SAD odobrile prodaju lekova Kubi i olakšice za putovanja
Autor: Beta, AFP | 11.03.2009. - 10:16

Američki Senat odobrio je u utorak uveče prodaju lekova Kubi i olakšao uslove za putovanje Amerikanaca na to komunističko ostrvo.

Amerikancima kubanskog porekla je, prema novom zakonu, dozvoljeno da putuju na Kubu jednom godišnje umesto jednom u tri godine, kao što je sada.
Takođe se olakšava transfer novca Kubanaca koji rade u SAD i, prema novom pravilniku, oni mogu potrošiti 179 dolara dnevno na Kubi, dok je do sada taj iznos bio 50 dolara.
Kubanske vlasti će ubuduće moći da uvoze hranu i lekove bez prethodne uplate.
Međutim, zakonom se ne ukida američki embargo koji je Kubi uveden 1962. godine.
Zakon uskoro treba da potpiše američki predsednik Barak Obama.

Blic

Ovoliko otvaranje prema Kubi  može biti samo odgovor Čavezu i Moralesu.

Bajden: Nema povlačenja trupa s Kosova zbog Avganistana
Autor: Beta | Foto:AFP | 10.03.2009. - 19:01
Bajden: Nema povlačenja trupa s Kosova zbog Avganistana

Američki potpredsednik Džo Bajden izjavio je danas u sedištu NATO u Briselu da se ne razmišlja o povlačenju trupa Kfora s Kosova radi popunjavanja NATO i američkih snaga u Avganistanu.

"Ne verujem da treba da povlačimo trupe ili donosimo zaključak vezan za Avganistan, zasnovan na napretku ili nedostatku napretka na Kosovu", rekao je Bajden posle razgovora s generalnim sekretarom Japom de Hopom Sheferom i Savetom NATO.
Ključna tema razmene mišljenja Bajdena i partnera u Atlantskom savezu je bilo utvrđivanje zajedničke strategije SAD i članica NATO za vojno-policijsku operaciju u Avganistanu i s tim tesno povezano pogranično područje Pakistana.
Bajden je rekao da je administracija američkog predsednika Baraka Obame pokrenula temeljito preispitivanje cele akcije u Avganistanu, u očekivanju da se nova NATO strategija za Avganistan usvoji do kraja meseca.
On je, na pitanje novinara da li se predviđa smanjenje trupa Kfora s ciljem da se NATO trupe upute u Avganistan, dodao da " treba još dosta toga uraditi na Kosovu i to još nije urađeno".
"A treće, prvenstvena je odgovornost Evropske unije i evropske zajednice da nastave da budu posvećeni obećanjima koja smo dali", istakao je potpredsednik SAD.
"I da sve to svedem, jasno je", zaključio je Bajden "da nema trgovine između onoga čime smo mi zaokupljeni na Kosovu i toga što je nužno učiniti u Iraku", očigledno misleći na Avganistan, kako su naknadno precizirali američki izvori.

Bajden je takođe izjavio da veruje i da će odluka o novom generalnom sekretaru NATO biti donesena na susretu vođa Atlantskog saveza 3. i 4. aprila u Strazburu.
U krugovima NATO se kao "viđen kandidat" spominje bivši šef bugarske diplomatije Solomon Pasi, a za kanadskog ministra odbrane Pitera Makaja američki list "Vašington post" tvrdi da je favorit SAD.
Takođe se kao kandidati spominju šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski, bivši britanski ministar odbrane Des Braun, kao i šef diplomatije Norveške Jonas Garfstore. Britanski Fajnenšel tajms tvrdi danas da su se lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke dogovorili da na taj položaj predlože danskog premijera Andersa Foga Rasmusena.

Blic

Jasno da neće otići sa KiM, ova baza je neophodna da se smanji broj trupa u Italiji i Turskoj, ne košta ništa a još donosi veliku dobit od šverca droge

Novi zamenik Klintonove
Fil Gordon glavni čovek za Balkan
Autor: N. V. | 14.03.2009. - 05:00

Filip Gordon novi je zamenik za evropske i evroazijske poslove u kabinetu Hilari Klinton, državne sekretarke SAD, i na tom mestu će zameniti dosadašnjeg podsekretara Danijela Frida.


Filip Gordon, Danijel Frid
Američki funkcioner, u čijoj će direktnoj nadležnosti biti i Srbija, tokom 90-ih godina prošlog veka bio je direktor za evropske poslove Nacionalnog saveta za bezbednost tokom administracije Bila Klintona.
Frida, dosadašnjeg zamenika za Evropu u Stejt departmentu, Klintonova je imenovala za izaslanika u pregovorima sa državama koje će preuzeti zarobljenike iz baze Gvantanamo nakon njenog zatvaranja. Frid će ostati na staroj poziciji sve dok američki Senat ne potvrdi Gordonovo imenovanje. Ovim postavljenjem nastavljena je praksa dovođenja Klintonovih ljudi u administraciju Baraka Obame, novog predsednika SAD.
Gordon je tokom osam godina republikanske vlasti u Beloj kući - od 2000. do pobede Obame u novembru prošle godine - radio u uglednoj istraživačkoj instituciji „Brukings” u Vašingtonu, a predavao je na univerzitetima u SAD, Francuskoj i Singapuru, a radio je i pri nemačkom Društvu za spoljne poslove u Bonu. Redovno je objavljivao komentare o spoljnoj politici u „Njujork tajmsu”, „Vašington postu”, „Internešenel herald tribjunu”, „Fajnenšel tajmsu”, „Volstrit džurnalu” i francuskom „Mondu”. Govori nemački, francuski, italijanski i španski jezik.

O Srbiji i Kosovu
U radu koji je za „Brukings” objavio početkom novembra 2000. Gordon se usprotivio planovima novog predsednika Džordža Buša da smanji prisustvo američkih trupa na Balkanu ili da ih potpuno povuče. „Iako je odstranjivanje Miloševića sa vlasti prošlog meseca bio veliki uspeh, bilo bi naivno da verujemo da bi odlazak naših trupa stavio tačku na potrebe za vojnim prisustvom u regionu. I u Bosni i na Kosovu postoje naoružane zajednice koje su spremne da iskoriste i najmanju neodlučnost Zapada”, tvrdio je Gordon. U svom radu iz novembra 2007. Gordon je prognozirao da će SAD već 10. decembra te godine priznati „nadgledanu nezavisnost” Kosova, uz ocenu da će Beograd i Moskva možda u poslednjem trenutku izneti neki predlog koji će da zvuči razumno, ali će mu „cilj biti samo ugrožavanje zapadnog konsenzusa o Kosovu”.


Blic

Sporedan čovek bez mnogo političkog iskustva ali sa aparatom propagande u rukama. On kao autor raznih propagandnih kampanja iz devedesetih definitivno nije prijatelj Srba i treba ga isterati što pre na otvorenu poziciju onog ko diktira prtivsrpsku kampanju NJ Tajmsa