Homobalcanicus :: Politicki ~ Geopoliticki forum

SuperSrbin
U stručnoj terminologiji ova vrsta poznata je po tome što: voli da se iživljava nad slabijima, ni za šta ne preuzima odgovornost i misli da se stvari u životu rešavaju silom.
Kao i svaka društvena životinja, Homobalcanicus se najradije kreće i najbolje snalazi onda kada je u čoporu. Okružen drugim pripadnicima vlastite vrste, po pravilu On je alfa-mužjak čija teritorija i gospodstvo uvek bivaju nečim ugroženi. Okružen vlastitim klonovima, uvek je na nesigurnom terenu, zbog čega stalno traži potvrde vlastite dominacije. Homobalcanicus zna i razume se u sve: od politike, preko sporta, muzike pa sve do poslednje mode. On je: bezgrešan, moćan, bogat, uticajan, potentan, solventan...

Sahranjen, dakle, u vlastite frustracije, okružen evet-efendijama i podguznim muvama, član vladajuće stranke (ili pak jedne od stranaka vladajuće koalicije) ─ što u svakoj prilici na ovaj ili onaj način ne propušta da istakne –Homobalcanicus je, zapravo, božanstvo koje hoda! U njegovom društvu uvek se osećate neprijatno: kad razgovara viče ─ kad mu se nešto priča ne može da sasluša. Opijen moći i dobrano opsednut sindromom direktnog izliva vlasti u mozak, okružuje se svitom klimoglavaca, koji, vodeći se vlastitim interesima, ni na koji način ne žele niti smeju da mu se suprotstave. Homobalcanicus ne razmišlja u kategorijama dobra i zla, morala ili nemorala ─ za njega postoje isključivo interes i korist (ovaj mi je za ovo, onaj mi je za ono)... Agresivan je prema svima koji se usude da pred njim izražavaju bilo kakvu sumnju → a naročito je osvetoljubiv prema onima uz čiju pomoć je dosegao vlastiti Olimp (posebno ako su kojim slučajem bili očevici neke njegove slabosti)...

Kao dugogodišnji direktor društvenog preduzeća u stečaju, neostvareni Staljin iz predgrađa ─ On je dete haosa koje ni za šta nije spremno da preuzme odgovornost! Zaslužan je za sve ─ a nije odgovoran ni za šta! Istovremeno, u vlastitim očima Homobalcanicus je i velikomučenik koji se žrtvuje za opštu stvar zvanu vlastito dupe, i po pravilu je okružen svitom nezahvalnih saradnika koji nisu do kraja spoznali svu njegovu veličinu.

Homobalcanicus je frustrirano muško. Sahranjen u vlastitoj frustriranosti on, u jednom trenutku, istu počinje da doživljava kao snagu. Večno željan društvenog priznanja, stalno se hvali: svojim novim kolima, veličinom spolovila, vlastitim seksualnim uspesima... i tome slično. Pored službenog vozača i mogućnosti da večerava na potpis, On takođe po defaultu mora da ima i mlađu ljubavnicu na kojoj mu permanentno zavide ostali pripadnici čopora. Dakle, kako se da zaključiti, pošto u čoporu vlada večito rivalstvo, da se isti ne bi poklao međusobno neophodno je da ispred sebe ima i neke više ciljeve ─ neko Kosovo zbog kojeg vazda mora da se gine, ili pak velike (večite) neprijatelje koji, (a šta bi drugo radili), konstantno rovare.

Neprijatelji su, naravno, svuda oko njega: a najbrojniji su oni koji stalno nešto pitaju ili pak upozoravaju na moguće greške... U stalnom strahu da će se otkriti njegova ispraznost ili neznanje, njegov tužni život sačinjen od tripova i fikcija, Homobalcanicus stalno ─ čak i kad nema nekog konkretnog povoda ─ afektira ili reži, pošto se razložnog i argumentovanog razgovora zapravo plaši više no ičeg. Pošto voli da sluša jedino sebe ─ kada sa njim pokušavaš da razgovaraš jednostavno moraš da urlaš da bi te uopšte čuo. Moraš stalno da pretiš da bi te se bojao (pošto one kojih se ne boji i ne uzima za ozbiljno)...
Izvor: http://blog.b92.net/text/291/O%20Homobalcanicusu/
P.S.Ko se pronadje-i dont give a fuck.