Oprez: Otkrili olovo u ruževima poznatih marki :: Sveze zanimljivosti iz zemlje i sveta

Олово у ружевима

ФДА и козметичке куће тврде да трагови овог метала у ружу за усне не представљају ризик за здравље, али активисти за здравље и заштиту потрошача захтевају строжу регулативу и додатна испитивања

Најновијом анализом америчке Агенције за храну и лекове (ФДА) установљено је присуство олова у 400 нијанси ружева за усне познатих марки, што је поново распламсало полемику о томе шта је безбедна количина овог метала у козметичким производима.

На листи десет ружева с највише честица олова нашла су се три производа „Лореала” и два „Мејбелина”, који је такође у власништву „Лореала”. Највећи светски произвођач козметике послао је саопштење агенцији Ројтерс у ком подвлачи став ФДА да откривена количина олова не представља здравствени ризик.

Непрофитно удружење „Кампања за безбедну козметику” годинама врши притисак на владу да одреди границе за присуство олова у овим производима. ФДА се опире и тврди да трагови овог метала у козметици, откривени разним тестирањима, не представљају ризик за безбедност.

У писму које је ово удружење послало на адресу ФДА наводи се да агенција нема научно упориште на основу ког тврди да је олово у ружевима безбедно и позива владу да предузме одређене мере.
Први извештаји да у овом декоративном козметичком производу има олова појавили су се деведесетих година и од тада се с времена на време поведе полемика на ту тему. „Кампања за безбедну козметику” је 2007. тестирала 33 кармина и у две трећине узорака нашла олово.
У једној трећини га је било више него што је дозвољена граница за слаткише. ФДА је наредне године обавио сопствену анализу на 20 ружева, а у овој последњој се на тесту нашло чак 400 нијанси.

ФДА, који је у децембру поставио нове резултате на свој сајт, каже да није фер поредити ружеве са слаткишима.

„Није научно валидно изједначавати ризик од олова у производу намењеном конзумацији и у оном који је намењен спољашњој употреби који се може унети у тело у много мањој количини него слаткиши”, пише на сајту ФДА.

Агенција тренутно разматра да ли да одреди горњи лимит. Савет за производе за личну негу, удружење које представља козметичку индустрију, сматра да та граница треба да буде 10 честица на милион, што је знатно више него што садржи прворангирани на листи кармина с највише олова, нијанса „пинк петал” марке „Мејбелин”, у којој је пронађено око 7 честица на милион.

Представници козметичких кућа објашњавају да олово потиче од адитива на бази минерала које је ФДА одобрио, а који у траговима садрже овај метал.

Активисти „Кампање за безбедну козметику” сматрају да се не може говорити о безбедном излагању олову и да се жене и деца морају заштити од сваке врсте изложености металу који може да утиче на мишићни, нервни и репродуктивни систем.

Ово удружење захтева од ФДА да одреди границу и да спроведе истраживање о евентуалним ризицима.

„Знамо да кармин на крају доспева у организам и да се олово таложи у телу. Ако је став Центра за контролу и превенцију болести да не постоји безбедан ниво олова кад су у питању деца, зашто би га уопште било у ружевима за усне. И посебно, зашто га је код неких компанија више, а код других мање. Неопходни су стандарди који би то регулисали”, каже Стејси Малкан из овог удружења.

Ј. Ј. К.

Брендови и нијансе с највише честица олова

• Maybelline Color Sensational – Pink Petal
• L'Oreal Colour Riche – Volcanic
• NARS Semi-Matte – Red Lizard
• Cover Girl Queen Collection Vibrant Hues Color - Ruby Remix
• NARS Semi-Matte – Funny Face
• L'Oreal Colour Riche – Tickled Pink
• L'Oreal Intensely Moisturizing Lipcolor – Heroic
• Cover Girl Continuous Color – Warm Brick
• Maybelline Color Sensational – Mauve Me
• Stargazer Lipstick 103 c

Лореал: У Србији нема спорних ружева

Незнатни трагови олова могу доспети у шминку за усне током производног процеса из састојака као што су боје и пигменти, објашњавају у балканском огранку компаније

Док амерички потрошачи страхују од спорних козметичких производа, Министарство здравља уверава да је са козметичким производима на тржишту Србије све у реду. Исто тврде и запослени у представништву Лореала за Србију, истичући да њихових ружева на листи коју објављујемо у нашој земљи и – нема.

На конкретно питање о томе да ли су упознати са последњом анализом ФДА и шта о томе може да каже струка, као и када су рађене последње контроле козметичких производа на тржишту, у санитарној инспекцији нисмо добили најпрецизнији одговор.

Садржај тешких метала и металоида је део обавезних параметара здравствене исправности који се редовно контролише у предметима опште употребе. Поред олова, контролише се и да ли има и других метала: кадмијума, цинка, хрома, арсена, живе, баријума .., затим омекшивача (фталати) и органских параметара (амини) у дечјим играчкама, наводе у Санитарној инспекцији, као и да се присуство метала (и олова) редовно контролише и у бижутерији.

Како се наводи у саопштењу, збирни годишњи подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” показују да је од контролисаног 8.531 узорка предмета опште употребе на параметар садржаја олова, неисправност утврђена у свега 33 узорка. Колико је међу тим узорцима било ружева, није прецизирано, будући да се под предметима опште употребе подразумевају и посуђе, прибор, уређаји, амбалажа, дечје играчке козметички производи, предмети за украшавање лица и тела, за пирсинг и имитација накита…

У Министарству здравља објашњавају да према домаћим прописима „средства за улепшавање и бојење усана” не смеју отпуштати (рачунајући на један килограм производа) више од 20 милиграма олова, док је граница за шминку за очи и ону која дуже остаје на кожи 30 милиграма– по килограму.

Не додају олово у шминку

У Лореалу за „Потрошач” тврде да ниједног од пет „лореал парис” и „мејбилин” ружева за усне који су наведени на ФДА листи нема на тржишту Србије, као и да не додају олово у кармине које производе.

– Олово је елемент који се налази у природном окружењу и свако од нас је на дневном нивоу изложен малим количинама олова у храни, води и ваздуху који удишемо. Незнатни трагови олова могу доспети у ружеве за усне током производног процеса из састојака као што су боје и пигменти. Присуство трагова супстанци које се технички не могу избећи током процеса производње у условима добре произвођачке праксе константно се контролише и у потпуној је сагласности са европском, америчком и међународном регулативом, наводе у фирми Лореал-Балкан, званичном представнику Лореала за Србију.

Они додају и да независна студија америчке Агенције за храну и лекове (ФДА) која ће бити објављена у броју мај-јун 2012. у часопису о козметологији потврђује да ружеви за усне не представљају безбедносну претњу за жене које их свакодневно користе.

Количине олова које је констатовала ФДА у својој студији не прелазе границе препоручене од светских здравствених органа за козметику, укључујући и ружеве за усне. Производи свих брендова које ми произведемо и пустимо на тржиште су у потпуној сагласности са регулативом ФДА и прописима Европске уније, као и других тржишта на којима послујемо, наводе у тој фирми.

Највећа опасност по децу

О штетном утицају олова на здравље у западним медијима се годинама говори. Савезна држава Њујорк отишла је чини се најдаље, када је 2003. године усвојен правилник који обавезује струку да води рачуна о ризичним групама и редовно контролише узорке крви најмлађих – посебно од прве до шесте године, као и трудницама. Како посебно осетљива група издвојена су деца која живе у старим зградама (грађеним до 1978. године, посебно пре 1950. године), јер се као главни узрочник тровања овим металом наводи стара фарба са зидова и дворишних ограда. Пре пет година са америчког тржишта је због повећане концентрације овог метала опозвано на хиљаде пластичних играчака познатих светских произвођача, а родитељима је сугерисано да тестирају децу која су била у контакту са спорним предметима.

Нагомилавање олова у организму може да буде узрок појавама као што су нижи ниво интелигенције, проблеми у понашању, расту, оштећење вида и бубрега. Откривено је да су у подручјима са повећаном концентрацијом олова честе анемије, а многе западне државе покушале су проблем да реше форсирањем употребе безоловног горива.
Веће количине олова се, осим у козметици и играчкама увезеним са Блиског истока, могу наћи и у бижутерији лошијег квалитета, неким керамичким предметима…

Izvor: Politika