Hronican umor

Gubitak motivacije, osećaj dosade, zlovoljnost, razdražljivost, pad libida, poremećen san i nedostatak apetita najčešći su simptomi privremenog ili hroničnog umora. Ukoliko umor nije prouzrokovan preteranom aktivnošću ili neprospavanom noći, a simptomi potraju danima, obavezno se treba konsultovati sa lekarom. Moguće je da je umor prouzrokovan nekim poremećajem koji se godinama neopaženo razvijao. Da bi se utvrdio uzrok, neophodno je izvršiti detaljan pregled i analizu krvi.

Ukoliko analize ne pokažu nikakav konkretan uzrok, moguće je da je u pitanju hroničan umor. To je stanje kada se neko stalno oseća iscrpljeno. Takva vrsta umora, koji se razvija i traje najmanje pola godine, ne može da se izleči odmorom, niti smanjenjem dnevne aktivnosti čak i do 50 odsto. Hroničan umor je često praćen blago povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, hroničnom gušoboljom ili migrenama otpornim na lekove protiv upala i bolova. Iskustvo pokazuje da i način života može prouzrokovati umor. Život u velikom gradu i stres takođe su faktori hroničnog umora.

Hroničan umor je ponekad odraz dubokog nezadovoljstva. U tom slučaju, potpuno je beskorisno i glupo gutati velike količine vitamina. Umesto toga, treba se pogledati u ogledalo i zapitati šta u vašem životu ne valja. Kada to budete shvatili, pokušajte da promenite ono što možete.

Dok tražite uzorke hroničnog umora, imajte na umu da hrana bogata mastima takođe može izazvati zamor od kojeg ste jedva uspeli da se spasete unošenjem promene u svoj život. Umor, kao najrasprostranjenija "bolest" savremenog doba, od koje pati više od pola planete, može biti pobeđen, i to tako da bude sveden na minimalne mere koje mogu biti kontrolisane relaksacijom i dobrim odmorom od dnevnih obaveza.

Kako pobediti umor i razdražljivost

Prošlo je podne, a vi ste od ranog jutra bile zatrpane poslom. Veoma ste umorne, ali posla ima još puno i nemate vremena da dremnete. Pod tim okolnostima, potpuno je razumljivo što ste razdražljive - evo malih saveta kako da se oslobodite te razdražljivosti i osećaja umora.

Savet br. 1: trk u prodavnicu po kesicu suvog grožđa! Šećer će vas malo smiriti; pored toga, u suvom grožđu ima gvožđa, koje vam je neophodno da biste se izborili sa umorom - povećaće vam količinu kiseonika u krvi i time smanjiti osećaj umora. Da li ste primetili kako se anemične osobe lako zamaraju? To je zbog nedostatka gvožđa u krvi, a samim tim i nedostatka kiseonika u krvi.

Savet br. 2: "nalivajte" se vodom! Može da posluži i voće bogato vodom, na primer, pomorandže i limun. Prezaslađene tečnosti neće vam pomoći, jer će vam šećer "ukrasti" vodu (a i ugojićete se, za šta nije baš verovatno da će vam popraviti raspoloženje). Jedan od glavnih "krivaca" za osećaj iscrpljenosti je dehidracija. Preporučuju se dva-tri litra tečnosti bez kofeina dnevno (ukoliko se osećate zlovoljno, nemojte se nalivati kafom, ma koliko umorne bile - to će vas samo još više unervoziti; međutim, možete pomirisati tek skuvanu kafu, pošto miris kafe poboljšava raspoloženje).

Savet br. 3: ne bežite od sunca kao vampir, ma koliko neraspoložene bile! Otvorite prozore i sklonite zavese; ukoliko vam to okolnosti dopuštaju, izađite na nekoliko minuta (recimo, po onu kesicu suvog grožđa). Ispitivanja su pokazala da izloženost prirodnoj svetlosti povećava nivo melatonina, hormona budnosti (to je razlog zašto nam je normalno da budemo budni danju i zašto neki ljudi uopšte ne mogu da zaspe dok su izloženi dnevnoj svetlosti). Osim toga, sunčeva svetlost podstiče i rad hormona odgovornih za dobro raspoloženje. Nije se nekad uzalud pevalo "Let the sunshine in"!

Naravno, kad uhvatite priliku, dobro se naspavajte - ništa ne pomaže kao dobro noćno spavanje. Čim vam to prilike dopuste, obradujte sebe i izdvojte neko vreme da se samo izležavate u krevetu - bile ste vredne, zaslužile ste, a malo lenstvovanja može sjajno da vam popravi raspoloženje.

ŠTA SE KRIJE IZA STALNOG OSEĆAJA ISCRPLJENOSTI?
Način života može da zamara

Funkcionalni poremećaj rada nekog organa u telu, kao i nedostatak pojedinih minerala, najčešće uzročnici jakog umora

Osećaj dosade, razdražljivost, poremećen san, stomačni problemi i nedostatak apetita, najčešći su simptomi privremenog ili hroničnog umora. Ukoliko umor nije izazvan preteranom aktivnošću ili neprospavanom noći a simptomi potraju danima, obavezno se treba konsultovati s lekarom. Jer, moguće je da je umor prouzrokovan nekim poremećajem koji se već godinama neopaženo razvija. Nedostatak gvožđa i poremećaj rada tiroidne žlezde takođe mogu biti uzroci jakog umora.
Ukoliko analize ne pokažu nikakav konkretan uzrok, moguće je da je u pitanju hronični umor. On se definiše kao stanje kada se neko stalno oseća iscrpljeno. Takva vrsta umora, koji se razvija i traje i do pola godine, ne može da se izleči ni odmorom, niti smanjenjem dnevne aktivnosti čak i za polovinu. Hronični umor je često praćen blago povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, hroničnom gušoboljom ili migrenama otpornim na lekove protiv upala i bolova.
Iskustvo pokazuje da i način života može da prouzrokuje umor. Bliske trudnoće, život u velikom gradu i stres takođe su faktori hroničnog umora.
Hronični umor ponekad je odraz i dubokog nezadovoljstva! U tom slučaju potpuno je beskorisno gutati velike količine vitamina. Umesto toga, treba se pogledati u ogledalo i zapitati šta u vašem životu ne valja. Kada to shvatite, radite na tome da promenite ono što možete. A kada tražite uzroke hroničnog umora, imajte na umu da ga može izazvati i hrana bogata zasićenim mastima, kao i rafinisani šećer.

I ZABRINUTOST ZAMARA
Umor češće napada žene

Svakodnevno slušamo žalopojke kolega koji se jadaju kako su umorni. A oni koji ništa ne govore verovatno se isto tako osećaju. Umorni su jer je proleće ili jesen, zato što je napolju sparno ili se sprema kiša, jer previše rade ili loše spavaju, zato što ih zamara dug put do radnog mesta ili uznemiravajuća buka koju moraju svakodnevno na poslu da podnose...
Činjenica je da je umor zahvatio veliki deo čovečanstva. Izloženi su mu ljudi svih zanimanja, a izgleda da su mu naročito podložne žene.
Može se reći da je umor posledica iscrpljenosti usled gubitka fizičke snage ili intelektualne napetosti. Odražava se kao mučan osećaj, jer velika iscrpljenost smeta ćelijama u organizmu da se normalno ishranjuju, pa se tako u organima stvara neka vrsta “trovanja”.
Uopšteno, umor je posledica delovanja jednog ili više faktora. Evo nekih najvažnijih:
- nagla ili dugotrajna naprezanja
- nedovoljna, nepažljiva ili neosmišljena ishrana
- različiti poremećaji rada žlezda s unutrašnjim lučenjem
- pomankanje fizičke aktivnosti
- brige i bojazni
- sukobi i uzrujavanja
- loši stambeni uslovi
- uticaj različitih spoljnih faktora (zagušljive prostorije, buka, prevelika toplota ili hladnoća u prostorijama za rad...)
Dokazano je, na primer, da jedan sat neprestane zabrinutosti zamara isto koliko i jedan radni dan, jedan minut besa naporniji je za srce nego da se stepenicama pretrči do četvrtog sprata i, zanimljivo, da je dosadan i u suštini lak posao mnogo teži od napornog, ali zanimljivog rada.

Kako izbeći umor i rastresenost
Problemi vezani za hipotoniju mogu se jednostavno prevladati, posebno ako se pridržavate sledećih saveta.
* Redovno konzumirajte kuhinjsku so, pojačavajući količinu u danima kada se malaksalost pojača.
* Kad vam nedostaje koncentracije i osećate umor, popijte kafu, čaj ili neki kola napitak.
* Kad osećate da vas snaga napušta, isprobajte stari, isprobani recept s hladnom vodom. Naizmenično držite pod mlazom hladne vode zapešća i gležnjeve, te vlažite slepoočnice. To će dovesti do blagog porasta krvnog pritiska.
* Ne ustajte naglo iz ležećeg ili sedećeg položaja.
* Ako morate dugo stajati u mestu, učinite povremeno koji pokret nogama, makar samo podižući i spuštajući pete i prste na podu.