Ko deluje, shvata svet
Tajnu sveta nazrevamo samo kroz egzaltaciju osećaja i akciju

Znanost je socijalni fenomen, i prosuđuje se kao svi socijalni fenomeni po tome, koliko je korisna ili štetna po ljudsku zajednicu."
"Pomoću krilatice o objektivnoj znanosti hteli su se profesori osloboditi kontrole državne vlasti".

"To, što se naziva krizom znanosti nije ništa drugo nego nečista savest naučenjaka. Pitanje, koje predhodi svakoj znanstvenoj delatnosti, je u tome da se zna ko želi znati. Postoji dakle zanost jedne određene grupe ljudi u jednom određenom vremenu. Postoji zaista nordijska znanost i nacionalsocijalistička znanost, koje stoje u suprotnosti s liberalističko-židovskom znanošću, a ta ne ispunjava više svoje funkcije i nalazi se u raspadanju".

"Tajnu sveta nazrevamo samo kroz egzaltciju osećaja i akciju. Ja ne volim Getea, ali sam spreman da mu oprostim samo zbog ove njegove rečenice: "Na početku je bilo delo". Samo čovek koji deluje može shvatiti svet. Čovek zloupotrebljava svoj razum. Razum nije izvor ljudskog dostojanstva, nego jednostavno pomoćno sredstvo u životnoj borbi. Čovek je rođen da deluje. Kontemplativne i retrospektivne nature su mrtvaci, koji su promašili smisao života".
"Sva dela imaju smisao, pa i zločin".

Izraz "zločin" proizilazi iz jednog preživelog sveta. Postoji samo pozitivna i negativna delatnost. Svaki zločin u starom značenju te reči je neuporedivo vredniji od građanske nepokretnosti".
"Ne pouzdajmo se u dah i savest, nego samo u instinkte. Mi moramo opet postati primitivni".

"Proklinju nas kao protivnike duha. Pa naravno, da smo mi to. Ali u jrednom mnogo dubljem smislu, nego što to u svojoj glupoj oholnosti sanjaju ovi građanski naučenjaci".
"Ja sam zahvalan udesu da me je poštedio od znanstvenog vaspitanja. Tako sam bi slobodan od mnogih predrasuda. To mi je danas od koristi. Ja prosuđujem sve s monumentalnom nepristrasnošću i ledenom dušom".

"Proviđenje je odredilo, da budem veliki spasitelj čovečanstva. Ja spasavam čoveka od okova razuma, koji bi hteo biti njegova svrh; ja ga spasavam od ponižavajuće utvare, koja se zove savest i moral, i od individualne slobode, koju malo njih može podnositi".

"Naprotiv hrišćanske nauke o primatu individualne savesti i osobne odgovornosti, ja postavljam oslobodilačku doktrinu o ništavnosti i beznačajnosti individua, i o njegovom utapanju u vidljivu besmrtnost nacije. Ja ukidam dogmu o iskupljenju čoveka kroz patnju i smrt božanskog Spasitelja i postavljam novu dogmu o iskupšljenju čoveka kroz život i akciju novog Vođe-zakonodavca, koji oslobađa mase od tereta slobode".

Ovakve rečenice, ubačene usred razgovora autoritetom priznatog vođe, pravile su utisak objavljenja. Hitler je bio uveren u originalnost svojih misli, te se osećao u svojoj veličini pogođenim, kad bi neko aludirao na slične mislioce. Kao svi autodidakti, on nije bio svestan da stanovite ideje "vise o zraku" i kolaju po mnogim mozgovima u isto vreme. Svaki slušatelj je osećao da se Hitler u uzvišivanju svojeg značenja opasno približuje onoj granici, koju je Niče već prekoračio, kad je sam sebe objavio kao novog Dionizija ili utelovljenog samog Antikrista.

Hitler nije priznavao preteča, osim Riharda Vagnera.
Nekog dana me je pitao da li sam bio u Bajrojtu. Odgovorio sam da sam se u mladosti strastveno bavio glazbom i više puta bio u Bajrojtu, te da sam u Minhenu studirao glazbu.

Hitler je primetio da ne misli na glazbu, nego na čitav kulturni prevrat, koji potiče od Vagnera. Pitao me je da li mi je poznato da je Vagner bio mišljenja, kako je uživanje mesa prouzrokovalo naš kulturni nazadak. Ako on danas ne jede meso, to on naravno čini i iz drugih razloga, ali to je delimično i posledica Vagnerovog mišljenja da kulturno nazadovanje u Nemačkoj proističe od začepljenih želudaca. On ne jede meso ne samo iz higijenskih razloga, nego i iz uverenja. Nažalost svet još nije za to dozreo. Vagner nije bio samo glazbenik i pesnik. On je bio najveći prorok nemačkog naroda. On, Hitler je, kako je u histeričkom uzbuđenju osetio da Vanerovi spisi odgovaraju njegovim najintimnijim, podsvesnim i latentnim nazorima.

- Problem je u tome, kako se može zaustaviti raspadanje rase. Mora li to tako biti kao što veli grof Gobino? Političke konzekvencije su povučene ukidanjem demokratije i jednakosti. Ali, zar ćemo pustiti masu da ide svojim putem ili ćemo je zaustaviti? Da li da sastavimo jedan izabrani, elitni sloj? Jedan red? Neke vrste bratstva templara, kao stražu Svetoga Grala čiste krvi?

Hitler se zamislio. Parsifala treba shvatiti u sasvim drugom smislu nego što je to učinila ona bedna budala od Volcogena. Iza vanjske fabule, crkvenjačkih koještarija i pseudo-hrišćanske fantazmagorije Velikoga Petka krije se dublja i veća stvar. Tu se ne slavi hrišćansko-openhauerska religija smilovanja, nego čista plemićka krv, zbog čijeg čuvanja i obožavanja se sastaje bratstvo mudraca. Kralj Amfortas boluje od nečiste krvi. Mi svi patimo od nečiste krvi. Kako da se izlečimo?
Napisao: Herman Raušning

Vagnerijanski izleti
Ko u borbi vidi smisao života postepeno se uspinje u plemstvo

Ja sam duboko ušao u Vagnerovu filozofiju, nastavio je živahno Hitler. Svraćam se k njemu na svakoj stanici moga života. Samo nova aristokracija može nam dati novu kulturu. Ako odbacimo sav pesnički dekor vagnerijanske drame, onda preostaje samo praktična nauka o nemilosrdnoj borbi za selekciju i obnavljanje. Mi živimo u istorijsko vreme, kada se čovečanstvo rastvara na robove i gospodu.

Onaj koji u borbi vidi smisao života i postepeno se uspinje stepenicama koje vode u plemstvo. A onaj koji traži svoju sreću u servilnosti, miru i sigurnosti, taj nestaje bez obzira na svoje poreklo u masi, koja je bez historije u masi, koja se raspada i koju treba prepustiti propasti zajedno sa njenim kraljevima kao što je Amfortas. Hitler je zapevuckao lajtmotiv iz "Parsifala".
Klase

- U prirodnom poredku, nastavio je Hitler klase stoje jedna iznad druge, a ne jedna pored druge. Čim uništimo liberalizam, mi ćemo opet postići hijerahiju. Već u srednjem veku započeo je proces liberalističkog raspadanja onih čvrstih oblika, koji su osigurani samo u vladavini aristokracije čiste krvi. Sve je to dovelo do toga da su inferiorni narodi došli na prvo mesto, a viši na drugo.
- Dakle se radi o osnivanju novog feudalnog porekla, primetio sam.

Hitler je to porekao. Nemojte mi dolaziti s tim jednostavnim merilima. S pojmovima jednog izumrlog vremena ne može se shvatiti novi svet, kojega mi želimo osnovati. Mora se imati fantazija, da bi se naslutila, veličina dolazećeg vremena. Kad plemenita krv bude zadobila ono znanje koje joj pripada, onda će i velike rase zadobiti svoje mesto iznad drugih. Dokaz za to je naš pokret i obnova našeg prestiža.

Večiti Židov

Samo sa stanovišta doktrine o čistoj i nečistoj krvi može se shvatiti Hitlerov antisemitizam. Židov je za Hitlera princip, princip nečistoće i zla. Između Hitlerova shvaćanja i onog pornografiste Juliusa Štrajhera i prostog pristalice stranke ima mnogo zajedničkih crta, ali isto tako i divergentnih. Većina vodećih ljudi u stranci smatra Hitlerovu rasnu doktrinu kao "Adolfovu fiksnu ideju". U pobijanju Židova gledaju oni samo pripremu revolucionarnog prevrata. Oni rade sa Židovima ono, što bi najradije učinili sa čitavim građanskim staležom.

Može se tako reći, da su ove protužidovske mere dobrim delom odraz pokušaja, da se apetiti revolucionarnih elemenata u stranci okrenu na srazmerno slabi objekt. Za Štrajhera pak i njegove sumišljenike antisemitizam je ne samo dobar posao, nego i zadovoljenje njihove prljave fantazije. Ne može se govoriti o nekom istinski dubokom antisemitizmu u širokim masama nemačkog naroda. Postoje doduše predrasude, ali te nisu tako duboke. Znam iz iskustva, da većina stranačkih drugova nije predstavljala nešto ozbiljno pod antisemitskim parolama nacional-socijalizma, a svakako nisu očekivali ovako žestoke mere.

Kad su u Nemačkoj 1. aprila 1933 g. započeli prvi židovski pogromi, ja sam bio u Dancigu. Tom prilikom me je mnogo pristalica saopštilo da oni nikako ne mogu odobravati ovakve strahote i da neće šuteti, ako bi se nešto slično desilo u Dancigu. Ujedno su primetili, da su svi onu borbu za obnovu Nemačke sasvim drukčije zamišljali.

Kako je Hitler daleko doveo nemački narod i ponizio ga pred samim sobom, pokazuje njegovo držanje u jeseni 1938. "Što nas se to sve tiče! Neka zažmire očima oni, kojima se ježi koža. To nije naša, nego židovska sudbina!". To je bilo uostalom opšte stanovište u Nemačkoj. Niko se nije ganuo, kad su polugole ljude, starce i žene vukli po ulicama. Srca su otvrdnula, a strah pred vlastodršcima potisnuo je sve prirodne reakcije zgražavanja nad ponižavanjem ljudskih stvorenja. Ali antisemitizam ipak nije bio popularan.

Osećaj mržnje

Hitler veruje u zao karakter večnog Židova. Za Hitlera je Židov pojam zla. On je iz njega stvorio gospodara podzemnog sveta, kojega treba razoriti. I on ga uveličava, da bi sama sebe podignuo. Ali iza toga se krije osećaj primitivne mržnje i osvete, koji je svakome vidljiv.

Može se to protumačiti njegovim vlastitim doživljajima. Može se za Hitlera reći, da on sam nije čisti arijevac u smislu nacional-socijalističkih rasnih zakona. Ali upornost njegovog antisemitizma može se shvatiti samo kroz mitsku transfiguraciju Židova u utelovljenje zla. Strogo uzevši, Hitlerovo stanovište nije sasvim nelogično. Već sa gledišta njegove ezoteričke nauke mora Hitler osećati izvesnu metafizičku mržnju prema Židovima. Izrael, izabrani narod duhova, boga, morao je doći u smrtnu opreku s novim izabranim nemačkim narodom, narodom božanske prirode, novoga Bala i Bika plodnosti. Jedan bog isključio je drugog.
Napisao: Herman Raušning

Pogroni jevreja
Bio je opsednut jevrejskim pitanjem

U pozadini Hitlerovog antisemitizma odigrava se borba protivnih bogova. Tako je barem Hitler to shvaćao. Njegovi stranački drugovi nisu ni slutili u kakve se fantastičke perspektive pretvaraju u mozgu njihovog vođe njihovi protužidovski pogromi.
On je bio toliko opsednut tom idejom, da nije okončao ni jedan razgovor, a da ne bi u njega upleo židovsko pitanje. Jednog dana mi je poverio svoje intimne poglede na židovsko pitanje.

Za njega je u prvom redu antisemitizam bio izvrsno revolucionarno sredstvo. On ga je u više mahova uspešno upotrebio. U antisemitizmu gledao je snažnu opomenu nemačkom malograđanstvu, koje se previše uspavalo u svojoj sigurnosti, kao i sredstvo pritiska na demokracije.

- Židovi su moj najdragoceniji zalog. Antisemitska propaganda je u svim zemljama najbolje sredstvo za proširenje naše političke borbe. Vi ćete videti, u kako ćemo kratko vreme uspeti, da srušimo sve pojmove na svetu isključivo pomoću protužidovske propagande. U ostalom Židovi nas u tome najbolje potpomažu.

Princip rase

Oni se uvek mešaju, unatoč njihovog opasnog položaja, s neprijateljima poretka i buntovnim agitatorima, kad su siromašni, a oni su u isti mah najvidljiviji posednici ogromnih bogatstava, koja pobeđuju zavist. Tako je u svim zemljama veoma lako opravdati borbu protiv Židova na osnovu činjenica, koje će svi razumeti. Čim princip rase prodre u ljudske mozgove, sve ostalo će se odigrati vrlo brzo. Na taj način biti će pomalo razoren čitav stari politički i gospodarski poredak i otvoren put novim idejama biološke politike.

- Nesumnjivo je anatisemitizam, nastavio je Hitler, najuspešnije sredstvo nacional-socijalističke propagande. Zato je i on i dao Štrajheru slobodne ruke. Uostalom taj Štrajher vodi svoju stvar na zabavan i vešt način. Odakle samo Štrajher crpi svoj materijal. On, Hitler, nestrpljivo očekuje svaki broj "Štirmera". To je jedini list, kojega on rado čita i koji on pročita od početka do kraja.

Ali sve je to samo priprema. To je samo početak nemilosrdne borbe za svetsko gospodstvo između nemstva i židovstva.
Pitao sam, da li to znači, da Židove treba sasvim istrebiti.

- Ne, odgovorio je Hitler, jer bi onda trebali Židove ponovo izmisliti. Nama je potreban vidljivi neprijatelj, a ne samo nevidljiv. Židov se uvek nalazi u nama. Ali njega je lakše suzbijati u telesnoj formi, nego kao nevidljivog demona. Židov je bio neprijatelj rimskog carstva, pa čak i Egipta i Vavilona. Ali ja sam prvi u istoriji sveta, koji sam Židovima objavio rat do istrage. Ja sam svojedobno iskreno potresen pročitao "Protokole Sionskih mudraca". Koliko neprijateljske podmuklosti! Odmah sam shvatio da mi to moramo kopirati, naravno na naš način.

Primetio sam da su Sionski protokoli očevidno falsifikat.
- Pa onda. Da li su tačni ili nisu, to je meni sasvim svejedno. Mi moramo Židove tući njihovim vlastitim oružjem.
- Zar su vas ti protokoli inspirisali.

- Da, u svim pojedinostima. Ja sam čudo naučio iz tih protokola. Ja sam uopšte uvek mnogo naučio od svojih neprijatelja. Revolucionarnu tehniku studirao sam kod Lenjina i Trockog i kod drugih marksista. Katolička crkva, kao i slobodno zidarstvo dali su mi pouku, koju nisam našao drugde. Ludak je, koji ne uči od svojih neprijatelja. Samo se slabić boji da će kod toga izgubiti svoje vlastite ideje. Do sada na svetu nije bilo ni jedne veličanstvenije stvari, nego što je hijerarhijski poredak crkve. Ja sam mogo toga preuzeo u svoju stranku.

Održati se kroz dve hiljade godina, to nije mala stvar. Što se tiče slobodnih zidara, oni sačinjavaju neku vrstu svešteničke aristokracije. Oni se prepoznavaju po naročitim znakovima. Oni su razvili jednu tajnu nauku, koja nije jednostavno formulisana nauka, nego izražena u simbolima i tajanstvenim obredima. To je ono opasno u slobodnom zidarstvu.

Zar ne uviđate, da i naša stranka mora ostati sličnom družbom? To će biti red, hijerahijski poredak svetskog sveštenstva. Ali naravno da onda ne može ništa postojati pored toga. Možemo postojati samo mi ili slobodni zidari ili crkva. Ali nikada dve stvari u isti mah. Crkva je to shvatila. Ali mi smo jači i mi ćemo uništiti i crkvu i slobodno zidarstvo.

Simboli

- Od crkve ste preuzeli hijerarhijski poredak, od slobodnih zidara princip neopozive zakletve poslušnosti i tajnu nauku o simbolima. Ali što se uzelo iz Sionskih protokola?
- Uzeo sam političku intrigu, tehniku, konspiraciju, revolucionarno razaranje, zavaravanje i kamufliranje. Nije li to dosta?

To je naravno mnogo, odgovorio sam.
- Ali mi smo govorili do sada o Židovima kao o našim političkim protivnicima. Ali što predstavlja Židov u odlučnoj borbi za novu organizaciju sveta?
Priznao sam, da mi to nije jasno.

- Ne mogu postojati dva izabrana naroda. Mi smo narod Božji. Zar vam to ne kaže sve?
- Vi to shvaćate kao neki simbol?
- Ne, to je sasvim jednostavna istina, koja ne podnosi diskusiju. Dva sveta stoje jedan protiv drugog. Čovek Boga i čovek đavola. Židov je protučovek, antičovek. Židov je stvar drugoga Boga. On je proizašao iz drugog ljudskog korena. Ja postavljam arijca i Židova jednog protiv drugog, pa ako jednog nazivam čovekom, onda drugog moram drukčije krstiti. Oni su jedan od drugoga toliko udaljeni kao čovek od životinje. Ali ja Židove ne nazivam životinjama, jer oni stoje od životinja mnogo dalje nego arijci. Židov je stranac u prirodnom svetu - biće izvan prirode.
Napisao: Herman Raušning

Teorija nadčoveka
Verovao je u ideju preokreta sveta

Hitler je hteo još nešto reći. Izgledalo je, kao da je potpuno skršen pod utiskom svoje vizije. Reči su mu presahnule. Njegovo lice se grčevito iskrivilo. Uzrujano je lomio prstima, "Židovi su Židovi", buncao je kao u transu. "To je tema, koju ne možemo nikada iscrpeti".

Blato

Jedan katolički sveštenik i jedan židovski rabin morali su čistiti nužnike u koncentracionom logoru. Stajali su do kolena u blatu. Nacistički stražar počeo ih je psovati: "Neka vam sada Bog pomogne, gde je sada taj vaš Bog?" Sveštenik je odgovorio: "Gde je Bog, to mi ne znamo. Ali onaj, ko ga traži, taj će ga i naći". Rabin je rekao:"Bog je ovde. I ovde je takođe Bog".

Ali gde je Bog, kojeg Hitler oslovljuje u svojim govorima i kojeg on naziva Proviđenjem i Svemogućim. Bog je po njegovom mišljenju čovek, bogočovek, koji u obliku kipa krasi dvorce, u kojima se odgaja nova elita. Bog, to je Hitler.

Pre nego se Hitler sasvim posvetio vanjskoj politici i svojim vojničkim planovima, izrazio je jednom strastvenu želju, da gradi i stvara kao državnik i zakonodavac. On je pun velikih planova. Svet će u njemu gledati najvećeg stvaralačkog genija svih vremena. "Meni preostaje samo malo vremena!" Govorio bi, da ga mi svi vrlo malo poznajemo. Ni njegovi najintimniji stranački drugovi ne znaju, što on namerava. Mučio ga je nervozni strah, da neće dospeti cilju. A onda bi se opet bacio na tehničke detinjarije, studirao motore i nove izume. U takvim nemirnim časovima bio je prava napast za svoju okolinu.

Mistika

Preokret sveta bila je tema, koju je on uvek načinjao. To će biti prevrat, o kojem mi nemamo ni pojma. Hitler je u tim časovima govorio kao neki vidovnjak i mistik. To je bila neka biološka mistika ili mistička biologija, na kojoj se zasnivala njegova inspiracija. On je skovao vlastitu terminologiju: "Lutanje duha", to znači napuštanje božanskog poziva u čoveku. Cilj ljudske evolucije sastoji se u tome, da čovek postane "magički vidovit".

On sam oseća, da se nalazi na pragu ovog magičnog saznanja i njemu je pripisivao svoje uspehe i svoju budućnost. Neki minhenski naučenjak napisao je nekoliko čudnovatih eseja o primitivnom svetu, o postanku legenda, o tumačenju snova u prastaro doba, o intuitivnom saznanju i transcedentalnoj moći primitivaca, kojom su oni menjali zakone prirode. Te ideje su fascinirale Hitlera. On se sav u to zadubio. On je gledao svoj čudesni uspon kao odraz sakrivenih snaga. On je pripisivao tim snagama svoj naprirodni poziv, da bude objavitelj novog evanđelja čovečanstva.

Hitler sebe smatra prorokom, koji stoji iznad Hitlera državnika.
On je svoje ideje zaodenuo ovom konkretnom formom:
- Stvaranje nije pri koncu, barem ne što se tiče čoveka. Biološki gledano, čovek se nalazi u stadiju metamorfoze. Na obzorju se ocrtava nova vrsta čoveka u potpunom značenju prirodoznanstvene mutacije. Dosadašnja vrsta čoveka neumitno dospeva u biološko stanje zakržljalosti.

Stari čovek će životariti još samo u obliku kržljavca, dok će se čitava stvaralačka snaga koncentrisati u novoj vrsti čoveka. Obe varijacije brzo će se razvijati u protivnim pravcima. Jedna će nestajati, dok će druga znatno nadmašiti sadašnjeg čoveka. Ja ove dve varijacije nazivam varijacijom Bogočoveka i varijacijom Životinje mase.

Primetio sam, da me ovo podseća na Ničea i njegova nadčoveka. Ali ja sam to do sada shvaćao u duhovno prenesenom smislu.
- Da, čovek je nešto što treba nadmašiti. Niče je to naslutio na svoj način. On je već gledao nadčoveka, kao novu bilošku vrstu. Međutim, kod njega je ta stvar još neodređena. Čovek zauzima mesto Boga, to je ona jednostavna istina. Čovek je Bog budućnosti. Čovek mora uvek težiti, da pređe vlastite granice. Čim se on zaustavlja u svojim težnjama, on propada ispod ljudskog nivoa, te postaje poluživotinjom.

Mi imamo pred sobom bogove i životinje. I kako je to sve elementarno jasno! Sve što ne ide s pokretom, što teži za starim, to propada i nestaje. Ali ono, što prisluškuje prazovu čoveka, što se posvećuje večnome pokretu, to je kvasac novog ljudstva. Razumete li, dakle, smisao našeg nacional-socijalističkog pokreta? Ima li nečega, što je veće i sličnije. Onaj, ko u nacionalsocijalizmu gleda samo politički pokret, taj ne zna gotovo ništa o njemu. Nacionalsocijalizam je više nego religija, to je volja za stvaranjem nadčoveka?

Socijalizam

Rekao sam, da sam konačno shvatio duboki smisao njegovog socijalizma, koji znači anticipiranje odeljivanja novog čoveka gospodara od čoveka krda.
- Upravo to, rekao je Hitler, Politika je danas u doslovnom smislu praktična forma sudbine. zar ne mislite, da se političkim sredstvima ne može ubrzati ovaj proces odeljivanja?

Odgovorio sam da mi izgleda nemogućim ostvariti biološku kulturu nadčoveka. Ali, ako se radi o jednostavnoj selekciji, onda je to nama, koji se bavimo odgojem stoke, poznato. Radi se o dobivanju jedne nove vrste čoveka, putem selekcije, koja će biti promicana političkim sredstvima.
Napisao: Herman Raušning

Mladi kvare znanje
Adolf Hitler je tvrdio da je video nadčoveka koji je neustrašiv i okrutan!

Upravo tako, uskliknuo je Hitler. Vi ste izvrsno izrazili moje misli. U naše vreme svaka politika je slepa, koja se ne osniva na biološkim principima. Moja politika nije nacionalna u redovnom značenju te reči. Ona uzima svoja merila i ciljeve iz sveopšteg i sveobuhvatnog saznanja o zakonima prirode i života.

- Ali, vi možete samo pomoći prirodi, da ona svoj put skrati. Potrebno je, da vas sama priroda podari s novom varijacijom. Dosada je odgajivačima stoke retko uspelo, da razviju mutaciju, to jest da sami stvore nov tip.

Otkrića o tajnoj nauci

-Nadčovek živi u nama. On se nalazi tu! poviknuo je Hitler u trijumfu. Zar vam to nije dosta. Otkriću vam jednu tajnu. Ja sam vidio nadčoveka. On je neustrašiv i okrutan. Ja sam se pred njim prestrašio.
Hitler je sav drhtao od uzbuđenja.
- Ja ću vam nešto poveriti: Ja osnivam novi red.

Ova namera mi nije bila nepoznata. Ona je poticala od Rozenberga. Barem mi je Rozenberg to prvi put saopštio. On je u prostorijama Marienburga, sedišta nemačkog viteškog reda, držao o tome predavanje u malom krugu. Evocirajući istorijske uspomene na ovo veliko viteško doba, on je povukao paralelu između akcije nemačkih vitezova u Pruskoj i nacionalsocijalističkog programa i sugerisao misao da bi trebalo ponovo oživeti taj viteški red.

To bi bila elita hrabrih ljudi, koji bi bili u isti mah sposobni upravnici i sveštenici. Njihova zadaća bi bila da ljubomorno čuvaju tajnu doktrinu pred pogledima profanog sveta. Hijerarhija pruskog viteškog reda, njihove metode vladanja, njihova disciplina, sve bi to moglo poslužiti kao primer i biti obnovljeno.

Hitler nije hteo otkriti svoje karte pre vremena. Nacionalsocijalizam je na početku svojeg uspona. Treba najpre dovršiti političku borbu i pripremiti svetski rat, koji je neizbežan. Kao Fridrih Veliki, on treba najpre da uspešno dovrši ratove. Posle toga posvetiće se pravom preporodu Nemačke. U njegovim rečima osećala se velika nestrpljivost koja se krila iza ove rezignacije, što već jednom nije došao u mogućnost, da postane stvaralački državnik, zakonodavac, umetnik i graditelj gradova, prorok i osnivač nove religije.

- Ovo veliko vaspitačko delo izvešću s omladinom, rekao je Hitler. Mi stari smo istrošeni. Da, mi smo već ostareli i pokvareni do srži. Mi nemamo više divljih instinkata, kukavni smo i sentimentalni. Mi nosimo u krvi teret ponižavajuće prošlosti i sećanje na servilnost i poniženje. Ali moja sjajna mladež! Zar ima lepše na svetu? Pogledajte moje mladiće i dečake. Kakav je to krasni ljudski materijal! S njima mogu načiniti novi svet!

Čekićem izbija sve slabosti

- Moja pedagogija je surova. Čekićem izbijam sve slabosti. U mojim vaspitnim dvorcima odgojiće se mladež, koja će biti strah i trepet celom svetu. To će biti nasilnička, neustrašiva i okrutna mladež, a to ja i želim. Ona će znati snositi bol. Ona ne sme biti nežna. Ja bih hteo da ona ima izgled divlje zveri. Ja hoću atletsku mladež, a to je najvažnije.

- Ja neću dozvoliti nikakvo intelektualno vaspitanje. Znanje samo kvari mladež. Najbolje je da uči ono što joj se sviđa. Ali savlađivanje samoga sebe moraju naučiti. Oni moraju naučiti da u svakom slučaju nadvladaju strah pred smrću. To je prvi stupanj herojske mladeži. Iz tog stupnja nastaje drugi stupanj slobodnog čoveka, koji će biti središte sveta, čoveka koji stvara - Bogočoveka.

Ali, on o tome ne može dalje govoriti, prekinuo je Hitler. Ima još daljnih stepena ljudskog razvitka, o kojima on ne sme govoriti. Tu tajnu će on ostaviti svojem nasledniku. Božansko objavljenje doći će kasnije, kada on ne bude više živ.
Piše: Herman Raušning

Revolucija nove aristokratije protiv mase
Govorio je Adolf Hitler da je reč o slobodi božanskih sinova

Moram reći još nekoliko reči o Hitlerovoj tajnoj nauci. Ona je poznata samo uskom krugu ljudi. Međutim, Hitlerove poltičke planove nije moguće shvatiti, ako se ne poznaju njegovi tajni planovi. Hitler nije praznoveran u običnom značenju te reči. Njegove simpatije za horoskope i okultizam u uskoj su vezi s njegovim shvatanjem, da se čovek nalazi u magičnom odnosu prema svemiru. Za njega je politika samo pozadina jednog gigantskog prevrata, kojeg on doživljuje.

Materijal za svoju doktrinu crpio je Hitler iz lektire apokrifnih spisa. Ali, važnije od nauke je volja, koja se krije iza njegovih deklamacija. Hitler se nikada ne umara da govori da će Nemačkoj i svetu nametnuti večnu revoluciju, koja će obuhvatiti čitavo ljudsko živovanje. To je oslobođenje čoveka, koji se po njegovom shvatanju svakih sedam stotina godina uspinje za jednu stepenicu više, ali to je oslobođenje jakih i podvrgavanje slabih. Radi se o slobodi božanskih sinova, o revoluciji nove aristokracije protiv mase.

Crvena nit

To je daleki put, ako se setimo Hitlerovog početka. Mali konspirator, provincijski tribun i plaćeni propagandista postao je prorokom nove religije. Da li je to samo vizija jednog megalomana, ili je to ipak rezultat jednog doslednog razvoja. Kroz čitavo kontradiktorno delovanje ovog krajnje čudnovatog čoveka ipak se provlači crvena nit."Pokret je sve. Treba biti uvek u pokretu, jer je mir zlo". Ali iza toga se ne krije samo njegova vlastita histerička jurnjava. Svet, koji je isto tako nestalan kao Hitler, nemački narod, koji nije manje histeričan, morali su doživeti da je ovaj čovek postao vođom.

- Vreme radi za nas. Ja treba samo da udarim da bi se raspali temelji preživelog vremena. Ma kako solidne izgledale institucije i narodi, oni su iznutra truli i sami se od sebe raspadaju.

Tako se izražavao Hitler. Možda je imao pravo. U vremenu u kojem živimo, sve vrednosti su više manje problematične, i izgleda da se nalaze u stanju raspadanja. Odakle ova žudnja za promenom po svaku cenu? Odakle ovaj uspeh propagande? Glavni motiv ovog ludačkog pustolova je razaranje radi razaranja. "Mi još ne poznajemo naše delo u celom njegovom sjaju", rekao mi je više puta Hitler. "Ali mi to osećamo u krvi i doživljujemo". Ovo je literatura, i to vrlo loša literatura. Ona potiče od konca prošlog stoleća. U to vreme cvala je u Nemačkoj neka vrsta histeričkog romantizma, koja je bila osobito raširena u Beču i Minhenu.

To nije po prvi put da se bolesne magle nad jednom zemljom, da se grozničave fantazije čitavih naroda ukrućuju u doktrine, koje nakon vremena naglo eksplodiraju, šireći smrad iz kojeg su natale. Čitavi narodi padaju iznenada u neobjašnjivo stanje nemira i histerije. Oni igraju ludačko kolo i tonu vrtlogu opšte pometenosti.

Ono što se danas događa u Nemačkoj, to je duševna poremećenost masa, čiji se uzroci mogu istražiti, ali čiji najdublji koren ostaje pokriven neprovidnim mrakom. Nacionalsocijalizam je histerična bolest 20. veka.

Hitler i žene

Žene su otkrile Hitlera, i to žene iz visokog društva. One su ga nakon rata podupirale. Žene nekih veleindustrijalaca davale su mu finansijska sredstva, novac i dragocenosti. I tako je u krugu obrazovanih žena iz plaćenog propagandiste postao prorok nove Nemačke. Koliko su one uticale na formiranje njegovog duhovnog sveta, u to nećemo ulaziti. Ali žene su ga razmazile i laskanjem podsticale njegovo samopouzdanje. Pomoću ženske ekstaze, tog njemu neophodnog podstreka, on je savladavao svoje letargično stanje. Čudnovata sličnsot sa Robespjerom, koga su žene obožavale unatoč njegove neprivlačnosti.

U ostalom, Hitler zna, što on zahvaljuje ženama. On je te odnošaje proračunano negovao. On je upućivao svoje župske vođe da se naročito posvete propagandi među ženama. Konačno su žene bile one, koje su Hitleru na izborima dale najviše glasova. Na velikim skupštinama sedele su u prvim redovima obično postarije gospođice i devojke. Čoveku je situacija postala jasna, kada je s govorničke tribine promatrao ekstatične i vlažne oči ovih žena. Tako je u stranci nastala krilatica o "eskadrama histeričnih gospođica". Erotika ne igra samo znantnu ulogu kao politički faktor u muškom društvu, nego i u modernoj propagandi među masama. Često je erotsko delovanje govorničkog glasa i postavljanje tona i melodičnosti važnija stvar nego sadržaj govora.

Hitler je cinički iskoristio ove momente, a u tome je znatan deo njegovo političkog uspeha. Koliko je u tim Hitlerovim odnosima prema ženama bilo istinskih erotičkih osećaja, a koliko samo hladnog proučavanja, to ja ne znam. Ali, koliko ga ja poznajem, on je bio nesposoban za svako istinsko osećanje. I tako je ostalo pri tome, da ga je obožavao samo jedan stanoviti sloj više ili manje morbidnih žena s histeričkim nagonima.

Kasnije sam kod njega često susretao neobično lepe, plave devojke. One su sedele pokraj njega. On im je gladio ruke. Dozvoljavao je i male intimnosti ali, sve je to bila komedija. Čitava neprirodnost ovog čoveka manifestovala se i u elementarnim odnosima ljudskog života. Ja neću da diram u mračno poglavlje o njegovoj nećakinji, toj mladoj devojci, koja je izvršila samoubistvo.
Napisao: Herman Raušning

Šetao se kao zver u kavezu
Ali Hitler nije ništa odbacio od svoje prošlosti. Zajedno s njom on pritiskuje čitav nemački narod

O tome su mi pripovedali upućeni ljudi i ništa ga ne bi bolje okarakterisalo kao taj slučaj.
Ali o tome se ne može govoriti. Isto tako se je mnogi mladić predamnom hvalisao da je bio ljubimac Hitlera, ali i o tome neću govoriti. Ni jednom diktatoru se ne sme moralisati nad nejasnim stranama njegove prošlosti. Ali Hitler nije ništa odbacio od svoje prošlosti. Zajedno s njom on pritiskuje čitav nemački narod.

Da li je Hitler lud? To je pitanje, koje su postavili mnogi od njegovih posetioca. Ko je gldao ovom čoveku u lice i primetio njegov nestalni pogled bez dubine i topline, njegove oči, koje, izgleda, da su zatvorene iza svojeg hladnog sjaja, a onda naglo poprimaju čudnovatnu nepomičnost, osetio bi, kao i ja, nelagodan utisak da se nalazi u prisutnosti abnormalnog stvorenja. Gledao sma, kako od vremena do vremena apatično i mirno sedi, a da nije ni obrvama trenuo, i kako čisti zube na najvulgarniji način.

Šta je Hitler?

Da li je slušao? Da li je bio odsutan? Koliko ja znam, ni jedan posetilac nije s njim mogao voditi pravi razgovor Hitler je ili slušao, a da nije ništa govorio, ili je govorio, a da nije ništa slušao, pogledom izgubljenim u daljinu. Često on šeta u sobi kao zver u kavezu. On vam nikada ne da do reči dođete. On vas prekida kod prve reči i skače s jednog predmeta na drugi, nesposoban da zaustavi lnjt svojih misli i da se koncentriše. Nisam pozvan da prosudim, da li je Hitler više ili manje blizu ludila u kliničnom značenju te reči.

Svakako je on manijak bez kontrole vlastitih emocija, čije krize dovode do potpunog pada ličnosti. To je moje vlastito iskustvo, a i iskustvo mnogih mojih poznanika.Njegove krize, njegovo vikanje i njegove eksplozije besa potsećaju na razmaženog dečaka, koji lupa nogama o pod. To je groteskni i ogavni prizor, ali nije ludilo. Nesumnjivo je, da to zadaje ljudima brige, kada posmatraju čoveka u zrelim godinama kako bubnja po vidovima, kao što konj kopa nogama u staji.

Ono što je mnogo teže i što već potseća na poremećenje duha, to su pojave persekucije i razdvajanja ličnosti. NJegova besanica nije zaista ništa drugo nego neravno razdraženje. On se često po noći budi i traži da mu se zapali svetlo. U zadnje vreme morali su dolaziti mladići, da provode s njime ove mučne časove. U izvesnim momentima ovo morbidno stanje liči na mahnitost. Jedna osoba iz njegove okoline pripovedala mi je da se on u noći budi u trzavici. On zove u pomoć. Sedi na krevetu kao ukočen. On se trese u paničkom strahu.

On izgovara konfuzne i nerazumljive reči; diše kao da se guši. Ista osoba opisala mi je jednu takvu krizu u svim pojedinostima, u što ne bih poverovao, da ta osoba nije sasvim pouzdana. Hitler se vukao po sobi, posrćući i gledajući oko sebe kao izguljen. - "To je on! On je došao ovamo!", uzdisao je.

Njegove usne su pomodrile, a znoj je curio u velikim kapljama.To je bio strahovit prizor. Izgovarao je neke nerazumljive reči, a zatim se opet umirio: Doneli su mu eko piće. Najedared je ponovo počeo da viče: "Tamo! Tamo! U ćošku, ko je tamoć" Lupao je nogama po podu i vikao. Umirili su ga, govoreći mu da nema nikoga i da je sve u redu. Tako bi se smirio. zatim bi zaspao dubokim snom.

Čovek se užasava, kad pomisli, da jedan ludak vlada u Nemačkoj. Ali histerija je prilepljiva. Poznato je da normalni ljudi postaju histerični u blizini histerične žene. Tao je razumljivo da je histerija zarazila sve vodeće ljude u Nemačkoj, a konačno i čitav narod.

Često sam čuo da se ljudi boje Hitlera i da je mnogim zadrhtalo srce, kada su bili u njegovoj blizini. Ima se osećaj, da će vas taj čovek uhvatiti za gušu, ili učiniti kakav drugi nesmotreni gest. U svemu tome, o čemu pripovedaju mnogi Hitlerovi posetioci, ima mnogo neiskrenosti, a često i sugestije. Oni počinju priznavti istinu, čim ih se stisne o zid. "Da, da", govore onda oni, "istina je, da nije ništa naročito kazao. Ne, on ne daje utisak izvanrednog čoveka... barem ja nisam imao tu impresiju". Dakle, odakle dolazi ta iluzija? Od prestiža, od gledanja u sunce, od nimbusa? Jest, nimbus je tvoran ove obmane.

Nije bio lutka

Ali zar ovaj "opčarani" posetioc zaista ponire u bit stvari, kad sam sebe uhvati in flagranti u zločinu autosugestije? Ja sam često sasvim hladno analizirao sam sebe, te priznajem, da sam u prisutnosti Hitlera osećao izvesnu impresiju, koje sam se teško mogao odmah otresti. Pored svega, Hitler je ipak osobiti čovek. To nije lutka za izrugivanje. Najlakše ćemo dopreti do istine, ako se setimo magnetizma glasovitih vrača, velikih šarlatana. Naše doba i onako obožava šarlatanstvo. Ali, i to nam ne objašnjuje dovoljno ovaj fenomen, a još manje upoređenj s rimskim cezarima.

Hitler nema ništa od Cezara, ništa od Rimljana, ništa od veličanstva, koje struji iz carstva utelovljenog u božanskoj osobi imperatora. Ne, Hitler je nešto sasvim drugo. Zvukovi, koji ga prate, nisu zvukovi trubalja rimskih legija, nego urlanje divljačkih plemena. Njegova magija sastoji se iz azijatskih ili afričkih obreda i mirakula. To su frenetički plesovi do iznemoglosti erupcije primitivnog sveta na Zapadu. To je prava karakteristika njegove ličnosti.
Napisao: Herman Raušning

Bio je razmažen, pohlepan,
bez volje za radom
Posmatrao je oblake i osluškivao padanje kapljica s omorika

Čuvajmo se po svaku cenu toga da ovog čoveka egzaltiramo, eterniziramo i pravimo od njega mit. Potrebno je da naše vreme upozna ovog čoveka u njegovom pravom liku, da vidi Hitlera onakvim, kakav on uistinu jeste, a ne onako, kako on sam sebe prikazuje. To je neugodno, ali potrebno razgolićenje. Evo, kakav je Hitler u istini:

Hitler je razmažen, pohlepan i ne poznaje sistematski rad. Može se reći da je on nesposoban za svaki istinski rad. On ima ideje i impulse, koje bihteo odmah ostvariti. On ih se lišava kao neke fizičke potrebe. On ne zna za trajne i teške napore. Sve je u njemu potres i konfuzija. U njemu nema ništa prirodno, počev od njegove ljubavi za decu i životinje. To je samo gluma.

On je čitavog života zadržao svoje boemske manire. Kasno ustaje i može čitav dan da sanjari, a ništa da ne radi. Svaka mu se knjiga zgadi. započne čitati, te je nakon nekoliko stranica odbacuje. Pored toga, on poseduje veliku biblioteku i voli lepo uvezane knjige. Najviše voli čitati pustolovine i kriminalne romane, a u fijokama nalaze se ilustrirani časopisi, koji se čitaju samo u pornografskim krugovima.

Tiranski običaju i maniri

Najsimpatičnija njegova strana je njegov ukus za samotne šetnje.On se opaja šumskim mirisom u visokim brdima, promatra oblake koji putuju u daljinu i prisluškuju padanje kapljica s omorika.U takvim časovima on želi da bude sam i beži pred svetom.

Hitler ima tiranske običaje i manire. Njegov krevet mora biti prostrt na poseban način; inače ne može spavati. To dobro znaju njegove poverljive sluge koji jedini smeju u blizinu njegovog kreveta. Da li je to Frojdov kompleks ili strah pred atentatom? Jednom je šef tajne policije Himler dobio prijavu o nekom tajanstvenom otrovu, o nekom belom prašku, koji bi posut po jastuku i udahnut za vreme sna mogao razoriti Firerova pluća i prouzrokovati smrt u teškim mukama.

Hitler nije kuražan kao Gering. On je čak neobično bojažljiv. On nije neustrašiv čovek, koji izaziva i prezire opasnost. NJega moraju čuvati poput neke dragocenosti. Kad se on izlaže nekoj opasnosti, onda se preduzimaju vanredne mere opreznosti, ali on se izlaže samo prividno. To je bojažljivo i osetljivo biće, koje se silom napreže, da izgleda kuražno. U takvim prilikama on prelazi sve granice i pokazuje besprimernu brutalnost. Da bi se mogao izložiti i najmanjem riziku, on se mora utapljati u neku vrstu opojnosti. On nije ni malo hladnokrvan.

Za najmanju odluku i najjednostavniju akciju potrebno mu je povišenje temperature. Nakon što je prebolio ovu groznicu, on čitave nedelje uzdiše nad ljudskom nezahvalnošću ili se tuži na nedaće. za vreme naših susreta on je voleo da se prikazuje mučenikom i da se gubi u kontemplacijama o skoroj smrti. Sve će biti uzalud, govorio bi. On poznaje samo jednu samilost, a to je samilost nad samiom sobom.

Eksplozije njegove neobuzdane volje nisu ništa manje čudnovate. U takvim momentima on ne poznaje ni umor, ni glad. On živi bolesnom energijom, koja mu omogućuje da izvrši stvari,koje se graniče sa čudesima. NJegove reči postaju frenetične. Ono što mu najviše nedostaje, to je ravnoteža. I zato njegove najveće zamisli neće nikada dostići veličinu.

Sa bičem u ruci

Hitler je nekada voleo da se pokazuje sa bičem u ruci. Ali to kasnije više nije činio. No karakter, koji odaje ovu naviku, mu je ostao: prezir, oholost i okrutnost. U svojem životu nije nikada jahao, ali visoke čizme i bič svedoče o mržnji, nagomilanoj kroz godine, i o poniženju, koje je on osećao na pogled lepih kavalira. Kakve li užasne mladosti! Posetioci bi ostali zapanjeni,kad bi videli, kako na njega deluje kakva slučajno ubačena reč, koja bi pogađala njegovo samoljublje i taštinu. Nemački vođa nema osećaja velikodušnosti. On živi u svetu laži, on zavarava i sebe i druge. Mržnja je vino kojim se on opija. Treba samo videti, kada on besni, pa da se oseti s kakvom on požudom uživa u mržnji.

On je okrutan, osetljiv i sentimentalan. Ta smesa je već poznata u ljudskom karakteru. On je volio kanarinke i plakao, kad bi koja od njih uginula, ali je s rafiniranom okrutnošću mučio do smrti ljude, kojima se hteo osvetiti. On može da pojede ogromne količine slatkiša i kajmaka, ali je po svojim instinktima sadist, koji se erotski naslađuje nad mukama drugih.
Napisao: Herman Raušning

Bio je opčinjen
tehnikom i graditeljstvom
Bavio se izumima, pravio eksperimente, rušio pa ponovo zidao

Mladići,istrgnuti iz svojih kreveta, moraju često zabavljati noću svoga gazdu, da bi mogao zaboraviti na muke straha, brige i osamljenosti. Ti ljudi, koji ništa ne razumeju i ništa ne osećaju, sede oko kamina, brbljaju prisilno, nevezano i zabavljaju se neslanim šalama. Njihov je zadatak da budu Hitlerova distrakcija. A Hitler šeta nemirno gore dole.

Ali ovaj graditelj Solnes nije bez vrtoglavice. Pun zebnje promatra ceo narod, kako se on korak za kroakom uspinje stepenicama njegove kule, da bi na vrhu postavio venac. I čeka na čas, kada će se, ubuzet vrtoglavicom, strmoglaviti i smrskati o zemlju.

Ali još se ispunjavaju njegove želje. Svaka ideja ostvaruje se već u nastojanju. Jedino se izuzima i ne ide tako brzo, kako bi on to voleo i hteo. Tu se ne da ništa zapovedati. To je mučan posao.

Hitler se bavi izuzima. On pravi izume pomoću drugih. Sada se radi o tajanstvenim ratnim izumima, o vazdušnim torpedima i električnim zracima. Hitler se uvek interesovao za tehniček stvari. On pravi nacrte, korigira i crta Ta on je bio već crtač modela. On je vešt, to se mora priznati. A, po rečim anjegovih obožavatelja, on zna sve. On je univerzalni genije, koji nadahnjuje čitav svet: graditelje i generale, učenjake i pesnike, državnike i privrednike.

Tako se on oseća u svojem orlovom gnezdu u bavarskim planinama, kao pruki kralj Fridrih, koji se je između jednog i drugog rata bavio glazbom, pesništvom i umetnošću. Poput Fridriha Velikog, i njegove misli kruže po regionima neizbeživog rata, za kojim on čezne, ali kojega se i boji.Horoskop ga opominje pred ratom. On će u njemu sve izgubiti, što je do onda postignuo. Međutim, njegova ga taština stalno navraća na vojničke probleme; on je obuzet strašću strategije.

Ustrajno se dan i noć bavi vanjsko-političkim planovima. To je komplicirana igra. U svojim rukama drži sve niti. Ima vlastite obaveštajne izvore. Vlada na dogromnim aparatom i raspolaže na licu mesta sa svakim materijalom. Njegov pogled je uperen na čitav svet. Davno je već prešao granice istočne politike. Za njega ne postoje izolirani politički problemi. Najveće udaljenosti ga privlače.Njegovi šahovski potezi odnose se na čitav svet.

Njegova je želja da zadobije uticaj na odlučujuće ličnsoti u svetu, da o tim ličnsotima bude svestrano informisan, o njihovim strastima, ukusima i odnosima.Jer toje za njega politika. Njegove špijunke su žene. Fantastično lepe žene igraju odlučujuću ulogu u njegovim političkim računima.Kakve žene voli onaj, a kakve ovaj? To su važne informacije, isto tako važne, kao i broj aviona i podmornica. Sa čudesnom rafiniranošću biće dovedena ublizinu svakog političara onakva žena, kakvu taj voli. A to se ne tiče samo državnih poglavara i diktatora, nego i važnih bankara, političara i generala u stranim zemljama. Na taj način se otkrivaju državne tajne i zadobiva uticaj. A sve to nisu nikakve grozničave fantazije, nikakvi plagijati špijunskih romana, neego stvarnost.

Zaista, ova vremena nisu više normalna. U njima se mešaju metode renesanse s navikama rušećer se rimskog imperija, s običajima u Vizantiji ili na dvoru merovinškom. A u centru ovih intriga stoji Hitler, koji se naziva najvećim učenikom Makijavelija, ali koji je ipak zadržao sve manire ogorčenog malograđanina. Sve je to apsurdno i smešno. A ipak je istina, i to ozbiljna istina.
Napisao: Herman Raušning

Uvek u centru pažnje
Mi moramo više spekulisati s ljudskim porocima, nego sa vrlinama, ali to treba raditi sa važnijim vodećim ličnostima

Hitler mi je rekao, da je više puta pročitao "Kneza" velikog Fiorentinca Makijavelija, jer da je ta knjiga neophodna svakom političaru. Neko vreme se ta knjiga nalazila uvek uz njegovo uzglavlje. Kazao mi je da ona dejstvuje na njega, da ga je oslobodila krivih i sentimentalnih predrasuda. Kroz nju je on shvatio pravi smisao politike.

- Ja sam se bavio studijem ljudskih slabosti, rekao mi je nakon mog povratka iz Ženeve. Mi moramo više spekulisati s ljudskim porocima, nego sa vrlinama. Francuska revolucija apelovala je na krepost. Bolje je, da činimo protivno. Međutim, nije dovoljno da se spekuliše s porocima masa.Važnije su vodeće ličnosti, koje upravljaju masama. Svestrano poznavanje slabosti i poroka pojedinih protivnika je preduslov uspešne politike.

Prednost ženama

Hitler se žalio, da nemačku spoljnu politiku i diplomatiju vode "stare gospođice". Njegovi saradnici mu ne donose ništa preciznoga i tapkaju u magli. Ti ljudi uopšte ne poseduju nikakav sistem. Nema nikakvih informacija, osim dosadnih izveštaja. Ti izveštaji nisu ništa drugo, već novinarske hronike ili naučne disertacije, koje ga ne interesuju. Njihovi sastavljači samo žele da se prave važni. Njega više zanima to, kakvo lovište riba najviše voli lord , taj i taj, i kakve je prirode metresa glavnog direktora tog i tog finansijskog preduzeća."Čitavo ministarstvo spoljnih poslova se guši u birokratiji i formalizmu".

Primetio sam, da se isto može reći i za vojničku špijunažu i kontrašpijunažu za vreme rata. Ja sam u to vreme, kad nisam više bio sposoban za rat, služio u obaveštajnom odelenju. Reko sam da je to bio upravo smešan aparat.
- To je sada postalo bolje, odgovorio je Hitler. Vojnička špijunaža izvrsno radi, ali zato je političko-informativna služba još uvek labava. Ta gotovo i ne postoji. Ja preduzimam sve, da se ti nedostaci uklone. Meni treba nešto poput engleskog Sikret Servisa, jedna tajna družba stručnjaka, koji se sa "strašću" odaju svom poslu.

Primetio sam, da nije dovoljno imati samo oduševljenje, već da ljudi moraju biti i veoma iskusni.
- To je istina, ali mi nećemo ništa postići bez ljudi, kojima ta stvar ne leži na srcu. Birokratima je taj posao odvratan i prljav. U stvari, oni su za to previše bojažljivi i glupi. Moja je ideja, da angažujem u toj službi žene, mahom žene iz visokog društva, koje vole pustolovine, blazirane žene, koje su se već zasitile ljubakanja u postelji i koje traže jače nadražaje. Ja se neću ustručavati da zaposlim, a zašto i ne bih, abnormalne ljude i profesionalne putolove. Ima mnogo takvih ljudi, koji se u redovnom građanskom životu ne mogu upotrebiti, ali koji na tom polju mogu vanredno poslužiti.Ja sam ovim "svetim Nikolama" u Vilhelmštrase rekao, da se time što oni rade može u mirno vreme dobro spavati, ali da se ne može osnovati novo carstvo. Za to su potrebne modernije metode. Nojrat je spor. On je lukav poput seljaka, ali bez duha. Momentalno mi dobro služi njegov izgled dobrog čičice.

Lukav, bez duha

Njegovi maniri čine dobar utisak u Engleskoj. Englezi neće nikada posumnjati, da bi se taj čovek mogao baviti revolucionarnom politikom.
- Nojrat je, rekao sam, pun dobre volje,ali on uvek zauzima neki pokroviteljski ton prema stranačkim ljudima. Moje je mišljenje, da bi trebalo upotrebiti modernije ljude.

-Da, drskost i častoljublje ovih ljudi prelazi sve granice. Oni su uvereni da je njihov posao ne znam kako važan. Međutim, poslanik u stranoj zemlji mora biti okretan kao direktor nekog noćnog lokala,on mora biti podvodač i falsifikator. On nikako ne sme biti korektan činovnik.
Napisao: Herman Raušnig