Hrišćanstvo u XX veku :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

ЦРКВА И РЕВОЛУЦИЈА
И ан ђе лу Цр кве у Сар ду на пи ши:
Та ко го во ри Онај што има се дам ду хо ва Бо жи јих и се дам зве зда:
Знам тво ја де ла, имаш име да си жив, а мр тав си.
Пре ни се и бди, па утвр ди оста ло што је го то во да по мре,
јер не на ђох тво ја де ла да су са вр ше на пред Бо гом Мо јим.
Отк. 3,1-2
На то ме ка ме ну са зи да ћу Цр кву Сво ју,
и вра та па кла не ће је над вла да ти.
Мт. 16,18
До ла зак Ан тихриста
Јед на, Све та, Пра во слав но-са бор на и Апо стол ска Цр ква ушла је у XX век
у ста њу спо ља шњег про спери те та али и озбиљног уну тар њег ра стројства. Ру-
ско цар ство, ко је је има ло најве ћу по ме сну Цр кву и у ко ме је живе ла ве ћина
пра во слав них хришћа на, до стигло је вр ху нац своје по литичке и еко ном ске
мо ћи. Но, оно је би ло рас тр за но су ко би ма и пот ко па но од стра не сло бод них
ми сли ла ца и ре во лу ци о нара. Го дине 1904-05. би ло је озбиљно уз др ма но по-
ра зом у Ру ско-Ја пан ском ра ту, као и пр вом, не у спе лом ре во лу цијом, да би
ко начно па ло 1917. го дине. Већина Гр ка, Ср ба, Ру му на, Бу га ра и пра во слав них
Ара па живе ла је у Ото ман ском цар ству. Го дине 1912-13. во ђена су два Балкан-
ска ра та: у пр вом су хри шћа ни по ра зи ли Тур ке, а дру ги је био рат хри шћа на
против хришћа на. Ото ман ско цар ство је 1917. го дине та ко ђе па ло.
„Демо крат ски” ре жими ко ји су за ме ни ли стара цар ства – Ле њинов и
Ата тур ков – пред ста вља ли су потпу не ка та стро фе за Пра во сла вље. Ми ли о ни
љу ди лише ни су живо та, а но ви ми ли о ни прог на ни су из својих до мо ва или
су до бро вољно емигрира ли. Ово је по ста ло обра зац за два де се ти век – век
ко ји је у исто ри ји хри шћан ства не у по ре див по стра да њи ма и смут њи, али и
по огром ном бро ју све тих му че ни ка и ис по вед ни ка…
Пр ви му че ници, по стра да ли на са мом по четку два де се тог ве ка, би ли су
пра во слав ни у Кини, у Ру ској ду ховној ми сији у Пе кингу, убијени у устанку
6
Боксе ра.1 Ово нас во ди ка још јед ном ва жном аспек ту хри шћан ства у два де-
се том ве ку: њего вој ми си о нар ској ак тивно сти широм све та. Го спод је ре као:
Про по ве да ће се ово Је ван ђе ље о Цар ству по све му све ту за све до чан ство
свим на ро ди ма. И та да ће до ћи крај (Мт. 24,14). Про по ве да ње Је ван ђе ља у
најве ћем па ган ском цар ству, Кини, и у најне при сту пачнијем, Ја па ну, као и
пр ви пло до ви те про по ве ди у ви ду 222 кине ска му че ника, за мно ге су пред ста-
вља ли на го ве штај краја све та. И за и ста, два де се ти век био је по че так краја,
не са мо на на чин ко ји је по све до чен де ло ва њем пра во слав них ми си о на ра
у нају да љенијим крајевима пла не те, би ло то де ло ва ње до бро вољно или по
ду жно сти, не го та ко ђе по ја вом, пр ви пут у кон крет ном об лику, најчи стијег
и најгрознијег зна ка краја: ан тихри ста.
До минантну те му два де се тог ве ка пред ста вља ла је упра во по ја ва ан ти-
хри ста. Ве ли ки пу сти њак све ти Се ра фим Са ров ски је још у пр вој по ло ви ни
деветнае стог ве ка го во рио о не из бе жном до ласку ан тихри ста ко ји ће укло ни-
ти кр сто ве са цр ка ва и уби ти то ли ко љу ди да ће и ан ђе ли је два има ти вре ме на
да прику пе све ду ше ка да бу ду на пу шта ле своја те ла. Ову тему пре у зе ли су
по том та кви све ти ду хов ни ци ка кви су би ли Ам вро си је Оп тин ски, епи скоп
Те о фан За твор ник и све ти Јо ван Крон штат ски. Го дине 1900. фи ло соф Вла ди-
мир Со ло вјев је имао ви зи ју хри шћа на ко ји бе же у пе ћи не ка ко би ума кли од
оно га што је он на звао „ко лек тивним ан тихри стом”. Ис пу њење те визије није
би ло тешко препо зна ти у по ја ви со вјет ске власти и, од два де се тих го дина,
Ка та комб не Цр кве - истин ских пра во слав них хришћа на ко ји су од цр ве не
зве ри из От кри ве ња бе жа ли у „ка та ком бе”.
Пе ри од пре ре во лу ци је би се, уоп ште узев, мо гао опи са ти као пе ри од
припреме за до ла зак ко лек тивног ан тихри ста. Вла да вина скром ног и бла гог
Ца ра Нико лаја II – са на глим еко ном ским про спери те том, брзим шире њем
цр квеног и па ро хијског школ ства, широ ким ми си о нар ским отва ра њем (пре-
ма Сибиру, Пер сији, Кини, Ја па ну и Амери ци) и мно гим про сла вља њима
све тих (по чев од све то га ко ји је пред ска зао ан тихри стов до ла зак, Се ра фи ма
Са ров ског 1903. го дине) – пру жи ла је при лику без пре се да на ми ли о нима
љу ди уну тар Ру ског цар ства и из ван ње га да се упо зна ју са Исти ном и бу ду
спасе ни. Али ни пре те че ан тихри ста ни су миро ва ле: ре во лу ци о нари ка кви
су би ли Ле њин и Троц ки, сло бо доум ници и бо го хулници ка кав је био ро-
ма но пи сац Лав Тол стој, те о зо фи као Бла вац ка, је ре ти ци као све то гор ски
„име бо жац” Бу ла то вич, и огром на ар ми ја ли бе ра ла, ан ти-мо нар хи ста
еку ме ни ста по све ти ли су се подри ва њу теме ља Цр кве и др жа ве. У оп штој
збр ци ис ти чу се две лич но сти, ко је на ро чи то ја сно пред ста вља ју две су прот-
ста вље не стра не: Лав Тол стој и све ти Јо ван Крон штат ски. Ду ел из ме ђу њих
двојице, као изме ђу Арија и све тог Ата насија Ве ликог, де фи ни сао је спор на
пи та ња за обра зо ва ну пу бли ку.