Hendikepiranu decu
usvojili Šveđani
Ove godine troje dece iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj dobilo je svoje nove roditelje u Švedskoj. Ovi mališani idu na inostrano usvajanje u zemlje koje imaju razvijene programe podrške porodicama koje ih prihvataju

BEOGRAD - Tužna statistika o deci bez roditeljskog staranja kaže da su ustanove za prihvat i smeštaj pune bolesnih mališana koji su u život zakoračili sa "dvostrukom mukom". Priče o usvajanju imaju srećan kraj u Srbiji najčešće ako je dete zdravo. Naša država nema resurse podrške porodicama koje bi usvojile bolesno ili hendikepirano dete.

Kako je izjavila Jasminka Marković, sociolog iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, u centrima za zaštitu dece ima najviše onih sa teškim zdravstvenim problemima, a ima i dece čiji roditelji, zbog tih istih problema, nisu u stanju da se brinu o njima.

Markovićeva je na seminaru, koji je u beogradskom Centru "Sava" organizovao "Adoptions centrum" iz Švedske i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, istakla da program zaštite dece bez roditeljskog staranja ima dugu tradiciju na našim prostorima, a da je veliki broj takve dece posledica ratnih dešavanja, kao i da je uslovljen visokim procentom siromaštva i nekontrolisanim rađanjem dece u siromašnim porodicama. Ona je naglasila da nefunkcionalnost i nepovezanost zdravstvenih i socijalnih sistema u našoj zemlji predstavljaju otežavajuće okolnosti u zbrinjavanju dece bez roditeljskog staranja.
   
      

Na sedam porodica jedno dete

Broj porodica koje su zainteresovane za usvajanje iz godine u godinu raste i taj odnos sada već dostiže razmeru u kojoj na sedam zainteresovanih porodica dolazi po jedno dete. Taj odnos do skoro je bio 5:1.
      
      
      
   
   
      

Usvajanje nije komplikovano

- Zabluda je da je usvajanje komlikovana procedura. Ta deca su već jednom bila u teškoj situaciji i ne treba pretpostaviti mogućnost da opet zapadnu u teškoće usvajanjem, kaže za Glas javnosti Velibor Ristović, rukovodilac Centra za socijalni rad Vračar, koji ima samo jedno do dva usvajanja godišnje zbog nedostatka dece. I sa opštine Vračar proteklog meseca jedno dete je svoj novi dom pronašlo u inostranstvu.
      
      
      
   

Projekti usmereni na smeštaj dece u hraniteljske porodice, za koje se vodila intenzivna kampanja u vreme dok je Gordana Matković bila na čelu resornog ministarstva, donela je dobre rezultate, kažu socijalni radnici. Veliki broj dece smešten je u ovakve porodice, ali je ostao problem bolesne dece, koja detinjstvo provode među institucionalnim zidovima, lišena i zdravlja i porodične topline.

U Centru "Sava" juče su se, u neformalnim razgovorima, mogla čuti mišljenja socijalnih radnika da je tužna činjenica da "niko neće decu koja su bolesna ili hendikepirana". Kako oni ističu, ovde će proći puno vremena dok država pruži programe podrške hraniteljskim i usvojiteljskim porodicama jer je i biološkim roditeljima teško da brinu o takvoj dečici zbog ekonomske situacije u kojoj se nalazimo.

Naš zakon kaže da je inostrano usvajanje moguće, ali je država u tom slučaju veoma stroga. Strani državljani mogu usvojiti našu decu tek u slučaju kada se ovde ne mogu pronaći odgovarajuće porodice, a to je u slučaju bolesti ili hendikepa. Kako Glas saznaje, tokom ove godine troje dece iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj dobilo je svoje nove roditelje u Švedskoj. To je, kažu zaposleni u ovoj instituciji, ipak mali broj u odnosu na oko 70 usvojenih zdravih mališana koliko ih je odavde otišlo put svojih novih domova u Srbiji.

- Najvažnije je za dete pronaći adekvatnu porodicu, a ako se ona ne može pronaći u našoj zemlji, ide se na inostrano usvajanje. Naši usvojitelji prihvataju decu sa manjim zdravstvenim problemima. U razvijenim zapadnim zemljama napuštena deca ne borave u institucijama, već u hraniteljskim porodicama. Ipak, u nekim zemljama, poput Švedske, ljudi koji biološki ne mogu postati roditelji usmereni su na traženje dece po belom svetu jer ostavljene dece nema, kaže za Glas Svetlana Nevenić, psiholog Centra u Zvečanskoj.
G. Tadić