Sve više dece na insulinu
-Po broju obolele dece naša zemlja je negde u sredini, a Finska, sa oko 50 obolele dece na 100.000 stanovnika, spada u zemlje sa najvećom stopom oboljevanja
-Najmlađi pacijent Univerzitetske dečje bolnice koji ima šećernu bolest jeste šestomesečna beba

BEOGRAD - U Srbiji je najmanje oko 1.600 dece zavisno od insulina i, nažalost, taj broj se svake godine uvećava, kao što se i iz godine u godinu spušta starosna granica u kojoj deca oboljevaju. Do sada najmlađi pacijent Univerzitetske dečje bolnice koji ima šećernu bolest jeste šestomesečna beba, koja upravo ovih dana treba da napusti bolnicu - izjavila je juče doc. dr Silvija Sajić, šef endokrinološkog odeljenja Dečje klinike u Tiršovoj, povodom meseca borbe protiv dijabetesa.

U odnosu na period kada je ona, kao mladi pedijatar endokrinolog, pre više od dvadeset godina počela da radi u Dečjoj klinici, broj najmlađih pacijenata koji pate od dijabetesa skoro se utrostručio.
- Tada smo svake godine imali dvadesetak novih slučajeva godišnje, a sada 50 novih malih dijabetičara godišnje - navela je doc. Sajićeva.

U najvećem broju slučajeva deca imaju tip 1 dijabetesa, sa više od 11 milimola po litru, odnosno zavise od insulina i to je, srećom, tip koji se lako može prepoznati.
- Budući da dete nema dovoljno insulina, ono ustaje noću, stalno je žedno, gubi tečnost, kilažu. Sa ovakvim simptomima i roditelji treba da posumnjaju na bolest, koju može da potvrdi samo jedna laboratorijska analiza. Tada mi lekari možemo na vreme da im pomognemo. Međutim, ako se bolest ne prepozna na vreme, onda dete počinje da povraća i terapija je samim tim teža - navela je dr Sajićeva.

Nažalost, tip 2, koji je takođe masovna bolest, ima teže uočljive simptome. Od dijabetesa, inače, deca najčešće obolevaju između desete i četrnaeste godine, u pubertetskom uzrastu, kada su pod stresom i u ubrzanom rastu, ali je sve više bolesnih mališana koji imaju od šest do osam godina.
- Moramo da skrenemo pažnju roditeljima da je bolest trajna, nije izlečiva, ali se posle puberteta malo umiri. U ma kom dobu da dete dobije dijabetes, pa makar i sa šest meseci, to ne mora da daje lošu prognozu njegovog životnog veka. Nekad je opasniji dijabetes ako se dobije u pubertetu, ako se ne reguliše dobro, ali je svakako životni vek dece sa šećernom bolešću potpuno u skladu sa životnim vekom zdrave populacije - tvrdi dr Sajić.

Po broju obolele dece, naša zemlja je negde u sredini, a Finska, sa oko 50 obolele dece na 100.000 stanovnika, spada u zemlje s najvećom stopom oboljevanja.
- Što se tiče faktora rizika, genetska osnova vrlo malo može da utiče na nastanak šećerne bolesti. Ako otac ima dijabetes, to sa samo šest odsto može da utiče na dete, a majka još manje. Tu je definitivno veliki uticaj spoljašnjih faktora, poput stresa, kraćeg dojenja, rizične trudnoće, velikog unosa nitrita, odnosno suhomesnatih proizvoda, kao i odbolovane virusne infekcije. Dovoljno je da neki faktor ošteti Beta ćeliju koju luči pankreas i posle toga lakše nastaje dijabetes - kaže dr Sajićeva, pretpostavljajući da je kod nas povećan broj dece obolele od dijabetesa posledica pretrpeljnog stresa prethodnih godina.
   
      

"Bambi" poklonio 100 kilograma dijabet keksa

Kompanija "Bambi" iz Požarevca poklonila je juče, povodom meseca borbe protiv šećerne bolesti, Dečjoj klinici u Tiršovoj 100 kilograma keksa iz svog dijabet programa. Monika Živojinović, šef marketinga kompanije, istakla je da će ovo postati konstantna donacija, tako da će kompanija bolnici svakog meseca poklanjati 50 kilograma dijabet keksa. Ona je napomenula da su ovi proizvodi značajni za decu sa šećernom bolešću zato što u slučaju pada nivoa šećera mogu sami sebi da pomognu tako što uzmu neki od dijabet proizvoda.
      
      
      
   
D. Stanimirović