Histerični (histrionični) poremećaj ličnosti

Autor: Jelena Orlandić

Zavodljivost

Da li ste ikada primetili nekoga sa razdaljine ko je delovao tako uzbuđeno i pozivajuće da ste osetili potrebu da priđete bliže? Da li je ta osoba delovala kao da je prepuna života, nužno šarmantna i preplavljujuće seksualnosti do te mere da ste jedva uspeli da obuzdate svoje uzbuđenje? Da li je ta osoba izvela zavodljivi balet koji vas je istovremeno privlačio i odbijao? Da li vas je mamila kao planinski izvor? Da li ste bili privučeni, kao moljac na plamen, njenoj usplamteloj ličnosti, toliko da ste poželeli da napustite uobičajene opreze i ustaljene puteve? Da li je vaša radost bila razuzdana kada se na kraju ta osoba otvorila i pustila vas unutra sa dobrodošlicom?

Da li ste osetili goruće, zaslepljujuće bogatstvo onoga ko je odabran iz mnoštva? Da li ste bili ispunjeni ponosom što ste preovladali nad bezbrojnim takmičarima koji su se skupljali i lepili za nju, kao pčele oko rascvetale ruže? Da li ste onda zamenili njen granit za zrnca zlata zajedničkog jezika i pružali komadiće srebra kao zalog povezivanja duše? Da li ste otkrili, međutim, da njenim venama teče pesak koji se sliva u kamenu pećinu? Ispitujući dubinu, da li ste otkrili vakuum u centru njenog vulkana? Ili je to bilo ledeno jezero? Da li je gorivo njene vatre – obuzimajuće interesovanje na to kako ona izgleda i deluje drugima – bacilo na vas ledenu senku? Da li se pretvorila u hladnu kao leš za vas, u iznenadnom prisustvu određenih drugih? Da li ste se tresli od besa dok je ona trčala za njima pošto je vas odbacila i prestala da vas poštuje? Možete li da prihvatite da je vaš grimizni, potpuno rascvetali i mirisni cvet jalov od polena i bled u strasti? Hoćete li ikada sakupiti dovoljno snage da napustite vaše obožavanje za ovu papirnu ružu?

Traženje pažnje

Esencijalne karakteristike histrioničnog poremećaja ličnosti su obuhvatna i ekscesivna emocionalnost i ponašanje u kome se traži pažnja. Obrasci počinju u ranom odraslom dobu i prezentovani su varijetetom konteksta. Individue sa histrioničnim poremećajem ličnosti osećaju se neprijatno i necenjeno kada nisu u centru pažnje. Često žive i dramatične, one teže da privuku pažnju na sebe i mogu u početku šarmirati nove poznanike svojim entuzijazmom, očiglednom otvorenošću ili flertovanjem. S vremenom, ovi kvaliteti slabe, kako individua kontinuirano zahteva da bude centar pažnje i glavna uloga u zabavi. Ukoliko nisu centar pažnje, mogu učiniti nešto dramatično (npr. izmisliti priču, napraviti scenu) da bi fokus pažnje pomerili na sebe. Ova potreba je često očigledna u njihovom ponašanju sa terapeutom (npr. laskanje, donošenje poklona, pružanje dramatičnih opisa fizioloških i psiholoških simptoma koji su zamenjeni novim simptomima pri svakoj sledećoj poseti). Izgled i ponašanje ljudi sa ovim stanjem često je neprimereno seksualno provokativno ili zavodljivo. Ovo ponašanje je usmereno prema osobama prema kojima ova individua ima seksualna ili romantična interesovanja, ali se takođe pojavljuje i u širokom spektru socijalnih i profesionalnih veza, izvan onoga što je primereno za socijalni kontekst situacije. Emocionalno izražavanje može biti plitko i podložno brzim promenama. Ove individue konzistentno koriste svoj fizički izgled da privuku pažnju na sebe i suviše su zabrinuti impresioniranjem drugih svojim izgledom i pojavom. Oni troše ogromne količine energije i novca na modu i održavanje sebe. Mogu “pecati komplimente” u vezi svog izgleda i mogu lako i ekscesivno biti uznemireni time kako izgledaju ili fotografijom na kojoj smatraju da su loše ispali.

Govor i logika

Ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti često imaju stil govora i formu logike koja je ekscesivno impresionistička i siromašna detaljima. Snažna mišljenja izražena su sa dramatičnim utiskom, ali razlozi koji leže u osnovi obično su nejasni i difuzni, bez podržavajućih činjenica i detalja. Npr, osoba sa poremećajem ličnosti može prokomentarisati da je određena individua “najdivnije ljudsko biće koje sam ikada upoznao/la”, ali da, ipak, ne bude sposobna da obezbedi bilo kakav sprecifični primer ili dobru osobinu koja bi podržala ovakvo mišljenje. Ljude sa ovim stanjem karakteriše samodramatizacija, teatralnost i preterane ekspresije emocija. Oni mogu osramotiti svoje prijatelje i poznanike ekscesivnim javnim iskazivanjem emocija (npr. grljenje poznanika sa ekscesivnom revnošću, nekontrolisano jecanje kao uzrok manjeg sentimentalnog događaja, doživljavanje temper tantrum-a-besa). Međutim, njihove emocije često deluju kao da su uključivane i isključivane suviše brzo da bi se duboko osetile, što može navesti druge da ih optuže za neiskrenost ovih osećanja. Oni takođe poseduju visok nivo sugestibilnosti, pošto na njihova mišljenja i osećanja lako mogu uticati drugi ljudi i prolazni trendovi. Ove osobe mogu imati previše poverenja u figure autoriteta koje vide kao sposobne da magijski reše njihove probleme. Imaju tendenciju da rade na (pred)osećaj i da brzo prihvate osudu prema drugima. Individue sa ovim poremećajem često smatraju vezu za mnogo intimniju nego što ona zaista jeste. Na primer, oni gotovo svakog poznanika zovu : “dragi, dragi prijatelju” ili se prema kolegama i stručnjacima koje su sreli jednom ili dva puta obraćaju ličnim imenom i bez persiranja. Često donose odluke bazirano na emocionalnosti, pre nego na racionalnosti i često su im detalji i činjenice dosadni. Odlutavanje u romantične fantazije je opšte mesto.

Uzroci

Nezvanični dijagnostički kriterijumi za histerični poremećaj ličnosti, bazirani su na psihodinamici i drugim teorijskim modelima uzročnosti. Osoba sa ovim poremećajem imala je istoriju detinjstva gde o njoj nije vođeno računa, nije joj pružana podrška, postojao je antagonistički odnos sa roditeljem ili starateljem istog pola i intenzivan, previše uključen odnos sa roditeljem ili starateljem suprotnog pola. Stres i nesvesne reprezentacije ovih simptoma, zajedno sa predispozicijama za kogniciju i temperament, hipotetički vode u problematično interpersonalno ponašanje i emocionalne probleme.

Nestabilni porodični trougao

Bazirano na ranim kliničkim opservacijama i zaključcima Jozefa Brojera i Sigmunda Frojda i radu tokom narednih godina sledbenika psihoanalitičkih teoretičara, histerični poremećaj ličnosti se smatrao rezultatom problematičnih odnosa koji su se dešavali tokom ranog detinjstva pogođene osobe. Majke devojčica koje bi razvile ovo stanje smatralo se da su zanemarujuće i emocionalno nedostupne za svoje ćerke. Devojčice bi kompenzovale ovo tražeći pažnju svojih očeva. Ovo bi vodilo rivalstvu sa majkom i strahu od osvete. Frojd i ostali su verovali da konačno ćerke žele da zamene svoje majke na sve načine, uključujući i onaj gde one postaju seksualne partnerke svojih očeva. Ove potonje želje i osećanja su uznemirujuće i neprihvatljive mladim devojkama i stoga su preseljene u njihovo nesvesno i izražene kasnije u njihovim životima kao znakovi, simptomi i karakteristike ličnosti obuhvaćene histeričnim poremećajem ličnosti. Npr, samodramatizacija, ekscesivna emocionalnost i seksualna provokativnost su konceptualizovane da budu derivati dečijih pokušaja i dečijeg truda da skene pažnju oca sa majke na nju. Slično tome, smatralo se da kompeticija sa drugim ženama i devaluacija drugih žena proističu iz ćerkinog rivalstva sa majkom, za pažnju i osećanja oca. Simptomi kao što su preterana zavisnost, postignuće manje od mogućnosti i ponašanja primerena detetu smatralo se da su rezultat neuspeha deteta da formira identifikaciju sa svojom majkom kao zrelom i snažnom ženskom figurom. U dodatku, ostajući “mala devojčica” takođe je razumevano kao nesvesni odgovor dizajniran da izbegne hostilne odmazde majke za krađu njenog muža: “Kako može nevino, malo dete da bude u stanju da osvoji odraslog čoveka od odrasle žene?”.


Seksualni simptomi i sindromi

Seksualna simptomatologija odraslih žena sa histeričnim poremećajem ličnosti takođe je, po teorijama, rezultat njihovih seksualnih čežnji za njihovim očevima i osvajanja njihovih očeva od njihovih majki u ranim periodima života. Kako dete postaje starij,e ono postaje privučeno upuštanju u zabranjene veze sa starijim, oženjenim muškarcima (očinske figure), koje obuhvataju uzbuđujuće elemente opasnosti i incesta asocirane sa njenom čežnjom za ocem. Ona takođe postaje privučena idejom da se o njoj brine sveznajuća, sve obezbeđujuća očinska figura. U ovakvoj vezi, ona može da ostane nevina, bespomoćna i zavisna devojčica. Sa druge strane ona ima problem u formiranju zrelih i intimnih povezanosti sa dostupnim i primerenim muškarcima njenog uzrasta. Često se razvija obrazac u kome žena sa ovim stanjem flertuje i zavodi muškarce svog uzrasta sa ciljem sticanja njihove pažnje i obožavanja. Ona posebno uživa u fazi udvaranja, u kojoj oseća da neko teži ka njoj i – sve dok se ne obaveže – ona je u poziciji moći i kontrole. Kako se veza razvija, međutim, ona gubi interesovanje, delom zato što njen udvarač postaje poznatiji i “stvaran” za nju, i ne može više da se takmiči sa idealizovanom slikom njenog oca. Ona može imati problem da doživi ispunjujuću seksualnu intimnost sa prikladnim čovekom njenog uzrasta iz nekoliko razloga. Prvi od svih, njoj će biti mnogo teže da ostane bespomoćna, neugrožavajuća mala devojčica u zreloj vezi. Ona će biti percepirana od strane drugih, i njen partner će očekivati da se ona uključi u uživa u odrasloj seksualnoj vezi. Drugi, odraslo seksualno zadovoljstvo i ispunjenje mogu takođe da izazovu nesvesnu tugu i bol, zato što izazivaju osećanja odgovornosti i krivice povezane sa potisnutim seksualnim osećanjima prema ocu. Treći, sa udvaračem koji je dostupan, primeren i prihvatljiv, postoji realna mogućnost i potencijal za produženu, zrelu, posvećenu vezu. Nesvesno, ona može osetiti krivicu povezanu sa izdajom i napuštanjem njenog oca koja je dellimično kompromitovana njenim neuspehom da iskusi seksualno ispunjenje sa drugim muškarcem. Konačno, mnoge žene sa histeričnim poremećajem ličnosti gaje bes i duboki prezir prema muškarcima. Ova snažna osećanja su rezultat nesvesnih osećanja povezanih sa osećanjem da su nasamarene i eksploatisane od strane njihovih očeva. One veruju da njihovi očevi, dok su bili ludo zaljubljeni u njih i velikodušni, nikada nisu u potpunosti ispunili njihova očekivanja ostavivši njihove majke i gratifikujući njihove seksualne čežnje. Ovaj bes i prezir može se manifestovati u kasnijim vezama sa primerenim muškarcima, tako što im ove žene ne pružaju zadovoljstvo pružanjem sopstvenog zadovoljstva.

Muškarci sa histeričnim poremećajem ličnosti

Psihodinamika muškaraca koji zadovoljavaju kriterijum za histrionični (ili histerični) poremećaj ličnosti je postulirana slično kao i ona kod žena sa ovim stanjem. U ovim okolnostima, međutim, malo dete muškog pola razvija intenzivnu i erotiziranu vezu sa svojom majkom sa kojom se blisko identifikuje. Iz varijeteta razloga - očeva odsutnost, zlostavljanje, nezainteresovanost, ekstremna kompetitivnost – sin se ne oseća podržanim, bezbednim ili bliskim sa svojim ocem. Frojd i mnogi drugi psihoanalitičari veruju da muškarci koji su imali ovakva iskustva u detinjstvu, takođe razvijaju i duboko ukorenjena osećanja genitalne neadekvatnosti kao rezultat iskustava. Posledice u odraslom dobu su mnogobrojne. Neki muškarci sa ovakvim iskustvima iz detinjstva razvijaju snažan ženski identitet, dok drugi postaju hipermaskulini. Na primer, muškarac sa ovim stanjem može ostati intenzivno povezan sa osećanjem velike odgovornosti da se brine o svojoj majci, u odsustvu uključenog oca/supruga. Kao odrasli, ovaj čovek može da se ne oženi i da živi u istoj kući sa svojom majkom, putuje na odmore sa njom i brine se odano o njoj sve do njene duboke starosti. Kao dodatak, on može da ne manifestuje nikakav interes za odraslu seksualnost bilo ka muškarcima ili ka ženama, ili može imati nekoliko površnih, neposvećenih seksualnih veza tokom života. U onome što deluje kao kontrast, drugi muškarac, sa sličnom porodičnom dinamikom u detinjstvu, može, kao odrastao, preuzeti hipemaskulini identitet. Takva osoba može postati bodibilder, biti opsednut borilačkim veštinama i preuzimati rizike – kao što je alpinizam – da bi demonstrirao svoju snagu i hrabrost. On može osvajati mnogo žena i imati mnoge seksualne susrete. Može se čak i oženiti nekoliko puta, često sa “trofej ženom”. Međutim, ovaj muškarac neće razviti stalnu, ispunjujuću seksualnu vezu ni sa jednom ženom. On je, izgleda, mnogo više zainteresovan da mu se žene dive (ali i muškarci) nego da doživi ili pruži seksualno zadovoljstvo. Kako žena sa kojom je u vezi počinje da ga upoznaje bolje, shvatiće da je on neveran, nesiguran i da nije iskreno uključen niti zainteresovan za nju kao individuu. Drugačije rečeno, kod njega se može prepoznati da je nesiguran, posebno u vezi svoje maskulinosti, koja izaziva njegova kompetitivna, egzibicionistička, samouključena i sebična ponašanja. Kao i žene sa ovim stanjem, muškarci sa histeričnim poremećajem ličnosti, kao deca, suviše su uključeni i povezani sa roditeljem suprotnog pola i nisu u stanju da se identifikuju – već se pre plaše osvete od roditelja svog pola.

Sugestibilnost

Individue koje su sugestibilne su one osobe na koje drugi suviše lako utiču, koje prihvataju direkcije drugih bez dovoljno kritičkog ispitivanja i, shodno tome, imaju tendenciju da budu pokorni. Sugestibilni ljudi imaju poteškoća u pravljenju razlike između ideja i instrukcija koje su njihove i onih koje su im nametnuli drugi ljudi. Sa njihovom živom maštom i poverljivom prirodom, deca mogu biti veoma sugestibilna. Ljudi koje su veoma podložni hipnozi imaju tendenciju da budu sugestibilniji od većine drugih ljudi, i oni su čak i sugestibilniji kada su u stanju hipnotičkog transa. Zanimljivo je napomenuti da je Žan-Martin Šarko upotrebljavao hipnozu u svom pionirskom radu na razumevanju i tretmanu žena za koje se verovalo da pate od histerije. Mnogi savremenici i eksperti veruju da postoje predispozicije bazirane na mozgu za epifenomen i sugestibilnosti i podložnosti hipnozi. Ukoliko je sugestibilnost zaista moždano bazirana predispozicija sa varijablinim prisustvom u populaciji, moguće je da je ovo nasledna osobina, koja delom stvara i predispoziciju da određene individue razviju histerični poremećaj ličnosti.

Ono što valja napomenuti na kraju je to da, čak i ako ste nekoga prepoznali u ovom tekstu, pogotovo svog partnera ili partnerku, važno je da tu osobu ne napadnete optužbama, ili da njegovu potencijalnu patologiju upotrebite kao oružje. Osobe sa poremećajem ličnosti najčešće ne vide da imaju problem i odbijaju stručnu pomoć, ali to nije uvek slučaj. Takođe, imajte na umu da samo stručnjaci za mentalno zdravlje mogu da vrše adekvatnu dijagnostiku. Predloženo rešenje je: pričajte. Pokušajte da pričate sa svojim partnerom ukoliko smatrate da ima poremećaj ličnosti. To je svakako bolje rešenje od svađe ili napada, zar ne?

Danas

Zbog toga sto se ja lepo oblacim znaci da zelim da skenem paznju na sebe 

Dobo jutro.

Ne ne  ja se lepo oblacim jer mi je vazan fizicki izgled a ne da bi neko mislio da sam "k00l"

Da, i paun se šepuri i kiti lepim perjem jer voli da je sebi lep.

Pored antisocijalnog, ovo mi je omiljeni poremećaj ličnosti. Zanimljiv je najviše zbog toga što može da se primeti iz aviona. Po nekom nepisanom pravilu, većina žena koje sa 50 izbacuju sise i idu u solarijum koju godinu kasnije završe na psihijatriji zbog alkholizma ili depresije.

BTW, histerično se više ne povezuje sa histrioničnim, već sa konverzivnim simptomima. Terminološki haos.

Ali to sto ljudi misle da neko radi nesto zbog njih...pa to je valjda najveci poremecaj licnosti....

Sanjam, tako ponekad, kad se malo previše unesem u fantaziranje, svet u kome ljudi najpre pročitaju uvodni tekst... pa tek onda prokomentarišu. Eh... *sigh*

Histerični, histrionični poremećaj ličnosti



Svako od nas je bar jednom poželeo da bude u samom centru pažnje, da dobije svojih „pet minuta“ , da zablista i da, bar na kratko, bude izdvojen u odnosu na druge. Teatralnost, dramatizacija i potreba da se skrene pažnja na sebe može biti prijatna i uzbudljiva, ali ponekad je toliko izražena da postaje nepresušna potreba koja nikada nije zaista zadovoljena i koja stvara velike probleme.

Histerija

Oboljenje pod nazivom Hysteria prvi su opisali Hipokrat i Galen. Naziv potiče od grčke reči hystera (materica) pa je samim tim i duga istorija povezivanja ovog pojma sa ženama. Prema njihovom tumačenju, takva materica luta po telu izazivajući različite simptome bolesti.

Kasnije, u XVII veku Sydenheim je povezao histeriju i hipohondriju sa naglaskom da je hipohondrija zapravo muški oblik histerije.

U XIX veku Frojd iznosi zaključak da se histerija javlja kao rezultat postojanja intrapsihičkih konflikata koji proizvode anksioznost, a ličnost, da bi se odbranila od te neizdržive anksioznosti pretvara je u telesne simptome. Tako klijent postiže primarnu dobit (oslobađanje anksioznosti) i sekundarnu (oslobađanje od obaveza, povećanu brigu okoline i sl.).

Prvi dijagnostički priručnik Američke asocijacije psihijatara nije imao dijagnostičke kriterijume vezane za histeriju. Međutim, nešto kasnije uvode se dve kategorije histerije.

· Sa jedne strane je histerična neuroza, koja se odnosila na nevoljan, psihološki, gubitak osećaja ili motornih funkcija zajedno sa promenom u stanju svesti, identiteta, dok se kao njihov proizvod javljala amnezija, fuge i sl.

· Sa druge strane je bila histerična ličnost , stanje, za koje se verovalo da dominantno poseduju žene, čije su karakteristike samodramatizacija, nezrelost, zavisnost od drugih, sujeta, izražena emocionalnost, preterane reakcije i ponašanja kojima se izaziva pažnja.

Nešto kasnije, definisana histerična ličnost zamenjena je histrioničnim poremećajem ličnosti, kada se i delom smanjilo povezivanje ovog stanja sa ženama, ali i jasnije definisao kriterijum za dijagnostikovanje.

Zavisno od toga da li je osnovni intrapsihički mehanizam koji dovodi do poremećaja bio disocijativni ili konverzivni, histerične neuroze su bile podeljene na disocijativne i konverzivne.

Pod disocijacijom se podrazumeva razdvajanje, rascep, pojedinih psihičkih funkcija, pri čemu se najčešće rascepljuje svest od ostalih psihičkih funkcija i javlja se gubitak osećaja ličnog identiteta, stanje slično snu (mesečarstvo, histerični napad), histerično bekstvo i dr.

Konverzija podrazumeva nesvesni proces kojim se postojeća anksioznost preobražava u druge simptome, probleme sa motorikom, pokretima i sl.

Zajednička odlika oba tipa histerične neuroze je delimični ili potpuni gubitak celine ranijih sećanja, svesnosti ličnog identiteta i kontrole pokreta tela.

Karakteristike ličnosti

Primarne karakteristike ove ličnosti su ekscesivna emocionalnost i traženje pažnje. Opisuju ih pridevi kao što su živopisan, entuzijastičan, impulsivan, dramatičan, prenaglašen, ekstravagantan i emotivan.

Primarne karakteristike ove ličnosti su ekscesivna emocionalnost i traženje pažnje koja počinje još u ranom odraslom dobu, a može se primetiti u različitim kontekstima i ponašanjima.

Ovakve osobe, putem svoje živosti i dramatičnosti, uspevaju da privuku pažnju na sebe, šarmiraju druge svojim entuzijazmom, očiglednom otvorenošću ili flertovanjem. Međutim, ovi kvaliteti vremenom slabe kontinuiranim zahtevima da se bude u centru pažnje. Kada se to i dogodi, nastavljaju da fokus usmeravaju na sebe, ovaj put to moraju činiti agresivnije - putem pravljenja scena, izmišljanjem priča, laganjem i sl.

Ljudi koji ispunjavaju kriterijum za histerični poremećaj ličnosti, nisu stidljivi u novom okruženju, niti se ikada povlače iz društva. Opisuju ih pridevi kao što su živopisan, entuzijastičan, impulsivan, dramatičan, prenaglašen, ekstravagantan i emotivan.

Možemo ih opravdano nazvati izrazitim ekstrovertima, dakle, spoljašnje orijentisanim. Nastanak ovakvog temperamenta nalazi se u kombinaciji različitih faktora: genetska predispozicija, životna iskustva i kulturološki faktori.

Osnovne karakteristike osoba sa histeričnim poremećajem ličnosti:

· Izrazit takmičarski odnos sa osobama istog pola

· Idealizovani odnosi sa roditeljskim figurama

· Intenzivno zavisni odnosi sa roditeljskim figurama u periodu detinjstva

· Konstantno traženje pažnje

· Seksualno agresivno, zavodljivo ponašanje i flertovanje

· Nezrele seksualne veze

· Emocionalna nezrelost

· Lakomislenost i nerealan entuzijazam

· Ekspanzivne i difuzne misli, siromašne detaljima

· Izrazita dramatičnost, teatralnost i emocionalnost

· Impresionistički stil govora, siromašan detaljima

· Izrazito rapidno menjanje ponašanja i plitke ekspresije emocija

· Provokativno ponašanje

· Korišćenje fizičkog izgleda radi privlačenja pažnje

· Procenjivanje odnosa kao mnogo intimnijih nego što zaista jesu u realnosti

· Osoba se oseća neprijatno u situacijama u kojima nije u centru pažnje

· Osoba je sugestibilna i na nju lako utiču drugi ljudi ili okolnosti

Praksa je pokazala da nastavak ovog poremećaja leži u odnosima iz detinjstva; Dete koje oseća manjak pažnje i podrške; Nepomirljiv odnos sa roditeljem istog pola, i intenzivan odnos sa roditeljem suprotnog pola.

Neke od osobina:Izrazit takmičarski odnos sa osobama istog pola. Konstantno traženje pažnje. Seksualno agresivno, zavodljivo ponašanje i flertovanje. Nezrele seksualne veze. Emocionalna nezrelost. Lakomislenost i nerealan entuzijazam. Izrazita dramatičnost, teatralnost i emocionalnost. Impresionistički stil govora, siromašan detaljima.

Odnosi sa drugima i seksualnost

Jedan od načina na koji ovakav tip ličnosti privlači pažnju je seksualnost. Ova potreba je vrlo očigledna u njihovom ponašanju i izgledu. Važno je naglasiti da provokativno i zavodljivo ponašanje nije usmereno samo na osobe prema kojim imaju seksualna i romantična interesovanja, već i u širem spektru, prema kolegama, poznanicima i prijateljima.

Jedan od načina na koji ovakav tip ličnosti privlači pažnju je seksualnost. Ova potreba je vrlo očigledna u njihovom ponašanju i izgledu. Važno je naglasiti da provokativno i zavodljivo ponašanje nije usmereno samo na osobe prema kojim imaju seksualna i romantična interesovanja, već i u širem spektru, prema kolegama, poznanicima i prijateljima.

Histeričnim osobama se, zapravo, čini da ih drugi ljudi ne vole, da nisu uspešni i da ih izbegavaju. Zato neretko pokušavaju da seksualno privuku osobe suprotnog pola, a u osnovi takvog ponašanja je zapostavljenost i doživljaj nedostatka pažnje.

Emocije su plitke i podložne brzim izmenama s obzirom da su suviše zabrinuti impresioniranjem putem fizičkog izgleda. Velika količina energije ulaže se u takvo održanje sebe, samim tim mogu biti izuzetno uznemireni ukoliko se nisu prikazali u najboljem svetlu.

Kada su u pitanju odnosi sa drugima, odluke najčešće donose na osnovu emocija, lakomisleno, pre nego racionalno i promišljeno. Naporno im je i dosadno da razmatraju činjenice, vagaju i odlučuju polako, s toga nije neobično da često odlutaju u fantazije nerealnih odnosa.

Učestalost histrioničnog poremećaja ličnosti u populaciji je između 2% i 3%. Novije studije su pokazale gotovo jednaku učestalost poremećaja kod muškaraca i kod žena, iako to ranije nije bio slučaj.

Problem kod prepoznavanja ovog poremećaja leži u činjenici da je mnoge kriterijume na prvi pogled lakše pripisati ženama nego muškarcima.

Histerični tip ličnosti na poslu

Histerični tip ličnosti na poslu karakteriše preterana emocionalnost, potreba za pažnjom i potreba za uzbuđenjem, kao i manjak logičkog razmišljanja u slučaju konkretnih radnih problema.

Histerični tip ličnosti na poslu karakteriše preterana emocionalnost, potreba za pažnjom i potreba za uzbuđenjem, kao i manjak logičkog razmišljanja u slučaju konkretnih radnih problema.

Ovaj tip ličnosti preferira zanimanja koja aktivno uključuju druge ljude, koje vidi kao publiku na sopstvenoj sceni.

Kada su u pitanju intervjui za zapošljavanje, vešti su u fasciniranju komisije. Najčešće imaju unapred pripremljeno, domišljato ponašanje koje često ostavlja dobar utisak. Na samom radnom mestu su najčešće dobro prihvaćeni od strane radne grupe koja ih, doduše, često ne shvata ozbiljno.

Dnevnu rutinu vrlo brzo vide kao dosadnu i tada dobijaju potrebu da naprave neku vrstu scene i zabave. Ovakvo ponašanje često je odobreno od strane grupe, osim kada su u pitanju ozbiljniji, konkretni radni zadaci koji zahtevaju koncentraciju i kontrolu osećanja. U ovom slučaju, kada ponašanje histeričnog nije odobreno, pokazuje znake slabosti; Ne može ostvariti afektivnu kontrolu i zato nastavlja sa svojim ponašanjem, samo intenzivnije, ojačava afekte do maksimuma.

Na poziciji lidera mogu biti omiljeni ali i potpuno odbačeni, zapravo, najčešće među grupom provociraju ambivalentna osećanja. Kada se obavlja posao koji ne proizvodi previše stresa i kada se planovi prate, ovaj tip vođe će širiti entuzijazam i zadovoljstvo, iznad logične mere. Preokret u suprotno je javlja kada se zadatak ne obavi i kada su situacije neizvesne.

Ovakvo neproduktivno ponašanje histeričnom je potrebno kako bi održao sopstvenu ličnost . Ukoliko to ne bi uspeo razvio bi mnoštvo psihosomatskih simptoma, što je i jedna od bitnih karakteristika ovog sklopa ličnosti.

Kako pristupiti ovakvom radniku

Kao i kada su u pitanju druge strukture ličnosti procena radnog ambijenta i zadataka koji se proveravaju je od velike važnosti.

Radno mesto koje zahteva čest kontakt sa drugim ljudima bi npr. asocijalnom tipu ličnosti bio veliki izvor stresa koji ne može da kontroliše, histerični tip ličnosti, sa druge strane, bi se osećao dobro i ispunjeno, mogao bi svoje afekte da prenese na druge ljude, što u određenim situacijama može biti korisno.

Međutim, treba izbegavati da se ovakvom radniku delegiraju poslovi koji zahtevaju suviše koncentracije, administracije i uopšte tehnički rad.

Psihoterapija

Uspešnost psihoterapije u ovom slučaju dosta zavisi od odnosa koji se uspostavlja između klijenta i terapeuta; Uvid može imati manje značajnu ulogu u odnosu na poverenje koje se gradi između klijenta i terapeuta.

Princip rada sastoji se u razumevanju odbrana i uspostavljanju ravnoteže u ličnosti. Analiziraju se činioci koji su potisnuli primaran konflikt iz svesti. Dakle, cilj je jačanje snaga Ega (Ja), realno vrednovanje sebe, gubljenje simptoma i smanjenje ili potpuno gubljenje potrebe klijenta za formiranjem simptoma kao odgovora na frustracione životne okolnosti.

Psihoterapija omogućava i pomaže klijentu da shvati i razume svoja osećanja i ponašanje, da razvije konstruktivnije i adaptivnije načine psihološkog funkcionisanja uz prihvatanje svoje ličnosti.


Autorka je psiholog master, O.L.I. Psihološki savetnik

Autor: Ivana Paunović

Izvor