U svojoj Besedi na Gori nas Spasitelj, izmedju ostalog, sa nekoliko uzvisenih i bozanskih reci, progovorio je i o tome, kakvo treba da bude drzanje nas hriscana za vreme posta: "A kada postite, ne budite zalosni, da bi vas drugi videli da postite. Zaista vam kazem takvi su primili platu svoju. A kada postis, namazi glavu svoju i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gde postis, nego Otac tvoj koji je u tajnosti. I Otac tvoj koji vidi tajno, platice tebi javno" (Mt. 6, 16-18). Ove reci Sina Bozjega glavna su sadrzina danasnjeg svetog jevandjelja. Kako se nalazimo na samom pragu Velikog i Casnog Uskrsnjeg posta, to i treba da bude glavna tema naseg danasnjeg duhovnog razmisljanja.
  Post je ustanova, koja je postala jos u Starome zavetu, pre dolaska Gospoda Isusa Hrista na zemlju. Jer, kod starih Jevreja postojao je praznik ociscenja od greha, i na taj dan su oni postili i Bogu se molili. Toga dana nista nisu jeli niti su pili. Kod njih su postojala i neka druga vremena kada se postilo. Bili su to dani teskih iskusenja za ceo narod, kada mu je bila potrebna velika milost i pomoc Bozja... Nesto nalik na iskusenja u kojima se nalazi srpski narod u poslednjih desetak godina. Ninivejcima je, tako, bilo presudjeno da nestanu kao narod, zbog silnih grehova svojih. Ali na rec proroka Jone, oni su objavili opsti post, na sta se Bog smilovao i postedeo ih opste propasti. Car David je ucinio veliki greh, ali on se pokajao i postio, za sta mu je Bog oprostio taj greh. Asvir je bio naumio da unisti Judeje, ali Jestira pozva narod na sveopsti post, na sto im je Bog na cudesan nacin pruzio svoju pomoc...

  Iz svih ovih primera jasno proizilazi da se u Starom zavetu smatralo da post, spojen sa molitvom, donosi blagodat Bozju i vecno spasenje i da on ima vecu vrednost od svakoga blaga zemaljskog. Ali i pored ovog velikog revnovanja starozavetnih proroka i njihovog nastojanja da post kod Judeja bude sto pravilnije shvacen, pogled na njegovu pravu sustinu tokom vremena sve se vise kvario, da bi najzad bio sasvim izopacen. A sto je najzalosnije, to naopako shvatanje o postu podrzavano je prvo od onih koji su sebe smatrali cuvarima zakona Bozjeg i njegovih propisa: od narodnih ucitelja, knjizevnika i fariseja.

  Oni zaista nisu zanemarivali post. Naprotiv, postili su i jos vise nego sto je zakon Bozji propisivao. Ali oni nisu postili da bi se pred Bogom skrusili, nego da bi se pred ljudima pokazivali, kako bi ih ljudi slavili zbog njihove "velike poboznosti". Pravili su svoja lica tuzna i nagrdjivali ih, da bi sto zalosniji izgledali. To je bio potpuno lazan i pogresan post, koji je i sam prorok Isajija osudio recima: "Ne postite tako" (Is. 4, 4).

  Sin Bozji je jos manje mogao da trpi takav post. On je radi toga i dosao na zemlju - da bi ispravio sto je na duhovnom planu iskvareno. I On je sam postio cetrdeset dana i cetrdeset noci, da bi time pokazao da post ima veliku vrednost, jer on pomaze coveku da se oslobodi negativnih uticaja tela.

  Ugledajuci se na svoga Ucitelja i apostoli su isto tako postili i nijedno vaznije delo nisu zapocinjali, a da prethodno nisu postili. Isto tako strogo su postili i stari hriscani na Veliki Petak i Veliku Subotu, u znak zalosti za Gospodom Isusom Hristom. Veliku vrednost posta hvalili su i svi crkveni oci i ucitelji nase svete Crkve, pre svega kao nacin da se dodje do lakseg izmirenja sa Bogom i da se napreduje u vrlini. Zato smo i mi duzni da u odredjena vremena postimo, da bi smo tako dobili onu pomoc koju nam post pruza.

  Mi postimo da bismo lakse sacuvali cistotu svoje duse. Sv. Jovan Zlatoust porucuje: "Zderanje i pijanstvo izgone iz nas sve dobre duhovne sile, bas kao sto dim izgoni pcele iz kosnice". Mi postimo da bismo tako sto lakse sacuvali zdravlje svoje duse. Jer je post odlicno sredstvo za slabljenje i unistenje rdjavih misli i dela, koje na kraju samo donose razocarenje.

  Post je predznak i preduslov pokajanja i on cisti ljudsku dusu od mnogih grehova. Jer ko moze da posti, on se smirenije i skrusenije Bogu moli, a to je dobar znak da je covek na jedinom i pravom putu. Post i molitva su jedina pomoc u trpljenju. Zato i sam Spasitelj upozorava kada govori o djavolu u ljudskoj dusi: "Ovaj se rod nicim ne moze isterati do postom i molitvom" (Mk. 9, 29). Kada nam u nevolji, u bedi, u nesreci, otkazu nase slabe ljudske snage, teskoce cemo jedino savladati postom i molitvom. Pesnik kaze: "Ko posti dusu gosti". Nasa vera pravoslavna nas uci da postimo i da se Bogu molimo. A verovati znaci poznati i Boga i samoga sebe, tj. priznati svoju nemoc pred velicinom Bozjom.

  Sve su to razlozi zbog kojih mi hriscani postimo. A imajuci ovako u vidu svrhu kojom postom postizemo, jasno je da nas post ne sme biti samo post telom vec i srcem. Jer samo telesno uzdrzavanje ne moze nikoga spasti, makar se neko posnom hranom hranio i celog svog veka. Savladjivanje greha, uzdizanje duha, bogacenje u vrlinama i vecna nagrada od Boga - to su te blagodati koje dolaze od posta i koje uzdizu dusu u nebeske visine. Postiti ne samo telom vec i dusom, znaci sacuvati cistotu svoga uma, srca i duse i, uopste, ocistiti celo svoje bice od svega sto bi moglo coveka odvojiti od Oca nebeskog.

  Gledajuci ovako na post, moze se reci da je pravi hriscanin onaj koji posti ne samo u posne dane, nego celog svog zivota. Jer istinski hriscanski post nije uzdrzavanje od jela i pica, nego zivot po Gospodu Isusu Hristu koji je tako ziveo, propovedao i nama pouku ostavio, da i mi tako cinimo. A to je jedini pravi i spasonosni put. Ko je mimo toga puta hodio, zalutao je i nestao.

  Moramo znati i to, da kada su god stari oci i ucitelji vere govorili o postu, uvek su opominjali hriscane i na cinjenje dobrih dela. Jer vera i post bez dobrih dela su prazni. I svaki onaj koji suprotno misli i koji misli da je post samo uzdrzavanje od mrsne hrane, isti je kao onaj za koga Spasitelj kaze da je: "kao zvono koje zvoni i praporac koji zveci". Post spojen sa molitvom i dobrim delima podize dusu kao na krilima pred Boga. Izostane li jedno od ovoga, covek ce biti kao ptica bez krila koja ne moze da uzleti.

  Zato, nastojmo da postom, molitvom i dobrim delima, stisamo pravedni gnjev Bozji. Vreme je za to, jer srpski narod uistinu strada. Odazovimo se pozivu proroka Jone i Jestire i Bog ce se smilovati na srpski narod. Postupimo li uistinu tako u ovim danima Velikog i Casnog posta, bice to za nas spasonosno vreme kroz koje cemo se najbolje pripremiti da na dostojan nacin docekamo i proslavimo svetlo Hristovo Vaskrsenje. Tako cemo obilno pridobiti plodove dela bozanskog spasenja koje nam je ponudjeno i obecano od Onoga Koji je dosao medju nas, medju gresni rod ljudski i postradao za nas na Krstu - od Gospoda Isusa Hrista, Kome je sa Ocem i Duhom Svetim u jedinstvu Svete jedinosusne i nerazdeljive Trojice, slava u sve vekove. Amin.

Protojerej Savo M. Arsenijevic

Nisam ni ja. Danas barem.
Ja nekako ne verujem da se postom ojačava organizam, niti da je post tu zbog toga. Tu smo ti i ja slični, pa bilo to dobro ili loše.
Ali nekako ne verujem da se postom približavamo Bogu, iz mnogih razloga. Sećam se da je i Gospoda Hrista, pošto Ga je sv. Jovan Preteča i Krstitelj krstio - Sveti Duh odveo u pustinju gde je Gospod Hristos postio. I kada je posle 40 dana ogladneo, eto ti ga neprijatelj ljudi i Boga da Mu ponudi alternativne načine!
Kao da je on htedo da Gospod Hrist fokus prebaci sa Oca na - ili Sebe ili na kušača.
Pošto se odupreo njegovim idejama i opcijama, Gospodu dođoše anđeli i služaše mu.
Tako nekako beše, nemam Novi Zavet pred sobom.

Naravoučenije za tebe?
E to ja nemam.
Snađi se!   

Hvala Bogu za tebe, Plachice!
    

Vidim da svi zaobilazite fiziolosko i istorijsko objasnjenje , pa reko da ga ponovim .

Sigurno je da je post stariji od hrišćanstva.
U rajskom vrtu je bilo nešto kao pred-posno stanje ("klopajte sve osim ovoga, jer Ja vam kažem...").

Takođe je sigurno da postoje razlozi da se čovek lakše ili teže moli Bogu.
Drago mi je da ljubav prema Bogu nadvladava naše subjektivne i/ili objektivne prepreke koje stoje na putu komunikacije sa Njim.

Pa cak i u Bibliji pise da treba postiti pa ne znam zasto bi se neko prodao za solju mleka!
Dalje da ne idem!