Potop

Šta je to potop?

Pri spominjanju reči potop, verovatno mnogi pomisle na biblijski, odnosno Nojev potop (vidi u posebnom članku) kao najstariji i sveobuhvatan. (Z. Kosidovski, Biblijske legende, Bgd. 1998) Nastavak na kraju teksta.

Ali, da se malo prizemljimo. Počeo bih sa suprotne strane: Šta nije potop?

Jadran

Istočna obala Jadranskog mora tone, ako se to može tako nazvati, brzinom od jednog milimetra godišnje. Ne svuda ravnomerno. To je naizgled veoma sporo. Međutim, ako zamislimo jednu luksuznu rimsku vilu izgrađenu na obali mora početkom naše ere, danas, sa žaljenjem, moramo konstatovati da su ostaci te vile samo hrpa kamenja ispod površine mora, jer se od tada more "podiglo" celih dva metra.

Tuvalu

Novozelandske vlasti odobrile su tihookeanskom narodu Tuvalu godišnju kvotu useljenika, jer su prisiljeni da napuste svoju domovinu zbog porasta mora. Egzodus Tuvaluanaca je, verovatno, počeo 2002, no još se ne zna koliko je stanovnika godišnje napustilo svoje domove. Tuvalu je grupa od devet ostrva koja se nalazi na pola puta između Havaja i Australije, ukupne površine 26 kvadratnih kilometara, sa deset hiljada stanovnika.

Kaspijsko more (Hirkansko more)

Kaspijsko jezero (more) je poznato po svojoj transgresiji. Radi se o fenomenu da se nivo jezera kroz geološku istoriju dizao i spuštao više puta. Prema Velikoj sovjetskoj eniciklopediji: >>...po geološkim, arheološkim, istorijskim i geomorfološkim podacima utvrđeno je, da je visoki nivo Kaspijskog mora bio primećen ( do kote +22 m u odnosu na danasnji), od 4-6 hiljada godina nazad...<<.

Obzirom da se zna da je zapadno i severno priobalje Kaspijskog mora veoma nisko (kriptodepresija), to se logicno zaključuje da su se stanovnici sa tih bogatih pašnjaka negde morali sklanjati u vreme nadolaska vode. Rešenje je verovatno planina Kavkaz, za koju ruski seizmolog S. V. Medvedev tvrdi da se uzdiže 6 mm godišnje uz seizmičnost magnitude preko 8 stepeni Merkalijeve skale.

Da su se događale periodične poplave niskog priobalja Kaspijskog mora, svedoče nam i istorijski izvori. Movses Kalankatuaci u "Istoriji zemlje Alaunk" piše: "U sledećoj godini posle velikih kiša, koje su neprestano padale 40 dana, prepunilo se Kaspijsko more, izašlo je iz svojih obala i na rastojanju od 15 lakata (hrasahov) poplavilo zemlju. Te je godine umro jermenski katolikos David (741. g).

Ovo rastojanje od 15 lakata može se jedino tumačiti kao narastanje vodostaja, a to je moglo imati katastrofalne posledice ako uzmemo u obzir da je lakat kod Iranaca (koji su im najbliži), iznosio 113 cm. ( Aršin kod Turaka iznosi oko 71 cm ). Znači da je vodostaj Kaspijskog mora 741. godine narastao za oko 17 m iznad normalnog vodostaja.

Tera (Thera, sadašnji Santorini)

Malo grčko ostrvo sa izuzetno razvijenom predhelenskom civilizacijom ( uporedna sa minojskom? ) u svakom slučaju nedovoljno istraženom. Pronađeno je pismo koje je starije od Lineara A i B. Po najnovijim (2000. g.) istraživanjima u strahovitoj erupciji koja je bila popraćena snažnim potresom, veliki deo ostrva je potonuo u more 1628 godine pre nase ere.

Taj događaj je izazvao ogroman morski talas visine oko 30 metara, koji je rušeći sve pred sobom, osim grčke i maloazijske obale dopirao čak do Egipta, pretpostavljajući da je i tamo napravio ogromnu štetu.

Zašto je ta godina izuzetno važna? (Uzgred, pretpostavite da je mnogi istoričari za to doba još ne znaju, ili bar, nisu javno reagovali.) Iako se znalo za tu kataklizmu, ona se datirala oko 1400. godine pre naše ere, jer je to odgovaralo spoznaji nastanka i nestanka civilizacija pripisivanih tom dobu.

Sada bi mnoge istorijske hipoteze trebale biti odbačene, a neke prihvaćene, što će izazvati nove lančane korekcije, koje neće biti ni malo beznačajne. To je samo primer kako rezultati naučnih istraživanja u jednoj oblasti ( geologiji ) utiču na rezultate drugih oblasti. ( interaktivnost, interdisciplinarnost )

Bosfor - Helespont

Helespont me asocira na složenicu Helas-Pontus (Hellis), što bi mogao da bude naziv za ulaz u grčko more. (Euksinski Pont ) Nesporno je da su Grci bili gospodari Crnog mora i njegovih obala. Međutim, par hiljada godina (dve ili tri, nije tačno utvrđeno) pre naše ere taj prolaz nije postojao. To je omogućavalo mnoštvo seoba različitih naroda koje su značajno uticale na razvoj evropske civilizacije.

Arheološka istraživanja poslednjih godina crnomorskog podmorja su otkrila ostatke značajnih urbanističkih celina na dubini od oko 20 metara, vezanih za doba nastanka spomenutog prolaza. Nadiruca voda Mediteranskog mora nije imala milosti.

Đerdap

Zamislite tu strahotu, kad se cepanjem Đerdapskog masiva celo Panonsko more izlilo u Crno more. Koji je to bio potop. Trebalo je to videti i doživeti, a i preživeti.
[uredi]

Biblijski potop falsifikat?

Nešto pre 1880. godine ogromno uzbuđenje izazvao je Georg Smith otkrićem o biblijskom potopu. Očitavajući tablice sa klinastim pismom koje su poslane iz Ninive, pored sumerskog junaka Gilgameša našao je na odlomke priče o potopu, upadljivo slične biblijskoj verziji.

Otputovao je u Mesopotamiju i u ruševinama Ninive pronašao ostale fragmente koji su nedostajali.

Razlike su bile u tome sto se sumerski Noje zvao Ut Napishtim, a umesto monoteizma vladao je politeizam. U traganju za poreklom i tog starijeg mita, Leonard Wolley ( pronalazač Ura, nedaleko od obale zaliva ) kopajući oko zidina na dubini od četrnaest metara pronašao grobnice sumerskih careva ( treći milenijum pne. ).

Nastavljajući sa kopanjem naišao je na rečni mulj debljine tri metra. Ispod ovoga tragovi ljudskog naselja (opeke, pepeo i fragmenti keramike koje su pripadali sasvim drugacijoj kulturi).

Da bi se nagomilala tri metra mulja, voda je na tom mestu morala stajati veoma dugo na visini od gotovo osam metara. Proračunato je da je pri takvoj razini vode žrtva poplave morala biti cela Mesopotamija. Za ondašnje stanovništvo prostor koji je zadesila katastrofa predstavljao je celi svet, a poplava je značila sveobuhvatni potop kojim bogovi kaznjavaju grešno stanovništvo.

Priče o strašnom potopu kružile su vekovima, od Sumera do Akada i Vavilona. Iz Mesopotamije preneli su je u Hanan Jevreji, na svoj način izmenili i svoju verziju uneli u svete knjige Staroga zaveta.

Izvor: Wikipedia

Izuzetan tekst