Nije on nista gori od Tome, Velje, Borisa, Voje, Mladje.
On jednostavno ima zadatak da kaze sta jedna jaca opcija misli.
Pa da se na osnovu toga ispita neformalno javno mnjenje, pa da se shodno tome i ta doticna jaca opcija i usmeri.
Problem u srba je sto nema srba. Eto to je sustina.Da imamo srpsku stranku sve bi bilo ok.
Da bosanski srbi nisu imali srpsku stranku danas bi ga pushili u izbeglistvu.

ДИКСОН О ПРОТИВТУЖБИ СРБИЈЕ



ЛОНДОН, 04. јануар 2010. (ФоНет) - Професор права на Универзитету у Кембриџу Мартин Диксон оценио је за ББЦ да одлука Србије да тужи Хрватску за геноцид, као одговор на тужбу Хрватске поднету пре више од десет година, није неуобичајена и у складу је са праксом Међународног суда правде.

"Када се пред Међународним судом правде нађу спорни случајеви, често се дешава да тужена страна - у овом случају Србија - укаже на питања која оспоравају способност суда да пресуди у корист тужитеља", навео је Диксон.

Он је указао да се дешава да тужена земља покрене нешто што би могло да се назове противтужбом, у којој се тврди да понашање тужитељске земље није било у складу са законима и прописима на начин на који је представљено.

Могуће је, сматра Диксон, да ће Хрватска покренути питање надлежности суда, али ту заправо нема на шта да се ослони, с обзиром да се Суд у новембру 2008. прогласио надлежним за тужбу против Србије, на основу Конвенције о геноциду.

Он напомиње да постоји и могућност да Суд одлучи да српску противтужбу посматра као посебан предмет, што би значило да би он у процедуру ушао одвојено, али то је, како каже, мало вероватно.

"Очигледно је да је сврха српске противтужбе двојака: циљ јој је, пре свега, да одгоди разматрање хрватске тужбе. Други циљ је политички, а то је да се покаже да догађаји који су пратили распад Југославије нису били изазвани само једностраним потезима Србије, већ да су на делу били комплексни политички и међуетнички односи у бившој Југославији."

Ради се, дакле о политичком притиску, чији је коначни циљ компромисно решење, сматра Диксон и додаје да би и суд поздравио компромис, јер не би морао да доноси ту политички врло осетљиву одлуку.

Компромс је, подвлачи саговорник ББЦ, уобичајена пракса у међународном праву и питање је политичке воље и жеље и једне и друге владе да подвуку линију испод страшне заједничке прошлости и да крену у будућност.

Према речима Диксона, ако желите да унапредите билатералне односе, један од начина је да постигнете компромис и прихватите обавезу да исплатите одштету, иако при том не прихватате кривичну одговорност.

"То је уобичајена пракса, и очигледно је да Србија жели да иде тим путем - да предмет извуче из Суда и пронађе практично решење које би задовољило обе стране", каже он.

Јавност не зна шта је то што Србија нуди Хрватској. Могуће је да Србија једноставно није испунила све захтеве Загреба, па је Загреб оценио да неодустајањем од тужбе врши додатни притисак на Београд", сматра Диксон и додаје да је с друге стране, могуће да Хрватска једноставно жели да изнесе своје виђење рата, и да жели да свет то чује.

"Мислим да је ова контратужба последња прилика за Београд да постигне вансудско поравнање. Уколико не да резултат, мислим да ће предмет ући у уобичајену процедуру", навео је професор Диксон.

Саговорник ББЦ, притом, каже да је Србија погрешила када је одлучила да у оквиру противтужбе за геноцид поднесе и материјал који се односи на страдање Срба у Хрватској током Другог светског рата:

"Мислим да је то димна завеса - покушај Србије да објасни да су међуетнички односи већ генерацијама напети. Србија жели да покаже да је наводни геноцид при распаду бивше Југославије део системске нетрпељивости две заједнице. Мислим да не постоји апсолутно никаква шанса да Суд почне да се бави и тиме."

Уводећи тај материјал, овенио је Диксон, Србија је на неки начин поткопала своје аргументе везане за догађаје у периоду 1991-95: "Ако морате да се позивате на нешто што се догодило пре 60 или 70 година, мислим да ће Суд бити мање благонаклон према вама него што би иначе био".

Чињеница је да ратни злочини никада не застаревају, али једно је тврдити да је неки појединац одговоран за ратне злочине пре толико година, а нешто посве друго оптуживати неку државу за ратне злочине из прошлости, указао је Диксон.

Професор права на Универзитету у Кембриџу изнео је и очекивање да ће разматрање тужбе Хрватске почети током ове године, и да ће процес бити окончан у року од годину и по дана - с обзиром на то да су окончане његове прелиминарне фазе, које, како истиче, одузимају највише времена.

ИЗБЕЋИ КОНФРОНТАЦИЈУ ДРЖАВА


БЕОГРАД, 05. јануар 2010. (ФоНет) - Србија је, "на жалост", морала да упути одговор на тужбу Хрватске и против ње поднесе контратужбу Међународном суду правде у Хагу, изјавио је данас председник Србије Борис Тадић, али је поручио да постоји политички и правни простор да се одустане од процеса пред тим судом и да се он врати пред редовне судове.

"Кажем на жалост, јер је било боље да се ови процеси воде пред редовним судовима у којима се штите жртве и њихове породице, а не конфронтирају државе и читави народи", нагласио је Тадић на Амбасадорској конференцији.

"Дубоко сам убеђен да постоји политички и правни простор да се одустане и од тужбе и од контратужбе пред Међународним судом правде и да се овај спор рационализује. Желимо да избегнемо конфронтацију држава, јер то никоме није у интересу", рекао је Тадић.

U pravu je Tadic. Sto godina smo njihovi ovnovi, sta bi menjali? Sutra ako pojebes hrvaticu, moze da tuzi ceo narod za genocid i genocidnu nameru.Sto bi rasciscavali? Mrtvi su mrtvi, mi smo fala Bogu zivi daj da se ne 'konfrontiramo'.

Dešava se i Tadiću da kaže nešto ...........

   

Mesić pomilovao ubicu Srba
Međunarodni Radio Srbija -
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić smanjio je za godinu dana kaznu Siniši Rimcu, jednom od ubica 12-godišnje Aleksandre Zec i njene porodice krajem 1991, u Zagrebu. Rimac je bio osuđen na osam godina zatvora za ubistva u Pakračkoj poljani u zapadnoj Slavoniji, pošto je ustanovljeno da je lično učestvovao u likvidacijama srpskih civila krajem 1991. Rimac nije osuđen za ubistvo 12-godišnje Aleksandre Zec u decembru 1991, koju su kao i njene roditelje, imućne Srbe iz Zagreba, pobili on i njegovi saborci pod komandom Tomislava Merčepa koji je tada bio savetnik ministra policije. Njihovi iskazi u kome su priznali zločin nisu naime korišćeni zbog proceduralne greške, za šta je javnos optuživala Vladimira Šeksa kao tadašnjeg tužioca. Podsetimo da je Mesić za dve godine smanjio kaznu Stjepanu Grandiću pripadniku tzv. gospićke grupe osuđenom na 10 godina zatvora zbog organizovanja ubistva 23 srpska civila kod Gospića ujesen 1991. Samom Merčepu koji se dovodi u vezu sa zločinima nad Srbima u Zagrebu,Vukovaru, Pakračkoj Poljani i Gospiću do sada nije suđeno.

И сада би то требало да некога чуди?
"Нормално" је да се дешавају процедуралне грешке када истражни судија има исти
задатак као и његови претходници 1/3 побити,2/3 покрстити а 3/3 протјерати.
Као насљедник двојице претходних Врховника Месић покушава и успијева да слиједи.
Ништа изненађујуће (дијете 7 година затвора 2/3 одслужиш?)вријеме је да злочинца
одликује "Хрватским крижом за заслуге у "борби"".

Lesinar.Cela karijera mu je prosla u srbomrznji. Ne bi cudilo da se dokaze da se hranio srpskim lesevima. Samo to mu je davalo kiseonika.Zato je i otisao kod Tachija. Miris srpske krvi da odrzava u zivotu.

Хрватска би могла да преиспита одлуку о тужби


РИМ, 11. јануара (Тањуг) - Новоизабрани председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да би Хрватска, уколико Београд прихвати преговоре о несталим особама, суђењима за ратне злочине и враћању културног блага које је нестало током рата, могла да преиспита одлуку о тужби за геноцид против Србије.

Јосиповић је, у интервјуу за италијански дневни лист "Коријере дела сера", истакао да "не види разлог да се настави са тужбом за геноцид ако би Београд прихватио ове услове".

"Преговараћу са Београдом о несталим особама, суђењима за ратне злочине и враћању опљачканог културног блага. Ако прихвате те услове, нема разлога да се настави са тужбом за геноцид", рекао је нови председник Хрватске.

Добро је још само да врате попљачкане експонате из другог свјетског рата и 300.000
срба у своје куће,укину закон о мањинама и осуде своје злочинце.
То би ја урадио на мјесту Предсједника Србије.
Гласајте за јетју-а и такоћу урадити.Живио ЈА.