Tragovima ranog bronzanog doba na lokalitetu Podumka
Higijena čoveka u doba preistorije

Podumka - Na nadmorskoj visini od 94 metra, najvišoj koti u Banatu kod Orlovata, arheološka ekipa koju vodi Snežana Marinković, savetnica u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, otkrila je objekte tipa lakih koliba, jame s keramičkim posudama, nakit od kostiju, kalup za odlivke, ljudsku vilicu, kosti veverice, srndaća i preživara, kao i brojne druge predmete koje tek treba „sklopiti“ da bi se dobila detaljnija slika života u Vojvodini u doba preistorije.


Ekipa arheologa

Nalazi iz Podumke, međutim, već sada ukazuju na to da je čovek u ranom bronzanom dobu živeo poput nas: hranio se ribom sa obližnjeg Tamiša, bavio se stočarstvom, lovom, spravljao hranu u posudama, imao istančan osećaj za lepo, odlagao svoje smeće na jedno mesto, izvan naselja, dakle, vodio računa i o higijeni, a ne samo o ishrani i ukrašavanju, što se u drugom milenijumu naše ere baš ne dešava uvek i svuda.
Signali da se podno Podumke, pet kilometara od Orlovata, nešto čudno dešava, potekli su najpre od seljaka koji su primetili da se, dok oru njive, zemlja ugiba. Našim iskusnim arheolozima, među kojima su i akademik Bogdan Brukner i dr Dubravka Nikolić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, nije dugo trebalo da još pre dve godine otkriju debeo kulturni sloj lokaliteta iz ranog bronzanog doba neobičnog sadržaja. Reč je o sivkastoj materiji, eolskim naslagama, što ukazuje na teške uslove života u tom periodu. U jednoj od otkopnih jama nađen je ostatak ljudske lobanje, i to u kulturnom sloju, a ne u grobnici. Iskopavanja su nastavljena. Ove godine trajaće dve sedmice (jer za toliko ima novca), a naredne možda i duže ako Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu iz budžeta izdvoji više sredstava.


Sa nalazišta na arheološkom lokalitetu Podumka

- Imali smo sreće da brzo naiđemo na kućni lep, koji nam govori da su ljudi ovde stanovali. Ispod lepa smo naišli na jamu predviđenu za kuvanje, o čemu svedoči pet celih posuda u obliku đuveča, lonaca, pehara za vodu i mnogo ljudskih kostiju, nagorelih jer je u blizini bilo ognjište - objašnjava nam Snežana Marinković, koja na lokalitetu ovih dana radi zajedno sa studentima arheologije (Miša Bešlin, Marija Radosavljević, Miroslav Birclin, Radmila Balaban), akademskim fotografom Dušanom Marinkovićem i radnicima koji ispomažu. Trenutno se najverovatnije nalazimo na periferiji naselja, jer mahom zatičemo kosti krupnih životinja i posuda za kuvanje, što nam govori da je reč o otpadnim jamama. U sledećoj fazi, nameravamo da otkrijemo staništa. Vatinska kultura, stručno govoreći, katrakteristična je za vršačko područje, a datira između 1600. i 1300. godine pre naše ere. Najvažnija u to doba bila je upotreba bronze, keramika je fino obrađena i glatka, za razliku od starčevačke i vinčanske kulture, koja datira iz 6000. godine pre naše ere.
Uz to, kao osnovna odlika bronzanog doba koja je ovde prisutna, pored skeletnog, javlja se spaljivanje i sahranjivanje u urnama. O počecima metalurgije svedoči, pak, livenje. Naišli smo na ostave u kojima su skrivali dragocenosti, votivne figure za kultne potrebe i grumenje bronze za obradu.
Budući da je nedavno pred svetskim stručnjacima u Vankuveru naš arheolog Miljana Radivojević dokazala da se na teritoriji današnje Srbije pre više hiljada godina rodila metalurgija, naša arheologija, moglo bi se reći, beleži značajan pomak, o čemu Marinkovićeva kaže.
- Arheologija se poslednjih godina kreće u dobrom pravcu. Bačeno je težište na ispitivanje metala u Boru i zaista ima indicija da je u Srbiji na Balkanu postojbina metalurgije.
Ono što još ostaje tajna jeste govor čoveka u bronzanom dobu.
- Kako je reč o periodu hiljadu godina starijem od prve pojave pisma u Grčkoj, ne možemo znati kakav je bio tadašnji jezik - obrazlaže Miroslav Birclin. Nekakvim jezikom sigurno su govorili, verovatno ne samo oponašajući životinje, jer ako su imali potrebu za lepim (ukrašavanje), sigurno su i govorom iskazivali duhvnost, ali tragova pisma nema iako su živeli baš kao i mi danas mada znatno kraće: u kućama od naboja (pruća oblepljenog zemljom), s prozorima i vratima, pećima, nameštajem.
Na osnovu sondi, procenjuje se da arheološki lokalitet Podumka zauzima površinu od 1.500 metara kvadratnih. Ekipa stručnjaka planira da ga dalje istražuje, a u međuvemenu i da stiče nove poklonike svoje struke. U „Noći muzeja“, organizovali su akciju za školarce „Udahni arheologiju - vajaj, crtaj, restauriraj“. Nagrađeni posetom nalazištu, autori najboljih radova se navikavaju da u svakoj nađenoj posudi vide poruku čovečanstvu od pre hiljadu godina, koju i mi danas, u drugom milenijumu nove ere, ostavljamo za budućnost. Rezultate nalaza na lokalitetu Podumka, akademik Brukner, zajedno s Nikolom Tasićem, uneće u novo, prošireno izdanje trotomne „Praistorije Vojvodine“.

Izvor: Blic