Skoro je u mom okruzenju poceo da kruzi tzv. "Hilandarski hleb". Da li je neko upoznat sa ovim? Juce sam nasao na netu tekst vezan za taj hleb.


Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
26. januar 2004. godine

HLEB SA UKUSOM PREVARE
Nedeljama Srbijom, kruzi recept i kvasac za "Hleb prijateljstva iz Hilandara". Ili «Hilandarski hleb ljubavi», koji se i pocetkom devedesetih godina proslog veka delio pod imenom «Amiskin kolac prijateljstva», a 1999. godine pod imenom «Ostroski hleb ljubavi» .Taj "hleb prijateljstva" nema nikakve veze sa Hilandarom, ali verujemo da ima sa nekim drugim, mracnim i opasnim stvarima.
Kako je ovde rec o "hlebu" navodno iz Hilandara, sto bi ukazivalo na njegovu "duhovnu dimenziju", moramo najpre da se podsetimo da hleb ima nezamenljivu ulogu u celokupnom crkvenom zivotu. On je u Hriscanstvu zamena za krvnu zrtvu, mada se i u Starom zavetu znalo za prinosenje hleba na zrtvu (3.Mojs.7, 12-13). Hristos je upotrebio hleb na svojoj Tajnoj veceri, lomeci ga i deleci svojim ucenicima "Jedite, ovo je Telo moje". O lomljenju hleba kao evharistijskoj zrtvi govori Sveto pismo (D.Ap. 2, 42 i 46)
Pored prosfore (hleba koji se koristi neposredno u Liturgiji), i obredni slavski kolac (hleb), se takodje osvecuje u Crkvi i to osvecenje ima Liturgijsku osnovu. I svi drugi hlebovi, Bozicni, Vaskrsnji, zavetni (kad je slava citavog mesta), imaju svoje duboko utemeljenje u Crkvi i Liturgiji.
U osnovnoj hriscanskoj molitvi "Oce nas" se kaze: "Hleb nas svagdasnji daj nam danas", gde se misli kako na duhovni tako i na fizicki hleb, a od oba zavisi ljudski zivot.
Sve ovo govorimo zato da bi se jasno videla prevara koju nam neko potura.
Da ne bi ostavili mesta nikakvoj sumnji, pitali smo hilandarske monahe, da li u manastiru Hilandar znaju nesto o ovom receptu i kvascu koji se deli okolo i siri geometrijskom progresijom.
Odgovoreno nam je da oni nikada nisu culi za "hleb prijateljstva" i dodali: "Ta stvar je lazna i nema blagoslov manastira Hilandara. Sve sto po blagoslovu dolazi iz Hilandara overeno je pecatom i deli se iskljucivo preko hilandarskih poverenika.»
Da je ovo besramna zloupotreba imena Hilandara vidi se i iz samog nacina pripremanja tog hleba, koji je u stvari kolac. Citav proces pripremanja ima magijske elemente. Kvasac treba najpre da miruje jedan dan, a onda mu se dodaju brasno, mleko i secer i tako deset dana, kada se odvaja kolicina koja obavezno treba da se podeli, jedan deo ostavi za kasnije, a od ostatka se uz jaja, i zacine priprema i pece kolac koji moze da traje pedeset dana.
Svi sastojci koji se dodaju u kuci su sasvim obicne namirnice, medjutim, nepoznat je sastav kvasca koji se dobija uz recept. Obavesteni smo da je hemijskom analizom ustanovljeno da je jedan od sastojaka neka gljiva, koja nije opasna za ljudsku upotrebu,ali se ne kaze kakva je to gljiva. Kakva je to gljiva?
Ovde se radi o viseslojnoj prevari. Prvo, ako neko svesno zloupotrebi ime Hilandara, znaci da mu je namera da ucini nesto na prevaru, da nije tako, zasto bi koristio ime najvece srpske Svetinje.
Drugo, zloupotrebljava se tradicija makrobioticke hrane, zato sto makrobioticari prave dugotrajni hleb koristice hmeljni kvasac, ali nikada nikome nije palo na pamet da ga nazove drugacijim imenom od onoga sto on jeste.
Trece, zasto gljive koje se koriste u izradi ovog kvasca mirisu na hinduisticke obredne stapice, ciji miris ima ne malo dejstvo u toku njihovih obreda.
I cetvrto, smesu koja se dobije posle deset dana vrenja, obavezno treba podeliti na tri dela, od kojih se jedan zadrzava za sebe, a druga dva se daju poznanicima ili bliznjima, sto ukazuje na to da je sve posveceno nekom obredu, otuda obaveza deljenja.
Do sada smo bili zasipani "Lancima srece", "Pismima sv. Antuna" i slicnim stvarima, svima njima je zajednicko sto se lanac deljenja ne sme prekinuti, inace sledi nesreca, sada se po prvi put deli nesto sto se direktno unosi u organizam, nepoznatog porekla i pod laznim imenom.
Nadamo se da je sve ovo dovoljno da se i iz najdobronamernije ruke odbije "kolac koji ce doneti srecu i zdravlje vasoj porodici".

Sa cisto zdravstvenog stanovnistva - ne, nikako.
Mislim... zamislite samo... dobijete kutijicu kvasca koji je preturan po ko zna cijim stanovima, drzan u ko zna kakvim uslovima, muljan ko zna kakvim rukama, mesan sa ko zna kakvim brasnom i ostalim sastojcima...
Fuuuuj...  a, posto mi se majka bavila time (radila je u secerani), mogu da kazem duplo fuuuuuj... 

Ali dovoljno je samo pomisliti na mleko koje se sipa u testo i posle treba da stoji 10 dana na sobnoj temperaturi, a svi dobro znamo kakvo bude mleko posle 12 sati cuvanja na sobnoj temperaturi, a mogu samo da zamislim kakvo bi bilo posle 10 dana.

Sta li ljudima nece sve pasti na pamet.  Da ne ponavljam st je vec receno u predhodnim postovima. Mogao bih i da dodam, ali i vec receno je dovoljno za onog ko koristi male sive celije.

Ma, to nije prvi put... pocetkom 90-ih su bili u opticaju neki kristali kojima su dodavane grozdjice i secer... verovatno isto neka gljiva...
Zatim je usledila kombuha, koja je verovatno lekovita kada se uzgaja u higijenskim uslovim... Moja maja ju je dobila kao "lek" za stitnu zlezdu... Posledica je bio smrdljiv frizider, gljiva koja raste nenormalnom brzinom i moja keva koja zamalo sto nije zavrsila u hitnoj posto ju je koristila par dana...
Inace, moja tetka je dobila od komsinice taj famozni kvasac, ali je vrlo brzno zavrsio u kanti za djubre...

Naravno, samo ne znam sta to nekome treba ?? Da truje ljude ??

Ako neko zeli, mogu uzeti od druga iz Zajecara kvasac i ono cime on pravi hleb. Njegov hleb je u precniku 15-ak cm, crn kao noc. Jedna kriskica je dovoljna da se ne setite celog dana jesti. Toliko je energetski jak. Taj jedan hlebcic je dovoljan za nedelju dana cetvoroclanoj osobi. Tog drugara, niko nikada nije video bolesnog, ne jede "nasu" hranu, ne pije "nasu" vodu. Provede celo leto u planinu sakupljajuci od svega, bastu koju ima obradjuje kao pre 100 god. Ali kada sednete da jedete, neverovatno, ma koliko god da ste umorni, osecate kako Vam se vraca snaga.

A ove, sto ovo rade, jedino ih obesiti za m**a, i kljukati time sto oni nude. Pa neka vide koliko je dobro.

Ja mogu da zamislim monahe da se mole Bogu 10 (i mnogo više!) dana, ali da ... 'mese 'lebac' 10 dana....!

Par mojih prijatelja je, dok su bili na Hilandaru, čuli su da će povodom (nekog) praznika za večeru biti riba.
I obradovali su se, jer su baš želeli da probaju ribu spremljenu na čuveni Hilandarski način.
Tja; posle molitve Bogu, kada su seli, svako je dobio po otvorenu konzervu sardina! 

Zašto da monah troši vreme na spravljanje hrane kada mu je korisnije da vreme provodi u molitvi Bogu?
 

Pre par godina ( tacnije 2003) je po mom gradu kruzio taj kvasac za tzv "Vatikanski kolac prijateljstva i srece". Koja je to pomama bila medju katolickim vernicma....    iako je vecina bila svesna da taj hleb nema veze sa crkvom, ipak su svi zamesili taj kolac i delili kvasac dalje kao da se necega boje.
Ljudi  jesu obrazovaniji, ali praznoverje i dalje suvereno vlada ljudskom psihom

upravo sada sam od rodjake dobila ponudu za taj kolac,kada sam joj rekla swe sto sam nasla nije mi verovala,kod nas navodno dele Hilandarsko brasno jos gora laza oni veruju strasno,a cula sam da u Milanovcu taj hleb ili ti kolac jer na to mi ,ici mese muskarci,strasno. . . 21 vek a zavladace nam paganizam :-k

ta prevara je bila aktuelna i pre nekoliko godina.