Hilari, balkanske igre, spoljna politika :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Косово а и Босна биће карта за балансирање односа према муслиманима. Док их Израел буде шамарао муслимани на Балкану ће добијати шаргарепе.

Косово у врху спољне политике САД

Што се Србије и Срба тиче, којој се све ове активности свако неће свидети, могу само да размишљају… Хилари је махнула руком, „ма каква Србија - она нема нуклеарно оружје, а Војску је сама расформирала, па самим тим и нема шта да каже“

Пре неколико дана написао сам један текст о српском „ходочашћу“ на молитвени доручак у Вашингтон под насловом „Да Бог чува, оне што су нас бомбардовали“ коментаришући понашање наших званичника. Пред крај текста у том контексту навео сам и то да ће Хилари Клинтон, у жељи да постигне успех на послу државног секретара, Косово гурнути у први план америчке спољне политике. Надао сам се да ће то бити знатно касније, кад Хилари на многим другим кризним тачкама доживи неуспехе, али ме је госпођа Клинтон изненадила и већ се са питањем Космета јавила. Први њен спољнополитички корак је била северна Кореја а већ други био је позив Хашиму Тачију и Фатмиру Сејдиуу да посете Вашингтон и лично се са њом сретну. „Државна секретарка са задовољством очекује састанак са председником и премијером Косова 26. фебруара у Вашингтону, како би их поново уверила да ће САД испунити сва обећања у правцу пријатељства и подршке Косову“. За нас непријатан почетак „нове“ америчке политике коју сам у завршном делу наведеног текста предвидео, потајно се надајући да ћу у прогнози погрешити. Не знам колико је паметно и уљудно наводити пасусе свог текста, али је изазов приличан, па ћу га ипак навести, бар за оне читаоце који цео текст нису имали прилику да прочитају:

„Оно што ни Вук а ни наша остала државна врхушка не схвата, а то је да ће се Хилари Клинтон жестоко потрудити да у жижу америчке спољне политике врати Космет, Босну и нове „балканске игре“. Ако ни због чега другог оно због тога што је на том терену Америчкој дипломатији најлакше да забележи сигурне позитивне поене. Ко ће им се супротставити, Тадић или можда Вук? Госпођа Клинтон зна да није дипломатски експерт, а стало јој је да на свом новом послу направи успех. Ако то тешко може урадити на питању Авганистана, Ирака, Русије, Кине или Грузије има једно место које гарантује сигуран дипломатски успех – Србија. Овде је и амерички амбасадор Бог, вероватно ће Хилари Клинтон бити третирана као Зевс“.

Пратећи боравак новог државног секретара САД Хилари Клинтон у Северној Кореји, америчка штампа пише да државна секретарка САД чини прве кораке на тешком путу враћања Америци изгубљеног реномеа у свету. Ових дана она је боравила у Пјонгјангу и „отворила је нову еру у односима САД и Северне Кореје“ – бар тако америчка штампа наводи. Био је то нови приступ опрезан и избалансиран. Северној Кореји је обећана замашна хуманитарна помоћ и дипломатска подршка ако се Пјонгјанг одрекне и заустави развој свог нуклеарног програма. У целом том наступу било је више тактичности и обећања него претњи, са чак наглашеном жељом нормализовања односа између САД и Северне Кореје.

Све је било у склопу већ изнетог обећања и захтева Барака Обаме да САД морају поправити своје односе са такозваним земљама фамозне „осовине зла“ а пре свега са исламским светом. И Хилари се очигледно креће том трасом. Њен боравак у Индонезији, где су је дочекали демонстранти наоружани папучама за плажу уместо ципела, ваљда због климатских услова – није баш лепа слика поправљања односа са муслиманским светом, али од нечега треба почети. У једној од домовина њеног шефа Обаме није много постигла и мораће се много више радити да би се код муслимана та негативна слика Америке променила. Ипак за муслимане кључна ствар ће бити како ће се Обамина администрација па и госпођа Клинтон поставити у односу на Израел и константне израелске масакре над Палестинцима, а да још није заборављено ни израелско разарање Либана.

Из Индонезије, госпођа Клинтон креће за уздржану Кину, у којој ће морати да игра на ноте, јер Кина као нови привредни џин, може много да учини на ублажавању америчке економске и финансијске кризе. Може да помогне али још више да Америци отежа садашњу привредну и финансијску ситуацију. Чак то отежавање може бити и фатално са матом у само једном потезу. Тај мат у једном потезу настао би у моменту када Кина објави да више не продаје своју робу за „упумпане“ доларе, јер је то упумпавање директно из штампарија потпуно обезвредило долар, те да ће убудуће робу продавати за евре или недај Боже јуане. Таква кинеска одлука била би аутоматски и крај досадашње доласке империје и Хилари то добро зна. Зато мислим да ће у овим разговорима државна секретарка „заборавити“ на проблеме Тибета и пословичне опомене о „угрожавању људских права у Кини“. Али секретарка такође зна да ће и Кина тај матни потез избегавати до крајњих граница јер није паметно „удавити“ одличног купца – коме онда робу продавати?

Било како било и САД и Кина ће се добро прерачунавати шта се коме више исплати али ми од те рачунице економских дивова можемо имати само штету, користи никако. „Када се на појилу волови пободу роговима, углавном жабе страдају“ – а ми нисмо ни ниво жабе, можда тек пуноглавац. Па кад би превео ову народну изреку на финансијски језик то би овако значило: ако се сруши долар срушиће се и наше девизне резерве које су ем у доларима, ем у америчким банкама. Бар половина ако не и целих 70%, јер наши финансијски „мозгови“ попут Динкића, Јелашића, Лабуса… имају јасне договоре и инструкције још од 2000-те године шта и како треба да раде. Свакако не у нашем интересу, већ у интересу оних који су их и инсталирали на тако одговорна места – и они ће се тог договора држати макар се Србија и главачки суновратила.

Ако пак Кина одлучи да долар још не обара, онда нам следи америчка „шамарчина“ на питању Космета а можда и Војводине, јер сила мора негде да покаже мишиће. Кад шамарчину не могу да пљусну Кини или Кореји јер она звецка атомским наоружањем могу Србији, ми немамо више ни Војску а главно наоружање нам је праћка. Наш дични „државник“ Тадић нас је те баласти под именом Војска ослободио, и то је његов једини темељно урађени посао. Радио га је и као министар одбране а онда наставио и као председник, па му се бар на питању разбијања Војске може дати висока оцена.

Државни секретар САД Хилари Клинтон и премијер Албаније Сали Бериша на молитвеном доручку

Док су манити Вук и незаобилазни Расим Љајић давали интервјуе и шопинговали по Вaшингтону други су радили, и то на директној линији или за истим столом

Питање Космета се чак врло лепо уклапа и у Обамин програм о побољшавању односа са муслиманским светом. Собзиром да су госпођу Клинтон у Индонезији дочекале демонстрације и „летеће папуче“, на „независном Косову“ ће је сигурно дочекати овације. А Албанци или Шиптари, како год хоћете, јесу муслиманске вероисповести. Да ова турнеја нове секретарке не би била потпуно у пузећем положају, она је још са турнеје у пријатељски загрљај позвала косовске лидере Хашима Тачија и Фатмира Сејдиуа - које ће покушати да и шефу представи. Политички успех је унапред загарантован, Обама ће бити одушевљен како га муслимани (Шиптари) обожавају, а Косово је и највећи спољнополитички домет политике њеног супруга, као и америчких Демократа. Тако ће се преко Космета и Албаније балансирати „помирење са муслиманима“. Док Израел чисти Палестинце, мало етнички а више и животно, и већи део муслиманског света жестоко протестује, на другој страни муслимани са Балкана обожавају Америку. Ако се још у ово „помирење“ са муслиманима убаци и Босна биће одушевљен и члан представничког дома Конгреса из државе Њујорк Елиот Енгел, који је понет тим таласом „помирења“, већ изразио наду да ће овог пролећа Барак Обама посетити и Косово, а могуће и Албанију. Они то свакако заслужују јер је њихово становништво окарактерисао као „јако прозападно оријентисана муслиманска нацију“. Шта је на то одговорио Обама јавности још није познато. Али се зато његова државна секретарка бацила на задатак да и Обами и светској јавности покаже како муслимани обожавају САД.

А што се Србије и Срба тиче, којој се све ове активности свако неће свидети, могу само да размишљају… Хилари је махнула руком, „ма каква Србија - она нема нуклеарно оружје, а Војску је сама расформирала, па самим тим и нема шта да каже“. Данашњи дипломатски речник вам је онолико уважаван колико снажно можете да ударите. А Хилари добро зна да смо празна пушка, те да ће сви наши почев од Тадића само рекламно негодовати, али се та реклама осим у Србији нигде неће видети.

Руски новинари су после сазнања да је Обама наредио да се побољшају односи са исламским светом, председника САД назвали Барак Хусеинович, алудирајући тиме и на његово муслиманско порекло. Али ова наредба Обаме је била врло инспиративна за те „дрске“ руске новинаре који су чак написали да Србији следе тешки дани са Хилари Клинтон можда тежи него они са већ озлоглашеном и добро познатом „дамом“ Медлин Олбрајт. Осећа се женска рука - пишу Руси. „Злурадо запажајући“ да је цела игра са балансом према муслиманима достојна дамског романа из претпрошлог века. Али суштина није у томе, већ у чињеници да Северна Кореја има, нуклеарно оружје, а Србији ни Војска не треба - они ће то све дипломатски и правно да реше???.

Да ли су за Србе жене фаталне, или наше руководство никако да схватили да је пиштољ у руци и жене, озбиљно оружје, а праћка то ипак није чак и рукама Мандушића Вука – додајем ја на ове руске коментаре.

Индија блокирала „балканског булдожера”
Именовање Ричарда Холбрука за специјалног изасланика САД за целу јужну Азију онемогућила је Индија својим активним деловањем и директним упозорењима Обами да Холбрука неће прихватити.

У актуелној бесомучној борби Обамине администрације да успостави нову спољну политику САД Индија је освојила прву рунду. Упркос намери новоименоване државне секретарке Хилари Клинтон да њен некадашњи саветник Ричард Холбрук буде специјални изасланик САД за јужну Азију, званични Њу Делхи је успео да у директним контактима са транзиционим Обаминим тимом, издејствује изузеће Индије из мандата новог америчког изасланика.

Тако је Холбрук именован у новој америчкој администрацији за специјалног представника за Авганистан и Пакистан, иако је првобитна намера и самог Барака Обаме била да нови специјални изасланик буде задужен и за Индију, као кључног чиниоца у том региону.

Пре више од месец дана прочитах ове редове у Политици и помислих па лако је Индији да се буни и не прихвата Холбрука – она је ипак сила и кључни чинилац у региону, а ми смо комарац. Онда се тргох, па и ми смо кључни чинилац на Балкану??? Везано са тим паде ми и једна чудна замисао. Јесте ми нисмо сила али у доброј координираној акцији са Русијом којој Хилари такође није одговарала на месту државно секретара, могли смо то питање да покренемо. Покретањем таквог питања ми не губимо ништа, јер нисмо могли очекивати да ће Хилари сада нама улетети у загрљај а не Шиптарима и све као и бомбардовање заборавити. Такав обрт је ипак немогућ јер она политику Демократа, свог супруга а и делимично своју треба да оправда. Русија се добро сећа свих Клинтонових уцена које је морал да прогута, а које су је довеле пред потпуни слом – како привредни тако и политички. Ни Обами она није одговарала ако ни због чега другог оно због врло тешких речи кроз страначку кампању а и због неминовног уплитање њеног супруга у политику Обаме, који је нешто ипак хтео да промени – овако је затворен и под контролом Клинтонових кадрова.

Да смо ми као мали кроз „параванску дипломатију“, „дрско“ па и блеферски, покренули то питање не прихватајући Хилари, а Руси се одмах наслонили свом снагом на тај захтев Обама би имао јаке аргументе да насртљиву даму одбаци. Не због нас, а можда ни због Руса, већ због себе – али циљ би био постигнут. Руси би истестирали унапред главни правац америчке политике, а ми не би имали ништа да изгубимо – са Хилари нам је све унапред било јасно. Али ко да у нашем „државничком“ апарату тако размишља, кад су сви „навијени“ само на послушност. За њих других опција нема. Е кад дођу неки који знају да мисле вишеканално можда ће од нас нешто и бити. Дотле, Србијо нека ти је Бог на помоћи.

Политички аналитичар
Звонимир Трајковић

Preuzeto sa http://www.srpskapolitika.com/