Creva su važna za imunitet

Tokom života organi za varenje moraju da prerade 30 tona hrane i više od 50.000 litara tecnosti, a ukoliko preko hrane i vode unesemo i brojne štetne bakterije, viruse, gljivice i štetne materije, želudac i creva moraju da obave još jedan važan zadatak: optimalnu zaštitu organizma. Tanko i debelo crevo su najvažniji organi imunološkog sistema jer se cak 80 odsto zaštite organizma odvija se u njima, a narocito u debelom crevu. Zaštita od izazivaca U zaštiti organizma od bakterija i virusa creva primenjuju dva odbrambena sistema - takozvanu crevnu floru i sluzokožu creva. ....Crevna flora: U crevima žive milijarde mikroorganizama (pretežno bakterija), a više od 400 razlicitih vrsta prekrivaju unutrašnje zidove crevnog trakta, dugog od sedam do devet metara. To je crevna flora, koja ukupno teži 1,5 kilogram. Bakterije u crevima preraduju hranu svarenu u želucu, suzbijaju opasne klice (bakterije, gljivice) i razgraduju otrovne materije. - Sluzokoža creva: Crevna flora, medutim, ne može da neutrališe dejstvo svih izazivaca bolesti i otrova. Minijaturni virusi najcešce preživljavaju i tada u akciju stupa sluzokoža creva. Preko nje su u krv ubacuju hranljive materije, ali ona je važna i zato što se u njoj stvara više od 70 odsto ukupnih odbrambenih celija u organizmu. Takve celije otkrivaju viruse i uništavaju ih. U krv i limfu se iz creva takode transportuju celije koje štite sluzokožu drugih organa (npr. disajnih puteva), a kada se poremeti odbrambena funkcija, u crevima se šire opasni mikroorganizmi, recimo, gljivice, koje troše hranu, vitamine i mineralne materije. Osim toga, proizvode otrove koji dospevaju u krv. Tako slabi ceo imunološki sistem i postajemo podložni bolestima (prehlada, kožne bolesti). U vecini slucajeva zatvor ili proliv remete rad odbrambenih mehanizama u crevima. Zbog toga treba regulisati varenje, što se postiže kretanjem, kao i unošenjem vlaknastih materija i bakterija mlecne kiseline.
Kretanje
Fizicka aktivnost podstice pokrete creva, tzv. peristaltiku. Grcenjem mišici masiraju creva, podsticuci transport hrane i sprecavajuci zatvor. Lekari savetuju da se svakodnevno rade vežbe za stomak, na primer, vožnja bicikla u ležecem položaju, džoging, brzo hodanje, plivanje (po mogucstvu više puta nedeljno). I masaža stomaka je delotvorna protiv zatvora: lezite na leda, a zatim dlanom masirajte stomak kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu najmanje pet minuta.
Vlaknaste materije
„Unutrašnja“ masaža je takode veoma važna. Za nju su zadužene vlaknaste materije iz biljne hrane. Balastne materije koje se ne razlažu u vodi (pšenicne klice, laneno seme) vezuju tecnost, šire se i podsticu pokrete creva. Balastne materije koje se razlažu u vodi (voce, agrumi, povrce) ishranjuju sluzokožu creva i crevnu floru pa dobre crevne bakterije mogu da se razmnožavaju. U nacelu važi pravilo: Unosite što više tecnosti (2,5 litra dnevno), na primer, negaziranu ili slabo gaziranu mineralnu vodu, razredene sokove, nezasladene vocne i biljne cajeve.

Izvor: Herbateka