Da li je više išta od hrane bezbedno za upotrebu?

Slaninu danas upoređuju s azbestom, a belu zemičku sa “Trojanskim konjem”, ali to nije ono najgore. Najgore je to što se saveti vezani za hranu menjaju konstantno.

Jednim delom, to je neizbežno, jer se naučna saznanja vezana za hranu stalno proširuju zahvaljujući novim studijama, ali s tim i stvaranje raznih teorija zavere i preuveličavanje dobijenih rezultata.

Predstavljamo vam dosadašnja znanja o “najopasnijim” namirnicama u celini, kako biste lakše došli do odluke da li treba da menjate nešto u ishrani.

---

Slanina

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Prerađevine su opasne koliko i cigarete

Činjenice: Svetska zdravstvena organizacija je objavila izveštaj o nizu dokaza da slanina i druge prerađevine mogu doprineti pojavi kolorektalnog kancer, ali se ispostavilo da je naknadno tumačenje izveštaja dovelo do neosnovane panike među ljudima.

Naime, čak i ako ne jedu meso, ljudi imaju oko 5,6 odsto šansi da obole od tog kancera, dok u slučaju da bez prestanka jedu prerađevine, rizik raste na oko 6,6 odsto. Drugim rečima, od 100 osoba koje prestanu da jedu slaninu, samo jedna će zahvaljujući tome izbeći rak. Međutim, kad je reč o duvanu, od 100 pušača koji odluče da ostave cigarete, zbog te odluke biće spaseno 10 do 15 ljudi.

Za sada, dovoljno je da unos prerađevina držite na preporučenim dozama od oko 70 grama dnevno.

----

Kafa


Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Kofein izaziva srčani udar

Činjenice: Postoji vrlo malo dokaza da kafa izaziva probleme sa srcem. Naprotiv! New England Journal of Medicine je 2012. objavio izveštaj istraživanja kojim je obuhvaćeno 400.000 Amerikanaca tokom 13 godina.

Naučnici su otkrili da ljudi koji piju između tri i šest šolja dnevno imaju oko 10 odsto manje šanse da umru tokom 13-godišnjeg perioda od posledica srčanih bolesti, šloga, dijabetesa i infekcija.

I istraživanje kojim je ispitano više studija sa ukupno više od milion ispitanika pokazalo je slične rezultate: osobe koje piju četiri šoljice kafe dnevno imaju oko 16 odsto manje šanse da prerano umru.

Istini za volju, u tom slučaju reč je samo o takozvanim opservacionim studijama koje ne mogu da razluče da li kafa štiti srce ili je reč o uticaju nekih drugih faktora.

Dakle, kafa verovatno nije eliksir života i večne mladosti, ali prema dosadašnjim dokazima, bez bojazni možete uživati u svojoj jutarnjoj dozi.

----

Pšenica

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Povećava rizik od Alchajmerove bolesti

Činjenice: Pre svega, samo mali broj ljudi – oko 1 odsto ukupne populacije – ima stvarnu alergiju na gluten, poznatu i pod nazivom celijakija. Ostali možda nemaju tu bolest, ali mogu biti “osetljivi” na pšenicu i osećati neugodnost u stomaku kada pojedu previše hleba.

Objašnjenja ove osetljivosti na gluten su kontroverzna: nikad nije potvrđeno da je stvarni uzročnik takve osetljivosti gluten iz pšenice, pa može biti da je izazivaju neki šećeri i proteini kakvi mogu da se nađu i u raznim drugim namirnicama. U tom slučaju, izbacivanjem pšeničnih proizvoda simptomi neće nestati.

Ipak, postoje ljudi koji ne primećuju bilo kakve simptome, ali izbegavaju pšenicu zbog onog što su čuli o njoj. Jedna prilično popularna teza je da pšenični proizvodi izazivaju zapaljenja u celom telu, koji povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti. Iako je tačno da ishrana bogata ugljenim hidratima, u nekim slučajevima preterane i dugoročne upotrebe, može dovesti do oštećenja nerava, integralna pšenica je i dalje kvalitetnija od većine drugih izvora energije.

Dakle, ljudi jedu pšenicu barem 10.000 godina i ukoliko niste sigurni da ste alergični na istu, nemate razloga da je u potpunosti izbacujete iz ishrane.

-----

Puter, sir, punomasno mleko

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Mlečni proizvodi zapušavaju arterije i doprinose nastanku srčanih bolesti.

Činjenice: Decenijama smo imali priliku da slušamo da “zasićene” masti iz sireva, putera i punomasnog mleka podižu holesterol i predstavljaju rizik od srčanog udara. Iz tog razloga mnoge zdravstvene organizacije podsticale su upotrebu margarina i biljnih ulja, menjajući zasićene masti “polinezasićenim”.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina ovakvi stavovi se potpuno obrću. Prema jednom većem pregledu studija iz ove oblasti objavljenom u Analima interne medicine, zaključeno je da “visok nivo zasićenih masti u ishrani nema uticaj na nastanak koronarnih bolesti”.

Ponovo je reč o opservacionim studijama, pa se jasne preporuke na osnovu njih ne mogu dati, ali su prema jednom testu, u kom su učesnici svakog dana jeli gauda sir sa 27 odsto mlečne masti tokom osam nedelja, na posletku imali niži holesterol u odnosu na kontrolnu grupu, koja je dobijala alternativne proizvode bez masnoća.

Najčudnije je to što osobe koje jedu punomasne verzije mlečnih proizvoda koje su prepune kalorija nisu u većem riziku od debljanja i gojaznosti u odnosu na one koje jedu samo proizvode od poluobranog mleka. Moguće je da same masnoće regulišu metabolizam i čine da efikasnije trošimo energiju, ali je moguće i da nas duže čine sitim, zbog čega ređe “grickamo”.

-----

Pasterizovano mleko

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Proces pasterizacije doprinosi nastanku ekcema, astme i drugih poremećaja imuniteta

Činjenice: Nije samo punomasno mleko bilo na meti. Jedna od glavnih predrasuda o tome da su namirnice zdravije, ako su “prirodnije”, dovela je do toga da mnogi okrive pasterizovano mleko za niz bolesti. Tako se na raznim mestima moglo pročitati o tome da proces pasterizacije uništava korisne nutrijente u mleku, uključujući i proteine koji nas štite od alergija. Takođe, ovom obradom ubijaju se i dobre bakterije, koje jačaju imuni sistem i čak štite od raka.

Međutim, mnogi lekari smatraju da je reč o preterivanju. Blagim zagrevanjem mleka, do kakvog dolazi tokom pasterizacije, čuva se većina nutrijenata. Iako postoje neki dokazi da osobe koje piju sirovo mleko, ređe pate od alergija, nije poznato da li je to samo zbog izostanka pasterizacije, ili činjenice da takve osobe uglavnom žive na selima, okruženi prirodom. Ipak, sirovo mleko nosi brojne rizike, jer se u njemu mogu naći bacili poput tuberkuloze, salmonele i E. koli.

Jaja

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: povećanje rizika od srčanog udara

Činjenice: Poput punomasnog mleka, za jaja se nekada verovalo da zapušavaju arterije i povećavaju rizik od srčanih bolesti. U tome može biti neke istine, ali u slučaju da ste inače zdravi, nedeljno možete pojesti i do sedam jaja, bez bojazni od posledica.

-----

Dijetalna gazirana pića

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock
Opasnost: Veštački zaslađivači doprinose riziku od raka

Činjenice: Već znamo da previše šećera u ishrani vodi gojaznosti, dijabetesu i srčanim bolestima, ali da li isto važi i za veštačke zaslađivače?

Mnogi strahuju da oni podstiču rast tumora, ali je reč o preuveličanim tvrdnjama. Naime, jedna velika studija koju je sproveo američki Nacionalni institut za proučavanje raka nije pronašla ni jedan dokaz da aspartam, jedan od najčešće korištenih veštačkih zaslađivača, povećava rizik od raka mozga, leukemije ili limfoma i da isto verovatno važi i za njegove alternative.

Ipak, tačno je da veštački zaslađivači možda mogu dovesti do intolerancije na glukozu i dijabetesa tipa 2, ali i ovo tek treba da bude dokazano.

Izvor: B92

vazno je da je da su pivo i domaci cvarci..kobaje i sunka...jos uvjek zdravi...
ta kupovna govna jedem ovdje ...ali l ne bojim se..ni tog smeca....
jer sam jeo i konzeirvirano meso iz ratanih rezervi ....pakovano i datirano 1965g.. 
i les smrznute divlje svinje i ovce i krave ...nastradalih u minskom polju...i svasta jos...

tako da...mogu materi svojoj da govore sta je zdravo ili nije...

i otkud njima uopste ideja ...da raja hoce da bude zdrava 

raja se vise plasi gladovanja...vise nego nekog oboljenja ...za 10 + g....
bez klope ce umreti za 30 dana....

a bolest....ma ajde ..ko o tome razmislja....
iako imam raznih sindroma ...  
jos mamne f22.0 

kad dodje tvoj tren..umreces ...
pa sve i da citav zivot jedes samo divlje voce i povrce... i sumski med ...i pijes svjeze mlijeko
iz vimena divokoze... i vodu sa izvora

 

Previse naklapanja i "proverenih" studija ili nedokazanih tvrdnji.  Evo onoga sto ja znam o tim namirnicama, iz mog gastronomskog obrazovanja i prakse tokom godina rada u kuhinjama, jer covek konstantno cuje i nauci nove stvari.

Slanina je dosta, da kazem opasnija, kad je preprzena nego u sirovom stanju, ima veze sa holesterolom i trans masnim kiselinama.

Kafa nije stetna ali stvara kofeinsku zavisnost. Druga stvar, zabluda je da kafa podize pritisak. Podize da, ali nakratko, pa ga onda srozava jos vise. Otuda potreba da se uvek popije jos jedna solja. danas se u mlevenu kafu trpa svasta, soja, leblebija i slicno, a o nesu i da ne pricam kako ih prave. Kofein je diuretik. Izbacuje tecnost iz organizma, sa njim i stetne, a i korisne materije.

Sto se tice psenice, lepo pise, ljudi je jedu od kako postoje i nista im nije falilo. Gluten su svi otkrili da im smeta kod nas od skora. Znate od kad? Kad je Nole rekao prvi put da njemu smeta. Postoji stanje kod nekih ljudi koji su alergicni pa ne smeju jesti, ali gomila ljudi izmislja neke nelagodnosti kad jedu hleb i sl. Pre, lupam 10 godina, niko nije znao sta znaci gluten, pa sad vecini "smeta".

Sve zasicene masti iz namirnica animalnog porekla nisu stetne ako se konzumiraju u umerenim kolicinama. Ni u cemu ne valja preterivati. Drugo je sto nas bombarduju raznim "light" proizvodima danas, a koji su mnogo stetniji od tih masti. Recimo, margarin lajt, kao ima manje masti, zdraviji je i slicne gluposti. Margarin je najnezdravija namirnica od svih, pogotovo lajt varijante. Koka kola je za njega izvorska vodica. Margarin je potpuno neprirodna namirnica prepuna opasnih hemikalija, brutalno manipulisan na molekularnom nivou te sadrzi masnoce koje su strane i neprepozatljive organizmu pa ih on i ne moze iskoristiti, ve ih izlucuje. On se pravi od biljnih ulja, koje se ne mogu iscediti kao recimo maslinovo ulje vec se moraju hemijski i termicki izvuci iz biljke pri cemu je u startu uzegao i ima ruznu sivu boju. Margarin u sirovom stanju, koji je polupreradjen ne biste jeli u zivotu da mu samo vidite boju i da osetite miris. Procesom hidrogenizacije se margarin pretvara iz ulja u cvrstu masu (hidrogenizovane biljne masti su na deklaraciji) i to tako sto se ulju (koje se uzgred dobija iz najgorih ostataka repica i soje (98% soje na planeti je gmo) koje se ne mogu iskoristiti za flasiranje ulja) dodaju nikl i vodonik na visokim temperaturama pa se dobije cvrsta masa koja opstaje i na sobnoj temperaturi. Nakon hidrogenizacije, masa je siva, smrdljiva, odvratna na ukus i puna grudvi. Da bi se razbile grudve dodaju se emulgatori nalik na sapun. Nakon toga se masa ispira vodenom parom pod pritiskom kako bi se otklonio smrad hemikalija. Taj proces se naziva deodorizacija, jer se margarinu dodaju aditivi kako bi mirisao jestivo. Onda se margarin izbeljuje jer ima ruznu sivu boju, pa se boji u zuto, da lici na maslac. Kad prestane smrdeti i izgledom pocne da lici na nesto sto biste jeli, dodaju se arome, pojacivaci ukusa, antioksidansi i konzervansi. Prijatno...

Gazirana pica...hmmm. B92 pise da je "preuvelicana cinjenica" da aspartam skodi organizmu, po navodima americkog instituta za proucavanje raka. Ma, ako je amerikanac to rekao, onda mora da je tako, kao sto isto tvrde za gmo da je bezopasan i da iskorenjuje glad. Aspartam se sastoji od dve aminokiseline, aspartamske kiseline i fenilalanina. Te dve aminokiseline cine 90% aspartama. 10% cini metil ester, koji se u organizmu pretvara u metanol. Metanol je toksin koji unistava mijelinsko tkivo u organizmu a to je spoljni omot nerava. Setite se sta je bilo kad su se kod nas potrovali onom zozovacom koja je imala metanol. Drugi americki zavod za javno zdravlje je 1994. objavio ceo spisak stetnosti aspartama i dugacku listu bolesti koje izaziva. Pretpostavljam da tada gmo jos nije bio toliko inkorporiran u americku industriju hrane, pa se govorilo slobodno o tome. Aspartam je otkriven slucajno 1965. 1975. su pojedinci pokusali da naprave proizvodnju u Americi i dali ga na testiranje u FDA (amricka agencija za hranu i lekove). FDA ga je odbila jer je u nalazima otkriveno da ima stetno dejstvo na organizam. 1980. je ponovo pokusano proguravanje aspartama. I tada je FDA dosla do zakljucka da firme koje zele da ga prave treba zabraniti i pravno goniti. A onda je 1981. dosao novi direktor FDA koji je aspartam odobrio. To je danas ogromna industrija koja vrti milijarde. Nije joj u interesu da se o njemu sire lose tvrdnje.

Evo nekih dodatnih cinjenica: ako na zardjali ekser sipamo kokakolu, pocece da susti kao da smo sipali kiselinu. Svi znaju za legendarni video sa yt kad su stavili mentos bombonicu u flasu soka pa je flasa ekplodirala, zamislite tek da pijete sok i jedete mentos bombone. Sa druge strane, postoji prijavljen slucaj da se za ubod meduze koristi koka-kola kao lek. Takodje, ako se zvaka zalepi u kosu, ako se ista nakvasi sokom, sama spadne. Skida kamenac u kupatilu, jer ima ekstremno nisku kiselost - pH=1. ZBog te kiselosti ona je nepogodna za razvoj mikroorganizama iako ima puno secera koji mikroorganizmi vole.

O mesu mogu pricati do sutra. Vecina velikih srpskih mesnih industrija nabavlja meso iz Brazila i Argentine, a zna se da je Juzna Amerika 90% pod gmo. Niko tebi u Srbiji ne moze da garantuje da meso koje jedes nije gmo. Niko ne zna, ili znaju a ogradjuju se, sta je govedo jelo i da li je hranjeno sojom. Opet napominjem da je 98% sve soje na planeti gmo. Gde god na deklaraciji vidite da proizvod moze sadrzati soju ili tragove soje ili modifikovani skrob i sl, to je gmo. Zlatiborac, Agropapuk, Matijevic (ovi zadnji su posebna horor prica), sve velika imena koja treba u sirokom luku izbegavati, ako vam se zivi, jer svi uvoze meso iz navedenih zemalja.  Zasad, dovoljno materijala za citanje....

Ja sam mislio...ja sam mislio da "naucnici", "nauka" i "naucna istrazivanja" ne bi to nikad uradili svom stad...svom narodu, ovo je sad moderno vreme, humanizam. I jos sam mislio da oni nikad ne bi prvo razboljevali ljude, pa im onda prodavali lekove....ma jooook!!!2 Takodje sam mislio da se tu rade opsezna istrazivanja, nebitno koliko kosta, zdravlje je na prvom mestu!!!1

Aha, znaci tako stoje stvari...pa et.

p.s.
Hvala Aconja na informacijama.
O, da....

Dr. vet.med. Miroslav Stojšić - bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije i savezni inspektor nam govori o kvalitetu hrane u Srbiji.
O zabrinjavajucem kvalitetu hrane, zaveri cutanja inspekcije, policije, tuzilastva, uvoznickom lobiju, sprezi multinacionalnih korporacija.

To je kompleksna prica koja je u Srbiji uzela maha devedesetih, kada narod nije imao mnogo para da se kvalitetno hrani, tad je pocela industrija domaca da se srozava i da se menjaju Pravilnici o proizvodnji hrane i veterinarskim uslovima uzgoja zivotinja za prehranu ljudi. Neke stvari su menjane, neke stvari su dodavane kako je koji funkcioner zahtevao, a koje su postavljali isti ti proizvodjaci. Industrijski lobi pokrece taj tocak i to nije samo kod nas slucaj, vec svuda u svetu je nazalost tako. Samo je razlika u tome koliko im drzava dopusta da se razmahuju kako zele i dokle ide sa popustanjem.

Nije nikakva novost kod nas da virsle i pastete ne treba jesti, to nam roditelji oduvek govore. Ali ne moze se ni porediti pasteta koja se pravila osamdesetih sa onom koja se pravi danas. Dobar je video gore, jedan detalj: znate li vi da Srbija uvozi otpad iz EU, tzv. pileci lom po ceni od oko 50 din za kilo? U to ulaze trupovi od kojih je izvadjeno sve sto vredi, tako da ostanu kosti, vratovi, trtica, zlezde, hrskavice i sl. To se masovno uvozi i to koriste preradjivaci za preradjevine. A sto je jos cudnije, u nekim zemljama tu masu koriste za ishranu kucnih ljubimaca, dok postoje i zemlje koje su zabranile da se cak i za ljubimce prodaje lom kao hranivo. U tim virslama svega ima, samo mesa nema. Kako vam nije cudno da virsla ili parizer kosta 200 din za kilo? Gde je tu cena mesa, gde je marza?

Kod genetski modifikovanih proizvoda je jako nezgodna situacija. Mora se jedna stvar imati na umu. Genetika je jako oskudno izucena oblast, verovatno najmanje izucena od svih naucnih grana. Uzmimo recimo genetski modifikovan paradajz, kome je dodat dnk jedne ribe koja zivi u ledenim morima na velikim dubinama. Sta naucnik radi: uzme taj dnk od te ribe, koji joj ne dozvoljava da se smrzne i upucava gen paradajza. Postoji pistolj za to, jedna alatka nalik injektoru. Oni to rade nasumicno, upucavaju taj gen na vise mesta u vise biljaka. Negde se ne uhvati, negde se uhvati. Neke otrule, na neke ne deluje, tek negde uspe. Ali sta je tu problem: nijedan gen nema samo jednu funkciju. Svaki gen utice na mnogo stvari, neki geni imaju cak 500-1500 faktora. Ti zapravo nikad ne znas sta ce se jos desti, ostaje ti samo da uzgajas taj modifikovani paradajz i da ga testiras laboratorijski i verovatno na misevima i tako to.

Videli smo da se vremenom podizu granice u kojima se u hrani mogu sadrati strane i gmo supstance. Evropa je dozvolila uvoz stocne hrane koja ima gmo poreklo. Vremenom je morala da poveca limit rezidua gmo u hrani otprilika za 200mg po kilogramu, sto je previse. Kod nas se skoro slicna stvar desila kad je limit za kolicinu aflatoksina podignut sa 0.005 na 0.5 promila. To je ogromna razlika. 40 miliona tona gmo soje se godisnje iz Argentine uvozi u Evropu koja sluzi za prehranu stoke. Razlog sto se uvozi je sto nema carinskih davanja, ona je zbog toga jeftinija, samim ti i meso, mleko, jaja i sl. Secate se sta je bilo sa ludim kravama? Krava je biljojed. Neko je zamislio da napravi jeftiniju prehranu za goveda tako sto ce se u ishranu krava ubacivati smesa koj se dobijala od ostataka iz klanica i industrije mesa. To je bio tipican kanibalizam. Krava koja je biljojed, jela je meso krava. Ostalo se zna sta se desavalo. Kao da covek jede ljudsko meso.

Ljudi se javljaju i kod nas sa raznim simptomima trovanja, javljaju se sterilitet, pobacaji, genetske anomalije, ostecenja ociju kod dece. Da li ste primetili da deca u zadnje vreme nose mnogo cesce naocare nego ranije? Kao sto sam rekao u proslom postu, vezano za aspartam, deluje na to da se nervni zavrseci ogoljuju u oku pa se impulsi ne prenose dovoljno do mozga. Osim aspartama slicno deluje i msg (mono sodium glutamat ili mono natrijum glutamat) koji se dodaje kao pojacivac ukusa. Pojacivac ukusa je prvi put sintetisan u Japanu iz kombu alge. Primetilo se da sva hrana koja se konzumira sa tom algom da je ukusnija nego inace. Onda su izolovali tu supsatncu, msg glutamat i otkrili da ona prenadrazuje culo ukusa na jeziku i to isto kao kad zalozite sporet na drva i onda mu sipate benzin. Eksplozija. Danas je on sadrzan u svemu. Svaka hrana u kesicama poput cipsova i slicno sadrzi msg, bukvalno ga je u svemu, slatkisima, sokovima, cokoladicama, svuda. Sve sto je bljutavo i lose na ukus, bude ukusno ako mu se doda msg i to je cista hemija, sa efektom poput droge.

Pitanje je i za mleko sto se kupuje u prodavnicama, koliko ono ima veze sa pravim mlekom a da nije neka preradjevina...

Mislim da je genetika oskudno izucena oblast za ove sa Vaseljenske, posto napisano prosto nije tacno.

Posto si dobro potkovana "naukom" sa sajtova tipa balkankomuna i ajfakinlovsajens, svakako da ne znas da geneticari danas poznaju dobro samo 1/3 genoma o drugoj trecini naslucuju, a o trecoj pojma nemaju ; )

p.s. Aconja, svaka cast.
Nisi rekao da je to sve kasnije preslo i na coveka i naravno, gle cuda...niko nije kriv : ))

Sta nije tacno? Samo udjes, tresnes dve reci i odes, pa u fazonu vi se mislite. Nemam sad vremena za argumentovanje, radim. I eto Anee da nam svima opet kaze da nismo u pravu. Samo ti uzivaj i jedi. Nikog ja nista ne teram niti ikome ista branim, samo iznosim cinjenice. Izbor je na vama.

Otprilike sve sto si rekao o tome nije tacno. Ne samo da riblji paradajz ne postoji sada vec ga nema u komercijalnoj prodaji vec vise od 15 godina. Ustvari, ne postoji nijedan GMO paradajz u komercijalnoj prodaji. 

https://en.wikipedia.org/wiki/Genetically_modified_tomato

Izvlacite stvari iz konteksta. Nisam ja nigde rekao da je u prodaji. To sam samo naveo kao primer jedne od metode kako se modifikacija radi. Cisto poredjenje.