Henrik V

Henrik V (16. septembar 1387. - 31. avgust 1422.) je bio engleski kralj iz kuće Lankaster od 1413. do 1422. Tokom njegove vlasti nastavio se Stogodišnji rat. Uspio je da ujedini krune Engleske i Francuske, tako da je njegov sin bio zajednički kralj Engleske i Francuske.

Rani poduhvati

Već sa 16 godina komandovao je engleskim snagama protiv raznih pobunjenika. U jednoj takvoj bici bio je jako teško ranjen. Potrošio je dosta vremena u slamanju pobune u Velsu pod vodstvom Ovena Glindvira.

Uloga u vlasti i konflikt sa bolesnim Henrikom IV

Njegov otac Henrik IV bio je dosta bolestan, tako da Henrik V preuzima od januara 1410. kontrolu nad vlašću zajedno sa svojim stričevima Henrijem i Tomasom Bofortom, koji su bili sinovi Džona Ganta.

Vodi bitno različitu unutrašnju i vanjsku politiku od svog oca, tako da ga Henrik IV izbacuje u novembru 1411. iz kraljevskog saveta. Svađa je bila političke prirode, iako je moguće da su i stričevi nastojali eliminirati protivnika. Osim toga bio je oponent kanterberijskom nadbiskupu Tomasu Arundelu, pa su se progonjeni Lolardi ohrabrili. Međutim kad je postao kralj nije ispunio njihova očekivanja.

Postaje kralj

Postaje kralj 21. marta 1413., a krunisan je 9. aprila 1413. Glavni problemi tokom njegove vlasti su bili:
uspostavljanje mira na unutrašnjem planu
zacelivanje crkvene šizme
povratak engleskog prestiža u Evropi

Unutrašnja politika

Henrik V odmah daje svima do znanja da će vladati kao kralj ujedinjene zemlje i zato oprašta stare grehove i sporove. Svima vraća njihove titule ili imanja, koja su im prethodno bila uzeta. Najveći domaći problem je bilo nezadovoljstvo Lolarda, ali tu je pokazao čvrstinu na samom početku, tako da kasnije nije imao problema.

Postojala je i jedna velika urota, kojom su pobunjenici u julu 1415. nastojali postaviti sina Ričarda II za kralja.
 
Ponovo rat sa Francuskom

U Francuskoj je trajao građanski rat u doba umno bolesnog kralja Karla VI Ludog. Obe strane u tom sukobu obraćale su se Henriku V moleći od njega pomoć i obećavajući mu delove Francuske. Henrik V ulazi u rat u Francuskoj pod izgovorom da je Karlo VI Ludi pomagao Ovenu Glindviru u Velsu.

Jedna od strana u građanskom ratu u Francuskoj, porodica Armanjak, ponudila je Henriku V granice iz 1369., dakle granice pre uspešnih pohoda Karla V Mudrog. Henrik V nije pristao, nego je tražio granice iz 13. veka. Iskrcao se 13. avgusta 1415. u severnoj Francuskoj i tu je dugo opsedao luku Harfler. Posle toga u bici kod Azenkura 1415. Henrik V postiže briljantnu pobedu nad Francuzima. Englezi su pobedili sa 3 do 6 puta manje vojnika.

Vešta diplomatija i ponovo osvajanje Normandije posle 200 godina

Uspešnom diplomatijom osigurao je da đenovežanska flota više ne pomaže Francusku, a uspio je da otkloni opasnost i od Sigismunda, cara Svetog Rimskog Carstva.

Tokom 1416. engleske snage pobeđuju u jednoj kopnenoj i jednoj pomorskoj bici. Dobro se vojno i diplomatski pripremio za veliki pohod 1417. na Normandiju, davni san svih engleskih kraljeva. Normandiju su Englezi izgubili 200 godina pre toga. Najpre je zauzeo donju Normandiju i time otsekao Ruan od Pariza. Ruan je stavio pod opsadu. Majstorski je potpirivao Francuze jedne protiv drugih. Francuska je bila paralizirana stalnim sukobom između porodice Armanjak i Jovana II Burgundijskog.

U januaru 1419. pao je Ruan i time je pala cela Normandija u engleske ruke. Jovan II Burgundijski nije bio otvoreni engleski saveznik, ali ništa nije učinio da spreči pad Ruana u Normandiji. Već augusta 1419. Englezi su se nalazili kraj zidina Pariza. Jovan II Burgundijski je vladao Parizom, a pristalice prestolonaslednika Karla VII Pobednika ubijaju ga na prevaru 10. septembra 1419.

Francuzi su se nalazili u teškom položaju. I dalje su gubili bitke. Nije bilo druge nego da se predaju Englezima

Henrik V postaje regent Francuske i nasleđuje francusku krunu

Ugovorom u Troju 1420. Henrik V prihvaćen je od Francuza kao regent i naslednik francuske krune. To je potvrđeno njegovim brakom sa Katarinom Valoa, ćerkom kralja Karla VI Ludog. U isto vreme zakonitog naslednika Karla VII Pobednika lišavaju prava na krunu. Francuska skupština je potvrdila taj ugovor.

Henrik V umire 1422., samo dva meseca pre Karla VI Ludog. Posle smrti Karla VI Ludog, Henrik VI postaje kralj Engleske i Francuske.

Konsolidacija moći

Uspeo je ugovorom u Kanterberiju utrti put prema okončanju velike Zapadnu Šizmu, tokom koje su jedne države Evrope priznavale jednog papu, a druge drugog. Izabran je papa Martin V i time prestaje razdoblje antipapa.

Veštom diplomatijom otklonio je Sigismunda od Francuske. Kao diplomatski vešt svetovno je predvodio zemlje zapadnog kršćanstva, pa je počeo planirati novi krstaški pohod. Rana smrt ga je sprečila u tom naumu.

Njegov ideal je bio kralj Artur, a njegove zadnje reči su navodno bile da želi izgraditi zidine Jeruzalema. Njegova politika je bila
čvrsta centralna vlast potpomognuta parlamentom
crkvena reforma na konzervativnim linijama
komercijalni razvoj
održanje nacionalnog prestiža

Bio je prvi kralj koji je spoznao pravi značaj engleske mornarice.

Šekspir je napisao dramu Henrik V.

Izvor: Wikipedia