Crvena gljivica – prijateljica srca. Plava riba – saveznica krvnih sudova. Beli luk – upijač masti. Mnogo je namirnica koje pomažu arterijama da ostanu zdrave i prohodne. Predstavljamo najefikasnije!



Amerikanci vole da kažu kako holesterol slomi više srca nego „kraljica bala” na maturskom plesu. Možda je stvarno tako, ali treba znati da holesterol nije „sto odsto” loš momak. Uostalom, organizam ga koristi za obavljanje raznih funkcija, uključujući sintezu hormona. Telo, međutim, proizvede samo onoliko koliko mu treba. Nevolje počinju kad mi „pripomognemo” holesterolom iz hrane.

Ostatak priče je poznat. Višak holesterola lepi se duž arterijskih zidova i začas zapuši arteriju i oteža protok krvi, uzrokujući anginozni bol, infarkt ili moždani udar. Zbog loših osobina taj holesterol zovemo loši. Što ga je manje, za vas je bolje. HDL je dobri ili korisni holesterol koji „ispira” zidove arterija i uklanja štetni LDL. Što ga je više, za vas je bolje. Za skidanje visokog holesterola presudan je način ishrane. Dva najveća „no-no” su životinjski proizvodi (meso, jaja, mlečne prerađevine) koji sadrže holesterol i namirnice pune zasićenih masti.

Danas se, srećom, za zdravlje može učiniti mnogo više nego što je puka eliminacija faktora rizika. Neumorni istraživači iz godine u godinu otkrivaju sposobnost pojedinih namirnica da LDL i HDL dovedu u red. Presudnu ulogu igraju antioksidanti, a najbolji prirodni izvori su voće i povrće, pogotovo ako je bogato vitaminom C i beta karotenom kao avokado ili jagode. Izbor onog što najbrže normalizuje vrednosti masti u krvi lakši je nego što mislite. Evo nekoliko ključnih stvari koje će naterati holesterol da radi za vas.

Nar: melem za arterije - Kineska tradicija slavi ga hiljadama godina kao voće dugovečnosti, a i savremena medicina mu priznaje blagotvorne osobine. Nar deluje preventivno na bolesti kao što su arterioskleroza i ateroskleroza, štiti od infekcija i zaustavlja dejstvo slobodnih radikala. Njegova rubin-crvena zrna pravi su eliksir mladosti. Najvažniji aktivni sastojak potiče iz elagične kiseline, prirodnog biljnog polifenola s jakim antioksidantnim dejstvom. Jedna čaša soka od nara dnevno sprečava stvaranje masnih naslaga (plaka) u krvnim sudovima, potvrdile su brojne studije. U nedostatku svežeg voća, pribegava se dijetetskim suplementima na bazi nara.

Artičoka: vredna čistačica – Prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Žurnal za ishranu”, artičoka sadrži supstancu inulin koja je u stanju da smanji nivo holesterola. Jedite je sirovu, pripremljenu kao salatu ili kuvanu bar dva puta nedeljno. Ili popijte čaj od artičoke: stavi se šaka lišća u litar vrele vode i ostavi da stoji 10 minuta.

Kineska gljivica: prijateljica srca – Visoki krvni pritisak, trigliceridi i holesterol na Istoku nemaju povišene vrednosti kao na Zapadu. Razliku ne određuju samo različiti stilovi života već i jedan sastojak koji se dobija iz pirinča. Reč je o crvenoj gljivici Monascus purpureus koja smanjuje sintezu holesterola, a Azijati je koriste za pravljenje likera, sirćeta, vina, začina, sosova, kobasica i drugih namirnica. U Japanu se taj ekstrakt koristi za regulisanje arterijskog pritiska, smanjenje lošeg i povećanje dobrog holesterola . Posle decenija testiranja na hiljadama pacijenata, i naučnici sa Zapada potvrdili su vrednost crvene gljivice pirinča i odobrili komercijalnu prodaju suplementa za kontrolu triglicerida i holesterola.

Crvena loza/crno grožđe: saveznici vena. – Odavno je poznato da se sastojak koji obara holesterol nalazi gotovo u svim proizvodima koji sadrže ljusku crnog grožđa, uljučujući crno vino. Najnovija istraživanja potvrdila su sposobnost blagorodne biljke da štiti vene i kapilare i spreči taloženje masnih naslaga u arterijama. Najaktivnije supstance u crvenoj lozi su antocijanozidi, moćni antioksidanti koji dižu vrednost i borovnici. Obezbeđujete ih kad jedete grožđe, pijete sok od ovog voća, uživate u čaši (samo jednoj!) crnog vina ili uzimate neki od preparata na bazi grožđa iz biljne apoteke.

Plava riba: štit za kardiovaskularni sistem – Zdrav kao riba! Ova narodna mudrost danas ima i čvrstu naučnu podlogu. „Ako želite da sprečite loši holesterol da vam zakrči krvne sudove, uvrstite više ribe u jelovnik”, kaže njujorški kardiolog dr Pol Hopkins. Riba sadrži manje zasićenih masti od crvenog ili živinskog mesa, pa je idealna za očuvanje linije i smanjenje holesterola. Ovo se prvenstveno odnosi na lososa i losos-pastrmku, ali i jevtinu, svima dostupnu plavu ribu: sadrži polinezasićene masne kiseline omega-3 koje razređuju krv, obaraju holesterol i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Omegu-3 dobijamo i iz oraha, uljane repice i jaja (koja, međutim, sadrže i zasićene masti, štetne za arterije).

Beli luk: upijač masti – Vampiri nisu jedina stvar koja se tera belim lukom: „heroj trpeze” značajno smnanjuje i ukupni holesterol! Proglašen za kralja aromatičnih biljaka zbog brojnih lekovitih osobine, koristi se vekovima u tradicionalnoj i narodnoj medicini (sigurno ste mnogo puta čuli rečenicu: „Ja ne pijem lekove, ja jedem beli luk”). Naučnici su u međuvremenu dokazali da jedan čen dnevno, najbolje u obroku (testenini, salati), smanjuje nivo holesterola u krvi za 10 procenata. „Prija nam saznanje da nešto tako jednostavno kao što je dodavanje belog luka u jelo smanjuje holesterol i sprečava srčanu bolest”, kaže dr Stiven Varšavski, profesor medicine na Njujorškom univerzitetu. Aktivni sastojak biljke je alicin. Budući da posle uzimanja „leka” dah nije naročito prijatan, mnogi ga radije gutaju u obliku bezmirisnih tableta ili kapsula, 2 puta po 1 dnevno, uz obrok.

A sirovi crni luk jedan je od najboljih tretmana za povećanje dragocenog dobrog holesterola. Kod osoba sa srčanim tegobama ili visokim holesterolom, od pola glavice sirovog crnog luka dnevno HDL je u proseku rastao za 30 procenata, otkrili su istraživači sa Harvarda. S kuvanjem se ta moć, nažalost, gubi.

Soja: svestrani pomagač – Tofu (sir od soje), klice, sojino mleko i derivati: sve su to namirnice koje se uspešno bore s holesterolom. Zaštitna vrednost soje veća je kad se jede sirova: ovo su potvrdile brojne studije rađene na najpoznatijim univerzitetima. Popiti svakog dana 3,4 dcl nekog napitka na bazi soje ili pojesti 57 grama tofua ili druge vrste sirove soje znači spustiti nivo lošeg (LDL) holesterola za 8-9 procenata. Soja, naime, aktivira proteine jetre zadužene za razgradnju masti i, posebno, holesterola. Radi boljeg delovanja, ukupnu preporučenu količinu treba uzeti u više porcija, a ne sve zajedno.

Pasulj: čarobni kontrolor – Kao što mnoge namirnice povećavaju loši holesterol (i zato ih izbegavamo!), ima i onih koje ga uništavaju, pokazuju studije. Šolja kuvanog pasulja dnevno (podeljena u dve porcije) najčešće skida loši holesterol za 20 procenata, a rezultat se može očekivati već posle 3-4 nedelje. Ista doza povećava i dobri HDL holesterol, doduše ne tom brzinom. Siromašan mastima i bogat rastvorljivim vlaknima, pasulj čudesno drži holesterol pod kontrolom, a sve vrste su podjednako efikasne. Trik je u tome da na stolu mora biti svakodnevno, zato pustite mašti na volju. Dodajte malo crvenog pasulja u lazanju. Probajte izgnječene leblebije kao namaz za sendvič. Ubacite koje zrno tamnog pasulja u čorbu ili, još bolje, u salatu.

Koštunjavi plodovi: i šaka je dovoljna! - „Koštunjavo voće smanjuje visoki LDL holesterol, a kad je vrednost normalna, održava je na tom nivou”, kaže dr Džin Spiler, istraživač i autor knjige „Hranom do boljeg zdravlja”. U studiji koju je vodio, kod osoba koje su ishranu obogatile bademom loši holesterol pao je posle tri nedelje za 14 procenata. „Kontrolori” u bademu su vlakna i mononezasićene masti. Isti faktori deluju i u lešniku, orahu, pistaćima i pinjolama. Jedite ih za užinu - i šaka je dovoljna da pokrene antiholesterolsku akciju. Budući da su masni, brzo zasite, a ako ne ograničite količinu, upropastiće vam liniju, napominje dr Spiler.

Jabuka i grejpfrut: „zamotuljci” pektina. – Pektin je vrsta rastvorljivog vlakna, a najviše ga ima u citrusima i jabukama. Istraživački tim s Univerziteta Floride otkrio je da osobe koje pojedu najmanje jednu činijicu iseckanog grejpfruta dnevno za dva meseca smanje svoj holesterol za više od 7 odsto. Spektakularne rezultate dobili su i francuski naučnici kad su grupi zdravih sredovečnih muškaraca i žena mesec dana, pored uobičajene ishrane, davali i po dve-tri jabuke dnevno. „Namirnice bogate pektinom obaraju loši holesterol u istom procentu kao najbolji lekovi kojima danas raspolažemo”, kaže šef tima dr Džems Serda. I pektin je, kao većina važnih sastojaka, dostupan u tabletama.

Šargarepa: gricni me! – Omiljeno jelo Duška Dugouška prava je blagodet za arterije, utoliko pre što i šargarepa (sirova, kuvana, smrznuta, rendana, svaka) sadrži veliku dozu pektina koji je smrt za holesterol. „Događa se da ljudi smanje visoki holesterol za 10 do 20 procenata, a ne rade ništa osim što svakog dana pojedu dve šargarepe”, kaže profesor Leroj Krizi sa njujorškog Kornel univerziteta.

Prirodni lekovi

Visoki holesterol dobro reaguje na dodatke ishrani i promenjeni način života. Napominjemo da je ovo samo preporuka američkih stručnjaka. Nikad ne uzimajte suplemente bez konsultacije s izabranim lekarom!

Suplementi

• Kalcijum: 500-1.000 mg dnevno (starije žene: 1.500 do 2.000 mg).

• Koenzim Q10: 60 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• Glutation: 50 mg, 1 do 3 puta dnevno.

• L-Karnitin: 50-500 mg dnevno.

• Magnezijum: 250-500 mg dnevno.

• Vitamin A: 5.000–10.000 IU dnevno.

• Vitamin C: 500-1.000 mg dnevno.

• Vitamin D: 200-800 IU dnevno.

• Vitamin E: 400-500 IU dnevno.

• Vitamin K: 100 mcg dnevno.

Trave

• Kajen: prema priloženom uputstvu.

• Beli luk: 500 mg dnevno.

• Ekstrakt zelenog čaja: 100 mg, 2 puta dnevno.

Probajte da...

... jedete više ribe, šumskog voća, maslinovog ulja, namirnica bogatih vlaknima, integralnih žitarica, sojinih proizvoda i jogurta. ... redovno vežbate. ... smršate ako treba.

Izbegavajte

• Lekove za smanjenje holesterola.

• Prženu i pohovanu hranu.

• Trans masti i hidrogenizovana ulja.



Izvor: B92