Savet veterinara
 

Veliki kašalj kućnih ljubimaca


Veliki kašalj je traheobronhitis koga karakteriše grub, suv kašalj, koji vlasnici opisuju kao kost zaglavljenu u grlu. Nekada su toliko ubeđeni da je strano telo u grlu da ni ne posumnjaju na kašalj. U nekim slučajevima ceo proces se može iskomplikovati sve do zapaljenja pluća.

Kako dolazi do infekcije

Normalan respiratorni trakt poseduje mehanizme koji štite organizam od infektivnih agenasa. Najvažnije su strukture izgrađene od tananih vlakana koja su sastavni deo ćelija respiratornog trakta. Preko tih vlakana se nalazi mukus (sluz).

Ćelije imaju zadatak da infektivne materije zajedno sa mukusom pomeraju ka gornjim partijama respiratornog trakta gde taj sadržaj može biti iskašljan ili progutan.

Taj aparat se oštećuje usled stresa (izazvan putovanjem, na primer), zbog dužeg izlaganja prašini ili dimu cigareta, loše ventilacije, niske temperature ili virusne infekcije.
Bez tog zaštitnog mehanizma bakterije (pre svega bordatella bronchiseptica) mogu lako prodreti u niže partije respiratornog trakta.

Prvi znaci javljaju se tri do pet dana od trenutka kontakta sa uzročnikom. To je u početku karakterističan kašalj, a kasnije neveselost i gubitak apetita.

Uzročnik

Bordatela je obično udružena sa još nekim infektom uglavnom virusima (parainfluenca, adenovirus i štenećak na prvom mestu) pa je veliki kašalj zapravo mešana infekcija.

Da li čovek može da oboli

Čovek ne može da oboli, ali su zato podložni psi, mačke, pa i hrčci, kao i zečevi, posebno ako su mladi i u većem broju na jednom mestu. Najčešće obolevaju psi i kod njih jačina infekcije zavisi od imunog statusa, stresa, izloženosti infektu. Kod ljudi postoji slično oboljenje, ali je uzročnik drugi.

Koliko je opasno

Iako na prvi pogled naivno, ovo oboljenje je vrlo zarazno što znači da se brzo širi sa jedne na drugu životinju. Kod mlađih kategorija, posebno kada je veći broj na jednom mestu (u odgajivačnicama najčešće, posebno ako su zabeleženi slučajevi štenećaka) javlja se češće i u težem obliku, kada lakše može da dođe do komplikacija čija je klinička slika mnogo ozbiljnija nego što je to bronhopneumonija.

Terapija koju propisuje veterinar svodi se na primenu preparata koji imaju zadatak da smire kašalj s jedne i antibiotika s druge strane. Oni zajedno imaju ulogu u zaustavljanju daljeg širenja infekcije, posebno u domaćinstvima sa više životinja. Kao i kod većine drugih bolesti, najbolji lek je preventiva.

Vakcinaciju treba sprovoditi redovno - jednom godišnje, a prva vakcina trebalo bi da se da dvokratno, na mesec dana posle četiri meseca starosti. Vakcina ne omogućava stopostotnu zaštitu, već podrazumeva da, ukoliko dođe do infekcije, ona bude znatno slabijeg intenziteta što znači i manje šanse za razvoj komplikacija. Potrebno je da prođe nekoliko dana pre nego što se razvije adekvatan imuni odgovor, pa i o tome treba voditi računa - vakcinisati životinju nekoliko dana pre nego što očekujemo njen kontakt sa infektom ili izloženost stresu (na prvom mestu put i promena prebivališta). Vakcina nema efekta kod jedinki koje su već u inkubaciji i inficirane.

Vakcina

Promena vremena tj. sve niže temperature pogoduju razvoju oboljenja respiratornog trakta, a na prvom mestu velikog kašlja. Blagovremenom vakcinacijom možete zaštititi svog kućnog ljubimca i sprečiti moguće komplikacije, a sebe poštedeti neplaniranog troška.




Izvor: Glas Javnosti