума до данас на подручjе ове општине вратило се 566 Хрвата.

- Свима, коjи су тражили, враћена jе имовина. Зашто се на подручjе Модриче вратио тек незнатан броj предратних Хрвата, многима ниjе jасно. Међутим, знам да jе велики броj повратника, а поготово Хрвата, у нашем Министарству тражио потврду о повратку, како би могли да изваде личне карте ЦИПС-а, а послиjе тога су се вратили у Хрватску - рекао jе руководилац модричке канцелариjе Министарства за избjеглице и расељена лица, Благоjе Ђорђић.

Сви повратници jедногласно су оциjенили да jе безбjедоносна ситуациjа у овом диjелу Посавине одлична. Међутим, када jе стварни обим повратка у питању, нико не може са сигурношћу да каже зашто jе у селима Гаревац, Чарда и Кладари Доњи велики броj кућа обновљен, а потом закључан.

Дjелимичан одговор на претходно питање могао jе да се чуjе средином jануара ове године у Оџаку, на трибини о одрживом повратку на ово подручjе, на коjоj су хрватски званичници рекли да из кориjена мора да се редефинише политички став Хрвата, када jе у питању њихов повратак у Републику Српску.

Припремио

Г. БAРAЋ

ПУСТЕ КУЋЕ

У посавским селима Шушњари и Пољари, у стотину обновљених кућа нема никога. У jедноj од њих живи старац, коjи нам jе рекао да га власници обновљених кућа плаћаjу да их чува од провалника.

ПОВРAТНИК

- Међу првима сам се вратио у Модричу и до сада нисам имао никаквих проблема. Са комшиjама, са коjима сам некада био добар, и сада имам одличне односе. Мислим да jе Модрича изванредна средина за живот, а сам град има огромне перспективе за развоj - истакао jе пензионер Jуре Љубичић, некадашњи руководилац у модричкоj столариjи "Осми септембар".

БОГОМОЉЕ

У посљедње вриjеме примjетно jе обимниjе обнављање хрватских вjерских обjеката у дервентскоj општини. Католичке цркве су обновљене у Кулини и Биjелом Брду, на Плехану се гради самостан, а у току су обнове богомоља и у другим селима ове општине.
Glas Srpske